Otvoreno pismo Džou Bajdenu: „Kada sam vas video znao sam da niste onaj kog pamtim iz devedesetih…“ – Zašto je srećan Majkl Mur?

Majkl Mur, poznati američki reditelj, politički aktivista, kritičar establišmenta – poprilično se obradovao što je Džo Bajden pobedio na predsedničkim izborima u SAD.

Iako se na prvu loptu ne bi reklo da bi Mur, koji je u izbornoj trci najpre podržavao Bernija Sandersa – mogao da podrži lice političara koji je u decenijama u Vašingtonu, danas su neka druga vremena.

Zato je Majkl Mur odlučio – a to neće naići na odobravanje svih njegovih prijatelja levičara – da napiše otvoreno pismo izabranom predsedniku SAD Bajdenu.

I’ve written an open letter to Joe Biden — a personal salute to his victory, my admiration for his understanding that we will be judged by how we treat the least among us, and my belief that he can, with our help, create an equal & true American democracyhttps://t.co/3ZBte6CjSR pic.twitter.com/YstCuEdBRn

— Michael Moore (@MMFlint) November 12, 2020

Dragi izabrani predsedniče Bajden,

Pre svega, čestitam! Uspeli ste. Uspeli smo! Zaustavili ste ludilo. Zahvalna nacija – i ja lično – u stanju smo radosti, nade i olakšanja. Hvala Vam za to! Svi želimo da vam se pridružimo u ispravljanju štete nanete našoj zemlji – da eliminišemo to u našem društvu i našoj politici što nam je na prvom mestu dalo Donalda Trampa.

Gospodine izabrani predsedniče, prvi put sam vas sreo na Nacionalnoj konvenciji demokrata u Bostonu 2004. godine. Bilo mi je jasno iz našeg razgovora da niste političar kog sam pamtio iz devedesetih. Do tada je prošlo godinu dana od Iračkog rata, rata za koji ste vi glasali. Upravo je bio izašao moj „Fahrenheit 9/11“ i hteli ste da mi kažete da ste svesni ludosti u koju ste uvučeni. Delovalo mi je kao da preispitujete svoju dušu i da želite da čujete šta ja mislimi. Da budem iskren, skrenulo mi je pažnju to koliko vaši zubi izgledaju savršeno i pitao sam se da li zaista dolazite iz radničke klase? Na kraju našeg razgovora bio sam uveren da postoji nešto sasvim iskreno i dobro u vama, iako se to možda u nekoj meri krilo u vama. Da li bi to ikada izašlo na povrišinu kako bi i javnost mogla to da vidii? Dok danas razmišljam o tome – i o vama – iskreno se nadam da ćete zaista vladati kao predsednik koji dolazi iz radničke klase. Vi – jedan od nas – u Beloj kući. Tako bi trebalo da bude. Vaše akcije, ako budu hrabre i odvažne, učiniće to istinom.

Vi ste takođe naš drugi katolički predsednik. Verujem da ste osoba od vere. Obojicu su nas u katoličkoj školi učili istim lekcijama: voleti bližnjeg svog, čak i svog neprijatelja; stvariti svet u kome svako bez obzira na status u društvu ima mesto za stolom, i gde svako “dobija svoje parče pite”; svet u kojem će „bogataš teže doći u raj nego što će kamila proći kroz iglene uši“. Učili su nas da će nam suditi prema tome kako se ponašamo prema najslabijima među nama. Da li sam u pravu? Nisu li to moralni, temeljni principi predstojećeg Bajdenovog mandata?

Bio sam toliko dirnut vašim pobedničkim govorom u subotu uveče kada ste imigrantima i deci imigranata rekli da “sanjari” više ne moraju da žive u strahu. Da su muslimani ponovo dobrodošli u našu zemlju. Da bi svet mogao da odahnei jer ćemo pustiti planetu da diše. I rekli ste američkim učiteljima da će od 20. januara „jedan od vas živeti u Beloj kući“. Sve to je učinilo da se odmah osetimo dobro.

Dakle, ako dozvolite, želeo bih da predložim nekoliko stvari koje bi vaš mandat mogle da učine jednim od najboljih koje je ova zemlja ikada imala. Vi i ja možemo imati svoje političke razlike (volite Amtrakove votove, ja bih oleo da se vozim iz Njujorka do Los Anđelesa za 10 sati :), ali znam da i vi i ja – kao i desetine miliona drugih – svi želimo i verujumo u iste osnovne stvari:

• Zdravstvena zaštita je ljudsko pravo i svaki Amerikanac mora njom da bude pokriven;

• Svima mora biti isplaćena zarada dostojna života i svi moramo da radimo na uklanjanju siromaštva i obnovi naše urušene srednje klase;

• Ogromni i rastući jaz između ultra bogatih i svih ostalih mora se smanjiti – a bogati moraju da se vrate plaćanju poreza koji i treba da plaćaju;

• Žene moraju biti plaćene jednako kao i muškarci i nijedan muškarac ili vlada nemaju pravo da im kažu šta mogu ili ne mogu raditi sa svojim telima.

