Pametni gradovi – trijumf pametnih ljudi

Zahvaljujući tehnologijama kao što je Internet of Things, uređaji iz našeg svakodnevnog života se umrežavaju u sistem koji prikuplja i razmenjuje podatke. Gradske vlasti koriste te podatke da optimizuju resurse i poboljšaju razne sfere života - saobraćaj, zdravstvo, energetsku efikasnost,komunikaciju sa stanovnicima...

0

Američki ekonomista Edvard Glejzer u svojoj knjizi „Trijumf grada“ tvrdi da su gradovi „najveći izum čovečanstva“. Gradovi su više od ulica i poštanskih brojeva. Svaki grad, bez obzira na nivo razvijenosti, poprište je čovekove borbe između sveta, kakav jeste, i kakav želimo da bude. Zidajući gradove čovek kreira život po svojim merilima. Sa porastom broja stanovnika, gradovi su pod pritiskom. Kako smanjiti štetne posledice urbanizacije i obezbediti kvalitet života za sadašnje, ali i buduće generacije?

Razvoj nove tehnologije je dao krila viziji „pametnog grada“. Ta vizija, iznad svega, podrazumeva efikasniji, humaniji i održiviji način života. Zahvaljujući tehnologijama kao što je Internet of Things, uređaji iz našeg svakodnevnog života se umrežavaju u sistem koji prikuplja i razmenjuje podatke.

Gradske vlasti koriste te podatke da optimizuju resurse i poboljšaju razne sfere života – saobraćaj, zdravstvo, energetsku efikasnost, komunikaciju sa stanovnicima… S druge strane, građani mogu da komuniciraju sa vlastima preko digitalnih aplikacija, i svojim delovanjem utiču na razvoj grada. To znači da više ne maštamo o svom idealnom gradu, već ga stvaramo. Pametni gradovi su – gradovi otvorene komunikacije. Biti građanin takvog grada znači učestvovati u izazovima, problemima, rešenjima i odlukama. Dakle, biti aktivan. Kada kažemo „pametni gradovi“, prva asocijacija su zapadne zemlje. I zaista, zvezda prošlogodišnjeg Smart City Expo kongresa bio je Stokholm.

Švedska prestonica ponela je titulu „najpametnijeg“ grada, uz najviše pohvale na polju ekološke održivosti. Razvijene zemlje su prepoznate kao inovatori, pa se stiče dojam da nov način života organizuju sa lakoćom. Međutim, one često imaju velike probleme. U većini slučajeva, njih koče regulative i zastareli sistemi u koje je teško integrisati novu tehnologiju. Zemlje poput Srbije imaju prednost jer mogu da razvijaju i nadograđuju nove sisteme uporedo sa regulativama. U praksi se pokazalo da takozvani „kasni adopteri“, među kojima je i Srbija, brže usvajaju inovacije. Zapravo, primeri uspešnih inicijativa ne stižu nužno sa Zapada, već iz gradova kao što je Jokaiči u Japanu, koji je nekada bio najzagađeniji grad na svetu, a danas primenjuje „zero waste“ politiku.

Bez obzira na tehnološku zrelost, cilj pametnih gradova je da uvedu tehnologije koje pružaju vrednost sistemu, i njegovim korisnicima. Kako se to postiže? Pre svega, deljenjem znanja. Misija kompanije AIGO je da, kroz razmenu znanja i stručnu podršku u implementaciji inovativnih rešenja za unapređivanje poslovanja, bude katalizator promena u okruženju u kojem posluje. Organizacijom radionica, panel-diskusija i drugih inicijativa, kompanija teži da prenese svoje iskustvo i pokrene razmenu ideja – u javnom sektoru, poslovnom svetu, ali i svakodnevnom životu.

Jer… Ako su gradovi „najveći izum čovečanstva“, onda je njihov održiv razvoj najveći podvig modernog čoveka. To je mandat koji svi treba da prihvatimo. Danas