“Oni ga kao traže, a mi ga kao ne damo”: Petar Komnenić piše za Nedeljnik o slučaju Svetozara Marovića

1
Profimedia

Konstantne primjedbe kritički nastrojene javnosti u Crnoj Gori da je zemlju sputao uvoznički lobi i da su njeni proizvodi rijetki i nekonkurentni na inotržištima “uzdrmao” je ovih dana predsjednik Srbije Aleksandar Vučić. Nakon hapšenja Veljka Belivuka i njegove grupe Vučić je poručio da je Crna Gora na srpsko tržište uspješno plasirala makar jedan proizvod – klanove.

“Glavne vođe, poput Belivuka, imaju svog gazdu koji je danas na teritoriji Crne Gore. To su uvezene ubice i kriminalci, a onda je ovdje stvorena podružnica koja je uspijela da stvori vojsku bez vrhovnog komandanta i njegovog zamjenika koji su bili u drugoj zemlji.”

Vučićevu tezu razradio je njegov crnogorski politički partner, lider Demokratskog fronta Andrija Mandić koji tvrdi da je Belivuk tokom nedavne posjete Crnoj Gori bio tretiran kao diplomata, te da je vrijeme u društvu jednog od navodnih šefova kotorskog kriminalnog klana Kavčani provodio pod zaštitom ovdašnje Agencije za nacionalnu bezbjednost. Crnogorska policija i tužilaštvo nude drugačiju verziju. Objašnjavaju da je Belivuk bio pod nadzorom kao bezbjednosno interesantno lice i da je zahvaljujući njihovim naporima krajem januara na tivatskom aerodromu spriječena njegova likvidacija, kada su pod tom optužbom uhapšene tri osobe.

Crnogorski glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić je gostujući na crnogorskom javnom servisu otišao korak dalje i ustvrdio da su određene bezbjednosne strukture u Srbiji, ne precizirajući na koga misli, smišljeno omogućile dolazak Belivuka u Crnu Goru. “Zašto je došao u Crnu Goru? Zato da bi ovdje bio ubijen, je li? Pa dokad oni misle to!?”

I dok traje prepucavanje oko kućne adrese organizovanog kriminala i klanova čiji bi nastanak i opstanak bio nemoguć bez političke i institucionalne logistike država, koje ni nakon desetina žrtava nijesu ušle u trag pokroviteljima ovih grupa, jedan šef organizovane kriminalne grupe godinama ostaje ispod radara vatrenih boraca protiv kriminala u Podgorici i Beogradu. Adresa Svetozara Marovića, jednog od tvoraca i ideologa Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića, bivšeg predsjednika crnogorskog parlamenta i državne zajednice SCG, dobro je poznata vlastima dviju država. Uprkos tome, on slobodan sjedi u Beogradu, a Srbija ga ne izručuje Crnoj Gori.

Ceo tekst Petra Komnenića, novog saradnika Nedeljnika, objavljen je u novom broju, koji je na svim kioscima od četvrtka, 4. marta

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

Naslovna strana novog broja Nedeljnika

1 KOMENTAR

  1. Господин Абазовић је последњи пут изјавио да Црна Гора потражује госн’ Светозара Маровића, и то никако не би смело да се назива “као” потраживањем. Уз то Црна Гора је Србији изручила насилника из Новог Сада и ако раније није било, ваљда је то сада сасвим довољно да покаже да је опредељена за поштовање права и правде, бар у оном делу који се тиче изручивања окривљених лица. Србија коначно мора да се суочи са корупцијом у највишим деловима власти и да почне да функционише као правна држава, а не да су о томе само властодржцима пуна уста. Уз то, како рече и сам председник државе, ми од Црне Горе и Црногораца немамо никог ближег, па је ред и да нам криминалци, са које год стране били, не буду пречи.

Comments are closed.