Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, gostujući na RTS 27. marta, prvi objavio da ćemo u februaru imati pad industrijske proizvodnje od 1,8 odsto.
Takav rezultat danas je potvrdio i Republički zavod za statistiku, informacijom da je u februaru ove godine u odnosu na isti mesec 2024. zabeležen pad industrijske proizvodnje od upravo 1,8 odsto, kao i da pad u odnosu na godišnji prosek 2024. iznosi 2,4 odsto.
ŠTA SE DESILO U FEBRUARU?
„Po prvi put imamo pad industrijske proizvodnje od 1,8 odsto zahvaljujući blokaderima i blokadama, neodgovornom ponašanju ljudi, što prvi put imamo pad u turizmu, probleme da održimo kreditni rejting, pad u PDV-u…kad uništavate svoju zemlju onda morate narodu da kažete koje su posledice tog uništavanja“, izjavio je Vučić gostujući u emisiji Oko.
Naši sagovornici, za sada, ne vide vezu između protesta i pada proizvodnje.
Statistika sad kaže da je minus zabeležen u 18 oblasti koje čine 54 odsto naše industrijske proizvodnje -dok je u ostalih 11 oblasti, sa učešćem od 46 odsto, zabeležen rast.
Takođe, u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku ističe se da su najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u februaru imale sledeće oblasti: proizvodnja koksa i derivata nafte, proizvodnja mašina i opreme „na drugom mestu nepomenute“, kao i proizvodnja električne opreme, ostalih saobraćajnih sredstava, i proizvodnja odevnih predmeta.
„Očigledno je da je prerađivačka industrija najviše doprinela padu, a pad od čak 44 odsto zabeležen kod ‘ostalih saobraćajnih sredstava’, odnosno proizvodnje tramvaja i šinskih vozila koje kod nas proizvodi Siemens može se pripisati padu tražnje sa inostranih tržišta“, objašnjava za Nedeljnik ekonomista i urednik publikacije Strateo Saša Đogović.
ODLAZAK STRANIH KOMPANIJA I MANJAK INVESTICIJA
Kod proizvodnje odevnih predmeta, gde je proizvodnja kože i predmeta od kože zabeležila pad od 27,7 odsto a tekstila 20,6 odsto može se, kako ističe, zaključiti da se radi o posledici dezinvestiranja.
„Osim pada narudžbina sa domaćeg i ino tržišta, zatvorene su i neke fabrike u ovoj radno intenzivnoj delatnosti, iz koje investitori napuštaju Srbiju zbog rasta troškova proizvodnje odnosno rasta plata i traže zemlje sa povoljnijom radnom snagom“, objašnjava Đogović.
Podsetimo da je najsvežiji primer za „dezinvestiranje“ gašenje proizvodnje čarapa u ivanjičkom „Proleteru“, čiji nemačka kompanija Atair. „Proleter“ će od aprila i zvanično biti u stečaju.
Da li su, dakle, „blokade i blokaderi“ stavili klipove u točkove naše industrije, ili su došli na naplatu problemi kod naših najvećih trgovinskih partnera iz EU, a posebno u Nemačkoj?
„Za sada ne vidim vezu između aktuelnih studentskih protesta i pada industrijske proizvodnje u februaru. Kakav bi uticaj protesti mogli da imaju na proizvodnju odeće, obuće ili tramvaja? Ono što jeste uticalo su nepovoljni trendovi u autoindustriji, a posebno u Nemačkoj, i povećani troškovi proizvodnje u radno-intenzivnim delatnostima“, zaključuje Đogović.
DOMAĆI PRIVREDNICI ODRŽAVAJU PROIZVODNJU
Ni zamenik glavnog ekonomiste u Centru za visoke ekonomske studije (CEVES) Pavle Medić ne smatra da su protesti i blokade kumovali padu industrijske proizvodnje u februaru, a posebno kada se ima na umu da je „u crvenom“ najviše tekstilna i industrija povezana za proizvodnjom automobila, gde su dominantni strani investitori.
„Proizvodnja u sektorima gde domaća mala i srednja preduzeća igraju veliku ulogu -a to su guma i plastika, metalni proizvodi i mašine – uglavnom je stabilna, sa izuzetkom mašina koje se već neko vreme nalaze u blagoj krizi“, ističe Medić.
Prema njegovoj oceni, aktuelna politička kriza u Srbiji trenutno se verovatno daleko više reflektuje na buduće prilive stranih direktnih investicija (SDI) nego na trenutnu proizvodnju.
„Teško je zamisliti da, u trenutnim uslovima i teretom koji trenutna vlast nosi, Srbija privuče neko veliko strateški značajno ulaganje. Takođe, zadatak dobrog ekonomskog upravljanja bio bi da ili predupredi trenutne odlaske SDI kroz podsticanje tehnološkog napretka tih kompanija, kako bi rastući troškovi rada bili opravdani, ili da za nastajuću nezaposlenost pripremi naslednike – bilo u domaćoj, bilo u stranoj privredi. To je ovoga puta definitivno izostalo“, upozorava Medić.
Tagovi
