„Ovde ti je Rodos, ovde skači“*: Beogradski izbori, Vladeta Janković i opozicione kolone – Analiza Nedeljnika

Ovde ti je Rodos, ovde skači*

* U Ezopovoj basni hvalio se neki čovek kako je na Rodosu jako daleko skočio, i pritom se pozivao na odsutne svedoke. Na to mu je neko odgovorio: „Nisu nam potrebni svedoci. Ovde ti je Rodos, ovde skači!“

(Jedna od antičkih izreka koje je u svojim knjigama i televizijskim nastupima objašnjavao profesor Vladeta Janković)

***

Potencijalni uspeh opozicije u Beogradu, i u hipotetičkom ishodu u kom Aleksandar Vučić (mada formalno još ne znamo da li će on biti kandidat) ponovo pobeđuje ma predsedničkim izborima, a SNS, SPS i satelitske stranke zadrže vlast na republičkom nivou – i „osvajanje“ mesta gradonačelnika Beograda bilo bi i više nego pobeda. Posebno u kontekstu „keč ol“ politike naprednjaka koja je podrazumevala ne samo da će u toj partiji, koja je dobrim delom po ustrojstvu zaličila na onu sa velim „P“, biti mesta za svakoga ko igra po zacrtanim pravilima, bez obzira na ideološke i programske stavove, već i „keč ol“ kada je reč o zahvatanju svakog parčeta vlasti i uticaja na svako mesto na kom se odlučuje u Srbiji, od mesnih zajednica do sportskih klubova i saveza, onda bi i pobeda na izborima za po „količini vlasti“ treću najvažniju poziciju u zemlji tim bila i veća.

I zato neće čuditi ako u pojedinim trenucima tokom kampanje fokus bude natprosečno usmeren na gradske izbore u odnosu na predsedničke i parlamentarne.

Sve to je učinilo da kandidatura Vladete Jankovića, odluka koja je i njemu na ličnom planu zahtevala pažljivo promišljanje, dobije na odjeku.

***

Prvi nastupi Vladete Jankovića kao kandidata ili još kao „potencijalnog kandidata“ – iako je on sve ovo vreme, od 2014. godine kada se povukao iz DSS-a i aktivne politike prisutan u javnosti, ali nije isto kada govori profesor u penziji i kandidat na izborima – odaju utisak da je on čovek koji nije iz ovog (političkog) vremena, mada će jake argumente imati oni koji kažu da to više govori o ovom političkom trenutku nego o Vladeti Jankoviću. I tu nije samo reč o samosvesti o sopstvenim manama kao kandidata, od čega smo se svakako odvikli (ako smo se ikada na to i navikli), već i o simbolici koju on nosi sa sobom. Jedan nivo je onaj kojim je privukao široku podršku intelektualaca različitih stavova i ideoloških pozicija – od Gorana Markovića do vladike Grigorija – i što govori o ovom političkom trenutku, a drugi nivo je simbolika koja je izazvala kritike i napade iz drugih delova opozicije, pre svega iz onih delova nekadašnje Demokratske stranke koji nisu u savezu sa SSP, NS i „sadašnjom“ Demokratskom strankom, što ne govori toliko o ličnosti Vladete Jankovića koliko o politici stranke kojoj je pripadao.

Opširnu analizu „bitke za Beograd“ čitajte u novom broju Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 3. februara, a dostupan je i na Nstore.rs