Oštre kritike za povlačenje američke vojske iz Nemačke: “Samo Rusija i Kina imaju koristi od ove odluke”

0
Beta - AP Photo/Patrick Semansky

Odluka predsednika Donalda Trampa o smanjenju broja američkih vojnika u Nemačkoj predstavlja radikalan zaokret u spoljnoj politici SAD i mogla bi ukazivati na značajno smanjenje predanosti Vašingtona evropskoj odbrani i NATO, prenosi Radio slobodna Evropa ocene svetskih medija.

Tramp je u petak naložio Pentagonu da trajno ukloni oko 27,5 odsto američkih vojnika koji se nalaze u Nemačkoj, najvećoj bazi američkih vojnih snaga u Evropi, ukazuje BBC.

Napetosti između Vašingtona i njegovih saveznika u NATO porasle su otkada je Tramp postao predsednik, navodi BBC i dodaje da Tramp već dugo prigovara evropskim članicama Saveza da treba više da izdvajaju na odbranu i troškove održavanja NATO.

Smanjenje broja američkih vojnika u Nemačkoj na 25.000 potez je koji bi značajno smanjio predanost SAD evropskoj odbrani pod okriljem NATO, ocenjuje AFP i ističe da se činilo da je Berlin ostao zatečen najavom iz Vašingtona.

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas izrazio je žaljenje zbog Trampove navodne odluke ističući da je bliska saradnja u interesu obe zemlje, dok su, ukazuje AFP, ostali visoki političari u Berlinu bili oštriji u svojim kritikama.

Peter Bejer, koordinator za transatlantske odnose kancelarke Angele Merkel, upozorio je da će Trampov plan o povlačenju oko 9.500 američkih vojnika i njihovih porodica oslabiti “prekookeanske mostove”.

Viši član konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Johan Vadepul rekao je da plan pokazuje da Trampova administracija “zapostavlja elementarni liderski zadatak: uključivanje partnera u savezu u proces donošenja odluka”. On je upozorio da samo “Kina i Rusija imaju koristi od razdora između NATO saveznika”.

Izveštaji da Tramp razmatra nastavak smanjenja broja američkih trupa u Nemačkoj i njihov mogući prelazak u Poljsku pojavljuju se barem dve godine, ističe Blumberg.

Ali, njegova poslednja odluka i način na koji je iznesena u javnost, ocenjuje Blumberg, nagoveštavaju koliko su se ohladili odnosi Nemačke s američkim predsednikom koji je javno doveo u pitanje vrednost NATO-a.

Američke trupe su u Zapadnoj Nemačkoj dočekane su kao oslobodioci od nacista i kao glavna snaga u borbi protiv sovjetske invazije. Stavovi su se, ukazuje Blumberg, promenili u kasnim 70-im i ranim 80-ima, kada je odluka NATO-a odluka da u Nemačkoj osnuje američki bazu Peršing II kao odgovor sovjetskim balističkim raketama pokrenula masovne proteste u Zapadnoj Nemačkoj.

Od pada Berlinskog zida 1989. godine, neki nemački političari pozivali su na uklanjanje američkog nuklearnog oružja s nemačkog tla, a broj američkih vojnika postepeno se smanjivao u odnosu na 274.000 tokom 60-ih, navodi Blumberg, dodajući da je svako povlačenje u nemačkim regionima izazivalo ekonomske gubitke.

Nemačka nije zvanično obaveštena o naredbi za povlačenje koju je službeno potpisao Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Robert Obrajen posle odobrenja predsednika, ukazuje Vašington post.

Nejasno je i da li je članovima Kongresa nešto rečeno o povlačenju. Kad je vest o planu objavljena, senator Džek Rid,demokrata u senatskom Odboru za oružane službe, rekao je da Trampova direktiva pogoduje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i da predstavlja “još jedan neuspeh rukovodstva administracije koji dodatno zaoštrava odnose sa saveznicima”.

Američki zvaničnici rekli su da se o povlačenju razmišljalo nekoliko meseci, ali je potvrda odluke stigla u vreme zaoštravanja Trampovog sukoba s kancelarkom Merkel koja je nedavno odbila poziv predsednika za učešće na samitu Grupe sedam u SAD, ukazuje Vašington post, dodajući da je Tramp samitom u junu hteo da pokaže “uspostavljanje ekonomskog procvata” SAD za koji se nadao da će dovesti do njegovog reizbora.

Mada nije jasno da li su odbijanje Merkel dođe na samit G7 i Trampova najava povlačenja trupa povezani, odlika signalizira prekid odnosa SAD i najuticajnije zemlje Evrope, ukazuje Njujork tajms, ističući da se interesi dve zemlje razlikuju po gotovo svim važnim pitanjima, uključujući Rusiju, Iran, Kinu, trgovinu i bezbednost.

Prema mišljenju evropskih zvaničnika, SAD su prešle od neizostavnog do nepouzdanog saveznika, dok je poverenje između Merkelove i Trampa odavno izgubljeno, ali sada je, ističe Njujork tajms, ugroženo nešto važnije – poverenje u strateški temelj samog transatlantskog saveza.

Jednostranim povlačenjem trupa iz najvažnijeg evropskog saveznika SAD, Tramp nanosi štetu NATO-u direktno igrajući u korist Putina, koji se odavno protivi američkom vojnom otisku na kontinentu, rekao je Tomas Klajne-Brokhof, berlinski potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda.

“Merkel predstavlja sve što Tramp mrzi: globalizam, multilateralizam, međunarodno pravo. Tramp se više uklapa s poznatim autoritarnim vođama u svetu”, rekao je Klajne-Brokhof, dodajući da trajno smanjenje trupa predstavlja radikalno odstupanje od američke posleratne spoljne politike.

Nemačka je najbogatija, najnaseljenija zemlja u Evropi, ekonomska sila kontinenta i važan američki ekonomski partner, ukazuje Njujork tajms dodajući da nemačke kompanije zapošljavaju oko 700.000 ljudi u SAD. Istovremeno, u Nemačkoj je stacionirano oko 35.000 američkih vojnika i u njihovim bazama radi oko 12.000 nemačkih civila. Zvaničnici smatraju da će povlačenje vojnika ekonomski naštetiti Nemačkoj dok će strateški naštetiti SAD.

(Beta)