Osude Huaveja zbog “Ujgurskog alarma”: Testirali tehnologiju za praćenje i prepoznavanje etničke pripadnosti

0
Foto: Profimedia

(Beta) – Kineski tehnološki div Huavej suočava se s negodovanjima širom sveta zbog testiranja sistema “Ujgurski alarm” ali i zbog izveštaja koji ukazuje da je s drugim kineskim kompanijama razvijao tehnologije za koje se smatra da mogu identifikovati etničku pripadnost i pomoći u sprečavanju mogućih protesta, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Huavej je sarađivao s nekoliko bezbednosnih kompanija na razvoju sistema za praćenje od kojih neki mogu da identifikuju etničku pripadnost osobe ili da pomognu u suzbijanju potencijalnih protesta.

Na ovo ukazuju marketinški dokumenti koji otkrivaju malo poznat ugao jedne od najcenjenijih kineskih tehnoloških kompanija, piše Vašington post ističući kako medjunarodni aktivisti za ljudska prava tvrde da bi takvi sistemi mogli biti zloupotrebljeni za progon manjina.

Prošlosedmično otkrivanje uloge Huaveja u testiranju tehnologije praćenja – uključujući sistem kamera za skeniranje lica koji bi policiji mogao poslati “Ujgurski alarm” ako otkrije člana manjinske grupe – izazvalo je, dodaje list, međunarodnu reakciju protiv kineskog tehnološkog diva – uključujući i francusku fudbalsku zvezdu Antoana Grizmana, koji je javno okončao saradnju s Huavejom pozvavši kompaniju da “osudi ovu masovnu represiju”.

Iako su predstavnici Huaveja kazali da njihova tehnologija nije dizajnirana za identifikovanje etničkih grupa, proizvodi koje je kompanija s još četiri partnerske firme proizvela ipak imaju mogućnost praćenja etničke pripadnosti. Ovo je, naglašava Vašington post, otkrila istraživačka organizacija IPVM ukazujući na marketinške materijale objavljene na javnoj stranici Huaveja, gde je materijal mogao preuzeti svako ko je registrovao račun. Nakon objave, Huavej je na veb stranici skratio popis saradnika i opise proizvoda sa 2.000 na 38.

Brojni sistemi Huavejevih partnera opisani na veb stranici kompanije spominju sposobnost praćenja etničke pripadnosti pojedinaca, ukazuje Vašington post.

Među njima je bio sistem prepoznavanja lica koji je policija koristila u glavnom gradu Sindjijanga, gde Kineska komunistička partija decenijama nastoji da kontroliše turkijsku etničku manjinu Ujgure. Drugi sistem – koji su razvili Huavej i kineski vladin dobavljač za snimanje iz vazduha, Peking Sintiandi – može, smatra se, da vizualizuje identifikacione detalje posetilaca grada, uključujući njihovo ime, pol, matični broj, vrstu boravišne dozvole i nacionalnost.

Huavejeva partnerstva odražavaju kontinuirano širenje sistema praćenja u Kini, gde su najviši zvaničnici pozvali policiju da koristi velike podatke u borbi protiv kriminala, pod sloganom “Jedna osoba, jedna datoteka”.

U SAD je policija je takođe pokušala da upotrebi neke tehnologije, poput prepoznavanja lica, za istraživanje zločina, ali nije uspela javno da usvoji tehnologije za analizu glasova i etničke pripadnosti ljudi. Proteste kao što su “Crni životi znače” (Black Lives Matter) bilo bi gotovo nemoguće organizovati u kontinentalnoj Kini – delom i zbog tehnologija za praćenje, naglasio je Vašington post.

Huavej je s jednom od najvećih kineskih firmi za veštačku inteligenciju Megvi testirao sistem prepoznavanja lica koji bi se mogao koristiti za otkrivanje članova ujgurske muslimanske grupe koji su na meti kineske vlade, tvrdi se u izveštaju IPVM-a koji je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo “čistom klevetom”, javio je američki televizijski kanal CNBC.

Službeni dokument iz 2018. godine koji su izradile dve kineske kompanije pokazao je da je Huavej testirao Megvijev softver na svojoj infrastrukturi i kao deo ispitivanja testirana je odlika pod nazivom “Ujgurski alarm”. Druga odlika softvera, prema izveštaju IPVM-a, uspela je da odredi “etničku pripadnost” kao deo njegove “analize atributa lica”.

Karakteristika poput “Ujgurskog alarma” mogla bi se upotrebiti za prijavljivanje pripadnika manjinske grupe vlastima, kazao je Džon Honovič predsednik IPVM-a naglasivši kako saradnja Huaveja i Megavija dodatno dokazuje da su mnoge velike kineske tehnološke kompanije duboko upletene u represiju nad Ujgurima i da svako ko posluje s tim firmama to treba da uzme u obzir. Istinitost dokumenta koji je otkrio IPVM nisu negirali ni Huavej ni Megvi.

