Pančevačka rafinerija – rame uz rame sa evropskim

    0

    O tome koja je budućnost rafinerija, kako se razvijaju u Evropi i gde su u toj globalnoj priči naš region, ali i rafinerija nafte u Pančevu, govori prof. dr Dragan Govedarica, sa Katedre za naftno-petrohemijsko inženjerstvo, Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu.

    Od 2009. godine u Evropi je zatvoreno najmanje 15 rafinerija. Šta je uzrok tome i šta treba da čine evropske rafinerije kako bi bile konkurentnije?

    Osnovni razlog zatvaranja rafinerija nafte u Evropi je njihova konfiguracija tj. vrsta postrojenja koje se nalaze u sastavu tipične evropske rafinerije. Neke od evropskih rafinerija su starije od 80 godina, a čak 45% je izgrađeno do početka 1960. godine. Interesantno je da je 40% rafinerija nafte izgrađeno u periodu 1961-1970. godine, dok je oko 95% rafinerija u Evropi izgrađeno u vremenu kada je glavni proizvod nafte na tržištu bio motorni benzin. Nakon toga se u Evropi odigrala „dizelizacija“ tj. najtraženiji proizvod nafte na tržišta u Evropi je postao dizel. Rafinerije nafte nisu mogle brzo da odgovore na ovakvu drastičnu promenu, te su se prilagođavale tako što su ulagale sredstva u izgradnju novih postrojenja i pokušavale da prevaziđu sva uska grla koja su se pojavila u organizaciji prerade nafte usmerenoj na motorni benzin. Taj proces prilagođavanja još uvek traje. Važno je napomenuti i da su ukupni kapaciteti tako izgrađenih rafinerija nafte značajno viši od tražnje u Evropi kada je reč o benzinu, dok rafinerije ne mogu da proizvedu dovoljno dizela. Evropa višak benzina izvozi, dok dizel uvozi. Kada je reč o rafinerijama koje su zatvorene, treba reći da većina nije uspela da se prilagodi novonastaloj situaciji kada je reč o izgradnji novih postrojenja, ali i zakonskoj regulativi u upravljanju zaštitom životne sredine koja je veoma stroga u Evropi. Neke od rafinerija su imale i nizak kapacitet i nisu bile dovoljno fleksibilne da odgovore svim promenama.

    U svetu rastu zahtevi da se smanji emisija ugljen dioksida i da doprinos ublažavanju klimatskih promena. Kako će ti zahtevi uticati na budućnost rafinerija?

    Kada je reč o emisijama ugljen dioksida i drugih zagađujućih materija može se reći da su rafinerije nafte mnogo uradile povodom rešavanja ovakvih problema. U rafinerijama u Evropi, pa i našoj Rafineriji nafte Pančevo su primenjene najsavremenije tehnike upravljanja zaštitom životne sredine koje su predviđene integrisanim pristupom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, IPPC i REACH direktivom, propisima ECHA i sl. Mislim da je naftna industrija potpuno spremna da odgovori izazovima u zaštiti životne sredine i da daje značajan doprinos ublažavanju klimatskih promena. Sve emisije u vazduh, vodu, kao i emisije čvrstog otpada se sistematično i u realnom vremenu prate i analiziraju. Reakcije na bilo kakve nepredviđene situacije se uvežbavaju i obuhvataju planovima upravljanja rizicima. Takođe, mazut koji je nekada bio dominantan energent u preradi nafte je zamenjen, pa su sve ozbiljne naftne kompanije prešle na korišćenje prirodnog gasa kao osnovnog energenta. Dizel i benzin koji se proizvode na tržištu Evrope sadrže sumporna, azotna i metaloorganska jedinjenja samo u tragovima, dok je sadržaj aromata ograničen.

    Kakve pravce razvoja vidite u poslovima prerade nafte?

    Jasno je da prerada nafte mora dugoročno da se planira, pri čemu je tržište nafte zaista osetljivo na geopolitičke promene, ali i globalne ekonomske promene i druge faktore. Mnoge naftne kompanije koje nisu bile dovoljno fleksibilne su izgubile tržišnu utakmicu, pa su ih druge, spremnije i inovativnije preuzele. Rekao bih da će se naftno-petrohemijska industrija u budućnosti razvijati u nekoliko pravca, a to su pre svih: integrisanje petrohemijskih pogona sa konvencionalnim procesima prerade nafte, transformacija rafinerija nafte u energetske sisteme koji će pored naftnih derivata nuditi potrošačima i električnu energiju i primena digitalizacije i veštačke inteligencije u svim aktivnostima unutar rafinerije nafte. Pored toga očekujem da će se dosta pažnje usmeriti na unapređenje saradnje, sinergije i povezivanja sektora prerade nafte sa sektorima eksploatacije nafte na naftnim poljima, nabavke sirove nafte, planiranja plasmana i prodaje proizvoda nafte itd.

    Kakva je situacija u regionu i kakva je konkurentnost domaćeg sektora u oblasti prerade, odnosno Rafinerije nafte u Pančevu?