Dakle, evo mog malog doprinosa:

1. U pravu ste u nameri da vam obuzdavanje kovida-19  bude prioritet broj jedan. Da je Tramp pobedio, pretpostavljam da bi do milion ljudi u narednih godinu dana preminulo jer b ion ignorisao ovaj virus. Juče ste imenovali svoju radnu grupu kovid sačinjenu od doktora i naučnika i bacate ih na posao. Nemamo ni sekunde da izgubimo. Hvala vam za ovo.

2. Čim budete mogli, molim vas da pružite mnogo veće olakšice za nezaposlene, podsticaje za sve, pomoć malim preduzećima i stvaranje radnih mesta koja su nam preko potrebna.

3. Milioni su izgubili zdravstveno osiguranje jer naš sistem zdravstveno osiguranje vezuje za poslodavca. Šta se dešava kad poslodavac, kao što se dešava sada, iznenada nestabe ili se šef probudi jednog jutra i odluči da su zdravstvene beneficije zaposlenih preskupe i moraju da se smanje? BUM! Milioni porodica odjednom nemaju zdravstveno osiguranje. Ovo je ludo. MORATE stvoriti zdravstveni sistem kao i svaka druga “industrijska demokratija” – sisem koji će da podržava naša vlada, a ne hirovi šefova ili pandemija. Ovo je običan zdrav razum.

4. Vidim razne ljude koji pokušavaju da uzmu zasluge za vašu pobedu – i zbog  ličnih interesa pokušavaju da vas udalje od progresivne levice prema kukavičkom centru koji veruje da je najbolji način da pobedite republikance samo da budete lakše svarljiva verzija republikanaca. Smatraju da bi, pošto je Tramp dobio 70 miliona glasova, demokrate trebalo da odbace Black Lives Matter, AOC i sve to maglovito što zvuči kao socijalizam – u vreme kada većina naših građana mlađih od 35 godina, prema većini anketa, više voli ideju demokratskog socijalizma pre nego pohlepu modernog kapitalizma. Zašto rizikovati da ih izgubimo? Moramo da slušamo i razumemo zašto se tako osećaju. Preopterećeni su studentskim zajmovima i predali smo im planetu u izumiranju kao njihovu budućnost. Vi i Barak upoznali ste ih sa prednostima demokratskog socijalizma dopuštajući im da ostanu na zdravstvenom osiguranju svojih roditelja do 26. godine! Rezultat: Upravo su postavili rekord glasajući za vas u najvećem broju mladih ikad.

Ali vi sve ovo znate. A takođe znate kako ste izvojevali ove tesne pobede u poslednjih pet država dok smo nervozno gledali kako stižu glasovi iz “crne Filadelefije”, “crnog Detorita”, “crne Atlante”, “crnog Flinta”. Na zapadu su vam Latinosi i Navaho glasači doneli Nevadu i Arizonu. U svom govoru u subotu ste to priznali. I nikada u našoj istoriji nisam čuo da izabrani predsednik izdvaja crnu zajednicu i zahvaljuje im „što su mu čuvali leđa” uz “I obećavam vam, čuvaću ja vaša leđa!“  Apsolutno znam da ćete održati to obećanje.

5. Molim vas, nemojte da napravite istu grešku koju jem inače dobronamerni predsednik Obama, učinio u svoje prve dve godine mndata. Želeo je da se svima dopadne. Bio je spreman na kompromis u bilo čemu. Kumbaja. Republikanci su već odlučili da će blokirati SVE što je Obama predložio i upravo su to činili dugih osam godina sa disciplinom i bezobzirnošću na kojoj bismo verovatno trebalo da im zavidimo.

Ne dozvolite da vam se ovo dogodi. Budite od 20. januara kao  Frenklin Delano Ruzvelt na steroidima. Nemate izbora. Ljudi umiru! Trebalo bi da potpišete izvršne naredbe i podstaknete, zahtevate i osramotite Kongres. I IDITE NA VELIKO! Eliminišite Elektorski koledž kroz Nacionalni zakon o izborima! GOTOVO! Ratifikujte amandman o jednakim pravima za žene! Potrebna je samo još jedna država! GOTOVO! Pošaljite vojsku u Flint da zameni otrovane vodovodne cevi! GOTOVO!!

I ni za jedno od gore navedenog nije potreban niti jedan glas u Senatu Sjedinjenih Država! Zapravo, prošlog leta, vaša zajednička radna grupa za jedinstvo „Bajden-Berni“ identifikovala je ogromnih 277 Trampovih politika i odluka za koje imate zakonsko ovlašćenje da ih odmah izmenite izvršnom uredbom.

