Ona im je rekla da je dobro, ali znaju da nikako ne može da bude dobro: Šta je pokazao slučaj „nestale kineske teniserke“

Kada je urednik kineskog državnog tabloida Global Times, Hu Siđin, objavio slike kineske teniserke Peng Šuaj odahnuli su ljudi na svim meridijanima. Njena porodica i prijatelji, njene koleginice i kolege teniseri, Međunarodni olimpijski komitet i brojne organizacije koje se bave zaštitom žena. Od Peng Šuaj gotovo tri nedelje nije bilo ni traga ni glasa. Mnogi su posumnjali da nije bezbedna i da je pokušala da se sakrije nakon što je ozbiljno uzburkala kinesku javnost.

Ona je prijavila bivšeg potpredsednika kineske vlade i ministra spoljnih poslova Džanga Gaolija, da je pokušao da je seksualno zlostavlja. To je objavila na kineskoj društvenoj mreži Weibo, a njena ispovest je vrlo brzo obrisana i strogo su cenzurisani svi koji su tu temu pokušali da pokrenu. Zatim je i Peng Šuaj „nestala“ i od 2. novembra niko nije znao šta se sa njom dogodilo.

Mnogi su sumnjali da je pod pritiskom javnosti i kineske vlasti morala da se povuče, a bilo je i onih koji su se plašili za njen život.

Nakon što su njene fotografije objavljene, ubrzo je organizovan razgovor između Šuaj i predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomasa Baha. Sportski sektor MOK-a je danima potencirao da je nestanak kineske teniserke veoma važno pitanje koje se mora rešiti po hitnom postupku, a čak je i iz WTA stigla vest da će biti otkazani svi turniri na teritoriji Kine ako se ubrzo ne reši ovaj problem.

U razgovoru sa Bahom, Peng Šuaj je potvrdila da se dobro oseća.

„Ona nam je rekla da je dobro i da sada samo želi da provede vreme sa svojom porodicom i prijateljima. Zamolila je medije da ispoštuju njenu privatnostu i zahvalila svima koji su brinuli“, saopštili su iz Međunarodnog olimpijskog komiteta.

Za njih je ovaj trenutak vrlo važan. Mnogi su nakon nestanka Šuaj insistirali na tome da se bojkotuju Zimske olimpijske igre koje bi trebalo da se održe u Kini 2022. godine, a britanska je javnost, naprimer, izvršila veliki pritisak na premijera Borisa Džonsona da se uključi u čitav slučaj i uloži svoj međunarodni i politički ugled u borbu za rešavanje ovog problema.

MOK sada, u skladu sa svojim kalendarom i obavezama koje ih čekaju, tvrdi da je sve u redu, ali veliki broj organizacija tvrdi da i dalje postoji strepnja.

„Brinemo za život Peng Šuaj i za činjenicu da se brutalnom cenzurom tako važno pitanje kao što je seksualni napad gura pod tepih“, rekli su iz WTA.

U Kini gotovo da nema čoveka koji radi u državnom sektoru, koji je spominjao ovaj slučaj. Čak je i Hu, koji uređuje novine bliske vlastima, tvitovao na engleskom i nije želeo da ulazi u pojedinosti, bezobrazno se ogađujući od ispovesti koju je nekada prva igračica sveta u dublu iznela. On je koristio konstrukcije poput „ono o čemu ljudi pričaju“. I brže bolje je konstatovao da se „jasno vidi kako je Šuaj slobodna“ i da je sa njom „sve u redu“.

Kada o jednom ovakvom slučaju govore ministri spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Dražva, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske, kada se tom temom vrlo aktivno bave Novak Đoković, Serena Vilijams, Rodžer Federer i Martina Navratilova, onda je jasno koliku je pažnju slučaj privukao.

Međunarodni olimpijski komitet nije srećan zbog toga, predstavnici vlasti u Kini još manje.

Samo je pitanje da li je cenzura krivičnih dela i teških ljudskih iskustava i priča dozvoljena zarad političkog ili ekonomskog interesa.

Tako se završavaju loši tekstovi, ali za ovaj slučaj ne postoji bolja konstatacija – pokazaće vreme.