CNBC napominje kako ovo nije prvi put da se kineske tehnološke kompanije povezuju s praćenjem Ujgura. Prošle godine SAD su napravile takozvanu listu entiteta, zabranivši američkim firmama da posluju s njima. Vašington je tvrdio da su “ti entiteti umešani u kršenja ljudskih prava i zloupotrebe sprovodeći kinesku kampanju represije, masovnog zatvaranja i visokotehnološkog praćenja Ujgura, Kazahstanaca i ostalih članova muslimanskih manjinskih grupa” u kineskoj regiji Sindjijang.

Izvjštaj UN iz 2018. godine, napominje CNBC, izrazio je zabrinutost zbog toga što je više od milion ljudi bilo zatočeno u “takozvanim centrima za protuekstremizam”, a još dva miliona prisiljeno je u takozvane “kampove za prevaspitavanje” zbog “političke i kulturne indoktrinacije” u Sindjijangu. Mnogi od tih kampova djeluju na temelju onoga što Amnesti internešenel  opisuje kao “vrlo restriktivni i diskriminišući” zakon za koji Kina kaže da je stvoren za borbu protiv ekstremizma.

Francuska fudbalska zvezda Anton Grizman odlučio je da prekine sponzorski ugovor s Huavejem nakon izveštaja da je ova kineska telekomunikacijska kompanija testirala softver za prepoznavanje lica koji bi mogao pomoći policiji u otkrivanju Ujgura, javio je BBC.

Grizman (29) je ambasador marke Huavej od 2017. godine i istakao se u oglašavanju te kompanije u Francuskoj. “Nakon snažnih sumnji da je Huavej doprineo razvoju ‘Ujgurskog alarma’ upotrebom softvera za prepoznavanje lica, odmah prekidam svoje partnerstvo s firmom”, napisao je na Instagramu.

Huavej je negirao tvrdnje iz izveštaja naglasivši da je “tužan” zbog Grizmanove odluke. Portparol kompanije je naglasio kako Huavej vrlo ozbiljno radi na rešavanju problema koji se tiču ljudskih prava, jednakosti i diskriminacije. “Naše tehnologije nisu dizajnirane za identifikovanje etničkih grupa”, izjavio je za BBC portparol Huaveja.

Grizman – član francuske reprezentacije koja je osvojila Svetsko prvenstvo 2018. u Rusiji – nije prva medjunarodna fudbalska zvezda koja je reagovala na postupanje kineskih vlasti prema Ujgurima, podseća BBC.

Ranije ove godine igrač Arsenala Mesut Ozil nazvao je Ujgure “ratnicima koji se opiru progonima”, kritikujući Kinu i one koji ćute o navodnim maltretiranjima. Kina je reagovala ljutito, pa je državna televizija sklanjala Arsenal iz televizijskog programa, dok je Ozil uklonjen iz kineske verzije video igre Pro evolušn soker (Pro Evolution Soccer).

Bilo putem fudbala ili mode, ostatak sveta vezan je za ono šta se dogadja u Sinđijangu – na šta nas je podsjtio Anton Grizman, naglašava urednički tim Gardijana osvrćući se na postupanja kineskih vlasti prema Ujgurima i odnos Zapada prema poslovanju s kineskim firmama.

Ono što se nekada činilo zasigurno nezamislivim, u samo nekoliko godina postalo je neoborivo, ocenjuje list ističući kako su dokazi naučnika, aktivista i novinara o kršenjima ljudskih prava u Sindjijangu počeli da dopiru do šire javnosti. Pored nedavnog izveštaja o testiranju tehnologije Huaveja za prepoznavanje Ujgura, retko curenje popisa zatvorenika iz logora pokazalo je kako je vladin program podataka usmeravao Ujgure na pritvor samo zbog toga što su mladi, koriste virtualne privatne mreže ili razgovaraju s rodbinom u inostranstvu.

Kineska vlada je u početku negirala postojanje masovnih logora, dok se u novije vreme govorilo da su ljudi pušteni. Ali, ističe Gardijan, analize sugerišu sve veću upotrebu zatvora, ne samo prema pojedincima nego i porodicama kojima su izrečene dugotrajnije kazne i prisilni rad. Ostali Ujguri žive pod prismotrom službenika uz instrukcije da ostanu u svojim domovima, kao i sveprisutnih sigurnosnih kamera.

Ipak, dodaje list, sada autsajderi obraćaju pažnju. Pre godinu dana nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas poručio je kompanijama da se preispitaju u vezi ulaganja u kineske firme jer “niti jedna kompanija ne može zanemariti činjenicu da su stotine hiljada Ujgura držani u logorima”. U centru pažnje je izvoz pamuka iz regije Sindjijang, s obzirom na sve veću zabrinutost zbog prisilnog rada.

Iako Peking vjeruje da ono što se dogadja u Sinđijangu nema nikakve veze sa strancima, kineska ekonomska moć učinila je svoje poslovanje svačijim, ocjenjuju urednici Gardijana. Bez obzira može li Zapad obuzdati strahote kojima su Ujguri u Kini izloženi, on od njih ne sme profitirati niti ohrabriti one koji to čine. Kompanije bi, poput Grizmana, trebalo da se pobrinu za svoju savest, zaključuje list.