Ali da, takođe su nam očajnički potrebna ta dva mesta u Senatu Džordžije da bi “Bajden/Heri godine započele blistavo”. Pa hajde da to ostvarimo! Svi smo u akciji od sada do 5. januara! Svi ćemo učiniti sve što je potrebno.

Moji prijatelji levičari koji su ciničniji od mene verovatno se pitaju zašto vam šaljem ovo pismo. Haha! Pa, zato što sam video kako ste poljubili u glavu tog mladog čoveka u Parklandu, na Floridi, povodom sećanja na žrtve pucnjave u Daglasu.

I zato što sam vas ove godine video u Nju Hempširu, dok smo radili za Bernija, a vi ste bili u kampanji a u prvom redu je bio nemirni petogodišnji dečak. Roditelji su pokušavali da ga smire. Zastali ste i razgovarali sa dečakom. „Hej druže“, rekao si na ljubazan, ali roditeljski način, “ako možeš samo malo da se suzdržiš i budeš dobar dečko, kupiću ti sladoled!“ Dečak je utihnuo, ti si se pokupio, a zatim si otišao do dečaka i njegovih roditelja i detetu si dao pet dolara da mu mama i tata odu po sladoled. I pomislio sam u sebi, ovo je najčudnija stvar koju sam ikad video – a onda sam počeo da plačem jer sam toliko želeo da se taj deo Amerike vrati – šašav, ljubazan, koncentrisan na ono što je zaista važno: prokleti sladoled!

Mislim da ste zato pobedili. Ljudi su videli ono što sam ja video u Nju Hempširu i nekada u Bostonu, tog dana pre 16 godina – znali su da bi im možda, možda, možda život postao malo bolji – a nadam se mnogo bolji – sa vama u Beloj kući . Možda će manje njih umreti od virusa, ovog horora koji se može sprečiti. Tramp, o kome smo znali mnogo gnusnih stvari i mislili smo da smo već videli koliko nisko lestvica može da padne – ali ga nikada nismo doživljavali u kategoriji masovnih ubica, terorista ili superprenosioca. Tada ste vi, Džo, naišli i ponudili nam predah, predah od ludila – „Gospodine Bajdene, biće nam drago samo ako nam poklonite četiri netrampovske godine”.

Ali mislim da nam možete dati mnogo više od toga. Kakav bi mogao biti naš život za četiri godine ili osam godina (sa demokratskim Senatom)? A šta mislite o tome da niko više nikada ne bankrotira jer se razboleo?  Da niko ne sedi u zatvorskoj ćeliji zbog posedovanja marihuane ili stvarne droge?  Da svako dete ide u sjajnu školu, a svaki kraj da ima proširenu besplatnu biblioteku otvorenu sedam dana u nedelji? Da postoji plaćeno porodično lekarsko odsustvo kako biste se brinuli o svojim starijim roditeljima a da ne izgubite posao? A onaj moj voz? Vi i mi možemo sve ovo da uradimo. To nije nukelarna fizika. Više od trideset drugih zemalja to radi. Oni su srećniji. Zašto ne bismo i mi? Naši očevi osnivači obećali su nam to u svojoj drugoj rečenici: „Potraga za srećom.“ Rekli su da će to biti Amerika – a retki su dani kada smo imali i mali privid toga.

Džo, vi ste čovek koji će ispuniti obećanje. Pomoći ću. Kao i moje komšije sa  sprata na kom živim. Kao i žena koja mi dostavlja poštu, radnici koji ubacuju robu na rafove u obližnjoj piljari, medicinska sestra koja mi je upravo pisala u suzama, jer je juče gledala kako njen 22. pacijent umire, sam, jer porodici nije dozvoljen pristup.  A da ne pominjemo milione i milione Amerikanaca koji su spremni da budu pešadija u vašoj vojsci pravde, jednakosti i ljubavi. Svi smo u igri! Ne želimo da se vraćamo na staro „normalno“. Želimo novu normalu!

Hoćemo sladoled.

Sve najbolje,

Majkl Mur.

P.S. Znate zašto mislim da to možete i hoćete da uradite? Izabrali ste Kamalu Harris da vam bude potpredsednica. Nnajliberalnija senatorka u američkom Senatu. Žena. Crna žena! Video sam vašu prvu debatu, onda kada vas je izazivala i bacila senku na vas iz mlađih dana. Većina ljudi (uključujući mene), da nam se to dogodilo, verovatno ne bi mogla da pređe preko toga. Vi jeste.  Pretpostavljam da vam je savest šapnula: „Pa, matori, možda ona ima pravo.“ Nije vas uvredilo. Vi opraštate. Ali tada joj niste samo oprostili – stavili ste je pored sebe u veliku trku. Ko bi to uradio? Zbog toga se oprezno kladim da smo u dobrim rukama – vašim i u Kamalinim rukama, i u rukama miliona onih koji su glasali za vas i nastaviće da ustaju i bore za novu, bolju, posttrampovsku, postpandemijsku Ameriku.