    Na tržištu Republike Srbije, pa i u regionu situacija je takva da domaći sektor mora da se bori sa brojnim naftnim kompanijama koje posluju u regionu. Mislim da sa pravom možemo da kažemo da je Rafinerija nafte Pančevo potpuno spremna da odgovori brzo i efikasno na sve promene tržišnih uslova i zahteva potrošača. 2018. godine je ostvarena rekordna rafinerijska prerada od 3,8 miliona tona sirove nafte, a prerada beleži kontinualan rast kapaciteta prerade poslednjih godina. Iste godine je proizvedena i rekordna količina aviogoriva i bitumena. Kada je reč o konfiguraciji Rafinerije nafte Pančevo ona je po vrsti i broju postrojenja potpuno konkurentna rafinerijama nafte u susednim zemljama. Prva etapa modernizacije i izgradnja MHC/DHT kompleksa postrojenja je obezbedila opstanak domaćeg sektora prerade, ali i otvorila puteve za dalji razvoj prerade nafte i industrije Srbije.

    Radni pokazatelji i efikasnost naše rafinerije nafte se svakodnevno prate i porede sa rafinerijama u okruženju preko Indeksa energetske efikasnosti. Može se reći da je naša rafinerija odabrala put smanjenja potrošnje energije i unapređenja energetske efikasnosti kako bi se izborila sa konkurencijom i sačuvala marže koje se ostvaruju prodajom benzina, dizela i kerozina kao najznačajnijih proizvoda. Kada je reč o Euro 5 kvalitetu goriva, Rafinerija nafte Pančevo bez problema uspeva da ispuni sve evropske norme. Indikativno je da benzin i dizel proizvedeni u našoj rafineriji sadrže značajno manje od 10 ppm (ppm=milioniti udeo) sumpora koliko se zahteva i od strane evropskog zakonodavstva. Mnogo je sredstava uloženo u nabavku nove opreme na postrojenjima kako primarne tako i sekundarne prerade nafte. Npr. na postrojenju za katalitički reforming je instaliran pločasti razmenjivač toplote koji je drastično smanjio potrošnju energije. Ovaj uređaj spada u najmoderniju opremu u preradi nafte i retkost je čak i u najrazvijenijim rafinerijama. Naglasio bih i ulaganja u nabavku nove opreme i pomoćnih materijala kao što su destilacione kolone, kompresori, cevne peći, pumpe, visokoselektivni katalizatori i sl. od renomiranih svetskih proizvođača. Izgrađeni su novi sistemi za automatsko namešavanje i pretakanje TNG (tečni naftni gas), benzina, dizela, kerozina i bitumena. Velika je pažnja usmerena na automatsko vođenje postrojenja i kontrolisanje procesnih uslova. HSE korporativni sistem (zaštita životne sredine i zaštita na radu) je podignut na nivo koji je potpuno u skladu sa najboljim dostupnim tehnologijama u naftnoj industriji. Pored toga, rekao bih i da je izmenjena struktura zaposlenih u Rafineriji u korist mladih inženjera i operatera, što mnogo znači za dugoročno planiranje rada.

    U ovoj rafineriji je u toku izgradnja kompleksa Duboke prerade, vrednog 300 miliona evra, ranije je napravljeno postrojenje MHC/DHT čime je naša rafinerija počela i da izvozi gorivo van granica naše zemlje. Kakva je korist za Srbiju od realizacije ovakvih projekata?

    Kao što sam rekao, prva faza modernizacije Rafinerije nafte Pančevo i izgradnja MHC/DHT kompleksa postrojenja je obezbedila opstanak domaćeg sektora prerade, ali i otvorila nove puteve za dalji razvoj prerade nafte i industrije Srbije. Druga etapa modernizacije i izgradnja kompleksa Duboke prerade tj. odloženog koksovanja i pratećih postrojenja je u završnoj fazi. Izgradnja pogona Duboke prerade će omogućiti da se dubina prerade nafte u Pančevu poveća sa 85,5% na 99,2%. To znači da će se 99,2% ukupno prerađene sirove nafte prevesti u bele proizvode nafte, a beli proizvodi nafte su oni koji imaju višu cenu od sirove nafte. Takođe Rafinerija nafte Pančevo će ući u novi radni režim koji će joj omogućiti da brže odgovori na promene u potražnji proizvoda nafte na tržištu. Očekuje se da će se proizvodnja visokokvalitetnog dizela i benzina povećati za 38%. Razvija se nov proizvod-naftni koks koji se do sada u našoj industriji uvozio. Naftni koks se prevashodno koristi u industriji cementa, ali ima i čitav niz mogućnosti primene u drugim granama industrije. Potpuno će se eliminisati proizvodnja mazuta koji sadrži sumporna jedinjenja što je u skladu sa evropskim propisima. Pored toga, otvara se mogućnost da se proširi kapacitet prerade i nastupi sa većim izvozom goriva u regionu. Tehnološki projekti izgradnje postrojenja kao što je Duboka prerada su značajni i zbog toga što upošljavaju niz privrednih subjekata iz naše zemlje, ali i inženjera različitih struka (tehnolozi, mašinski, elektro, građevinski inženjeri) i daju zamah sveukupnim industrijskim aktivnostima. Sigurno je da će stavljanjem u funkciju kompleksa Duboke prerade naša naftna industrija obezbediti fleksibilnost, stabilnost i odličnu poziciju za tržišnu utakmicu sa drugim naftnim kompanijama.