„Pandemija je katastrofa koja je mogla da se spreči a milioni života bi bili sačuvani“: Najnoviji izveštaj pronašao „slabe karike“ u borbi protiv koronavirusa

Pandemija koronavirusa bila je katastrofa koju je bilo moguće sprečiti i koja ne bi koštala milione života da je svet brže reagovao, prema nezavisnom panelu na visokom nivou, koji kritikuje globalne lidere i poziva na velike promene kako bi se pandemija privela kraju i osiguralo da se ne ponovi, piše Gardijan.

Izveštaj panela, kojim su predsedavale Helen Klark, bivša premijerka Novog Zelanda i Elen Džonsom Serlif, bivša predsednica Liberije, pronašao je „slabe karike u svakom delu lancs“.

Priprema za pandemiju je bila nedosledna i nedovoljno finansirana, sistem upozorenja prespor dok je Svetska zdravstvena organizacija bila nedovoljno snabdevena. Zaključeno je da je odgovor pogoršao nejednakosti.

„Globalno političko vođstvo je bilo odsutno“, kaže se u izveštaju. Klark je februar 2020. opisala kao „mesec izgubljene mogućnosti za sprečavanje pandemije, jer je toliko zemalja odlučilo da sačeka i vidi“. „Za neke je preduzeto više akcija, tek kada su kreveti u bolničke intenzivne nege počeli da se pune“, rekla je. „A do tada je bilo prekasno da se spreči uticaj pandemije“.

Ono što je tada usledilo je da pobednik uzima svu zaštitnuo opremu i lekove.

Na globalnom nivou, zdravstveni radnici su testirani do krajnjih granica, a stope infekcije, bolesti i smrti su porasle i nastavljaju da rastu“.

Serlif je rekla da je situacija u kojoj se danas nalazimo mogla biti sprečena. „Izbijanjem novog patogena, Sars CoV-2 postao je katastrofalna pandemija koja je sada ubila više od 3,25 miliona ljudi i nastavlja da ugrožava živote i egzistenciju širom sveta. Razlog je mnoštvo neuspeha, praznina i kašnjenja u pripremljenosti i odgovoru. To je delom bilo zbog neuspeha u učenju iz prošlosti. Mora se preduzeti hitna akcija“, rekla je ona.

„Postoji mnogo pregleda ranijih zdravstvenih kriza koji uključuju razumne preporuke. Ipak, čame skupljajući prašinu u podrumima UN-a i na vladinim policama … Naš izveštaj pokazuje da većina zemalja sveta jednostavno nije bila pripremljena za pandemiju“.

Izveštaj je naručio generalni direktor SZO na podsticaj država članica, koji su u maju prošle godine pozvali Svetsku zdravstvenu skupštinu na nepristrasan pregled onoga što se dogodilo i onoga što bi se moglo naučiti iz pandemije.

Panel poziva na radikalne promene kako bi se šefovi država okupili kako bi nadgledali pripreme za pandemiju, osiguravajući finansijska sredstva i alate koji su potrebni svetu.

Žele bržu SZO sa boljim resursima. I žele da se od čelnika bogatih zemalja obavežu da će isporučiti vakcine za ostatak sveta.

U izveštaju se kaže da su Kinezi odmah otkrili i identifikovali novi virus kada se pojavio krajem 2019. godine i upozorili na koja je trebalo obratiti pažnju.

„Kada se vratimo na taj period krajem decembra 2019. godine, kliničari u Vuhanu brzo su postupili kada su prepoznali pojedince u grupi slučajeva pneumonije koji nisu bili normalni“, rekao je Serlif. U Vuhanu je poslato upozorenje o potencijalno novom virusu, koji su „brzo pokupile susedne oblasti, države, mediji – na veb sajtu za prijavljivanje bolesti na mreži – i SZO“, rekla je ona.

„Ovo pokazuje korist i brzinu izveštavanja otvorenog koda, ali tada su sistemi koji su trebali da potvrde i odgovore na ovo upozorenje bili prespori. Sistem uzbunjivanja ne radi dovoljnom brzinom kada se suoči sa respiratornim patogenom koji se brzo kreće“.

SZO „su otežavali međunarodni zdravstveni propisa i procedurae“, rekla je Klark. Propisi koji uređuju kada SZO može proglasiti vanrednu situaciju u javnom zdravstvu od međunarodnog značaja usvojeni su 2007. Oni obavezuju SZO na poverljivost i verifikaciju, sprečavajući brzu akciju i zabranjuju zemljama da nepotrebno zatvaraju svoje granice zbog trgovine.

Svaki dan je važan, rečeno je na panelu, kao i da je vanredna situacija mogla biti proglašena do 22. januara, umesto do 30. januara, kao što se dogodilo.

Tokom „izgubljenog meseca“ februara, države su trebale da se pripremaju. „Zemlje sa ambicijom da agresivno zaustave i zaustave širenje kad god i gde god, pokazale su da je to moguće“, kaže se u izveštaju.

Neke zemlje su „devalvirale i razobličile“ nauku, negirajući ozbiljnost bolesti. „Ovo je imalo smrtonosne posledice“, reklao je Klark.

„Ovome se pridružio nedostatak globalnog vođstva i koordinacije geopolitičkih tenzija i nacionalizma koji slabe multilateralni sistem, koji bi trebalo da deluje kako bi svet bio siguran“.

Izveštaj preporučuje stvaranje „globalnog saveta za pretnje zdravlju“, kojim će rukovoditi šefovi država, kako bi se pažnja zadržala na pretnjama pandemije između hitnih slučajeva i obezbedilo kolektivno delovanje. Poziva se na posebno zasedanje Generalne skupštine UN-a kasnije ove godine radi dogovora o političkoj deklaraciji.

SZO mora imati više moći i više sredstava, dok bi njeni regionalni direktori i generalni direktor trebali da služe samo jedan mandat od sedam godina.

Na panelu je iskazana „duboko zabrinutost“ zbog trenutnih visokih stopa prenosa virusa i pojave varijanti. Svaka zemlja mora da preduzeme neophodne mere za suzbijanje širenja, kaže se u izveštaju.

Zemlje sa visokim dohotkom sa dovoljno vakcina naručenih za svoje potrebe moraju se obavezati da će do 1. septembra obezbediti najmanje milijardu doza Kovaksu, inicijativi koju podržavaju UN da se vakcine dostavljaju u 92 zemlje sa niskim i srednjim prihodima i više od 2 milijarde doza do sredine 2022.

Zemlje G7 moraju da obezbede 60% od 19 milijardi dolara potrebnih za vakcine, terapiju, testove i jačanje zdravstvenih sistema, a ostatak iz G20 i drugih zemalja sa visokim prihodima.

SZO i Svetska trgovinska organizacija moraju da okupe zemlje proizvođače vakcina i proizvođače kako bi pomogli u povećanju proizvodnje širom sveta.