“Pa malo je i naša…”: Seka, Bjela i ostali “izdajnici” – Nedeljnikov izbor ličnosti koje su obeležile godinu

Bila je ovo godina kao nijedna druga. Takav "otpozdrav", valjda, i zaslužuje: umesto tradicionalnog izbora za ličnost godine, koji je obesmišljen pandemijom i vestima što su preticale jedna drugu, Nedeljnik vam predstavlja ličnosti (i poneku profesiju) kroz koje se prelamala neverovatna 2020.

0
Foto: Igor Pavićević/Nebojša Babić

To, s jedne strane, sigurno mnogo govori o vlastima, to da im smetaju čak i glumci. To, s druge strane, sigurno mnogo govori o opoziciji: umesto političara, javnost nenaklonjena vladajućim partijama, okreće se poznatim licima, srećna kada oni nešto kažu, tvitnu, izjave, pokažu, a što ide uz dlaku moćnicima.

Da, ono što se događalo tokom čitave 2020, kada su glumci – i nešto manje reditelji, dramaturzi, producenti – bili na udaru teške artiljerije, kako poslanika, tako i tabloida, svedoči mnogo o srpskom društvu, o dijalogu i razumevanju u njemu, ali možda najviše govori upravo o snazi imena i prezimena onih koji su udare trpeli.

Možda je običnom čoveku, čitaocu ovih redova, nezamislivo da neko ne voli Jelisavetu Seku Sablić, a onda još manje zamislivo da Jelisaveta Seka Sablić zbog jednog intervjua u novinama bude proglašena za izdajnika i narodnog neprijatelja, ali eto, i to se desilo tokom ove bizarne godine; kroz toplog zeca prolazili su i oni koji bi samo stali u zaštitu koleginica i kolega, a ponajviše, i u pravilnim vremenskim razmacima, oni čiji se glas, zbog “brenda” i uticaja, čuje najdalje, poput Dragana Bjelogrlića.

Nikola Đuričko već je našao profesionalno uhlebljenje u inostranstvu, a kada je Nikola Kojo najavio mogući odlazak iz zemlje, i kada mu je Bjelogrlić pružio podršku – a što je odjeknulo možda i više nego ono “… Pa malo je i moja” – bilo je jasno ko će biti na udaru.

Samo, ne čini se da je to uplašilo glumce, o čemu je u ovom broju pisao šire i Branko Rosić. A to ponajviše boli one koji bi umetnike voleli da (ne) viđaju samo u pozorištu. I to, ako može, da se igra nešto veselo, da se ne talasa…

Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, u velikom intervjuu za Nedeljnik ove godine, pričao je baš o svemu ovome. Njegove reči zvuče i opominjuće, i otrežnjujuće, i proročki:

“U strahu da i same ne budu ubačene u prostor denuncijacija prepun hiperaktivnih profesionalaca, mnoge pristojne, umne i kompetentne osobe izbegavaju svaki oblik javne aktivnosti i izjašnjavanja. Ali, topi se i led na Grenlandu!”

Glasajte i vi u anketi ko je po vašem mišljenju obeležio godinu…