Održana treća online konferencija „Biznis u izazovnim vremenima“

    0

    Donošenje ekonomskih mera utiče na smanjenje zabrinutosti privrednika, povećava izvesnost i predvidivost u vremenu kad je važna solidarnost i podrška najugroženijima. U svemu tome prioritet je da se održe i sačuvaju kompanije i da svi koji mogu, a posebno veliki tržišni igrači na vreme ispunjavaju svoje obaveze prema svojim kooperantima – deo je zaključaka treće online konferencije „Biznis u izazovnim vremeima“ Srpske asocijacije menadžera i ICT hub-a.

    Koji su prvi komentari seta ekonomskih mera koje je Vlada Republike Srbije donela, na koji način će banke pomoći u njihovoj implementaciji i koja je uloga banaka u kriznim vremenima, pričali su Dragoljub Damljanović, predsednik SAM-a, potpredsednik za energetiku i usluge u Jugoistočnoj Evropi, Schneider electric, Mihailo Vesović, direktor sektora, PKS, Dubravka Negre, šefica Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan, Jelena Galić, CEO, AIK Banka i Predrag Mihajlović, CEO OTP banka Srbija i predsednik UO udruženja banaka. Razgovor su vodili Dejan Ranđić, član UO SAM-a, direktor DNA&ICT Hub-a i Kosta Andrić, ICT Hub.

    Činjenica da je Vlada Republike Srbije predstavila set ekonomskih mera doprinosi smanjivanju straha i zabrinutosti privrednika, jer je izvesnost veća.

    “Ekonomske mere su dobre, najviše su usmerene na sektor malih i srednjih preduzeća, preduzetnike, kako da probaju da prebrode ovaj težak period. Prvi korak je napravljen i važno je da je biznis okruženje shvatilo da država želi da stane iza privrede. Ono što nedostaje je jasnoća u implementaciji  mera, pojašnjenje kako će se sve tehnički primenjivati i nadam se da će to biti sledeći koraci”, kaže Dragoljub Damljanović, predsednik UO SAMa i dodaje da je potrebno uvesti fleksibilnost u Zakonu o radu kako bi se povećao procenat očuvanja radnih mesta.

    U narednih nedelju dana trebalo bi da budu poznata i zvanična tumačenja seta ekonomskih mera. Privredna komora Srbije je već uputila zvaničnu inicijativu Vladi Republike Srbije, koja je pozitivno prihvaćena i koja podstiče davanje jasnih instrukcija za poslodavce, zaposlene i građane.

    „Zadovoljan sam što smo mere dobili ovom brzinom, pre svega zbog predvidivosti. Iz iskustva drugih zemalja vidimo da je posle ovakvih koraka došlo i do veće stabilnosti na tržištu, što će se verovatno preliti i kod nas. Mikro, mala i srednja preduzeća su dobili garanciju da će se najveći deo mera odnositi na njih, a prema raspoloživim informacijama očekujemo da će sredinom maja biti prva isplata prvog minimalca. Jako je bitno i da privreda shvati da mora da podnese deo krize. U ovom trenutku ne smemo dovesti državu u dodatnu finansijsku krizu, jer je prioritet funkcionisanje države na drugim nivoima“, kaže Mihailo Vesović, direktor sektora, PKS.

    Banke su se dobro organizovale i odreagovale na sve zahteve i očekivanja, kako bi korisnici mogli da nastave sa aktivnostima.

    “Sada su u prvom planu digitalni kanali, e-banking i m-banking i to je prilika da se veći deo društva usmeri ka njima. Banke su osposobile svoje mreže da budu na raspolaganju svim klijentima, da platni sistem funkcioniše, a pogotovo da se organizujemo da logistički svi penzioneri dobiju svoje penzije na vreme. Kapitalizovanost i likvidnost su najvažniji. Potrebno je da se fokusiramo na ova tri meseca i pomognemo privredi i građanstvu da prebrodi krizu. Važno je da svi plaćamo ono što možemo da platimo. Preporuka je da budemo solidarni, da ostavimo prostor najugroženijima i da mere primarno koristimo za ugrožene sektore”, kaže Jelena Galić, CEO, AIK Banke

    Bankarski sektor je pored države, glavna spona i podrška privredi. Istovremeno, bankarstvo je jedna od industrija koja podnosi veliki teret svih mera za stabilizaciju poslovanja, a prvi korak koji je napravljen bio je vrlo konkretan – moratorijum na kredite u periodu od 90 dana.

    „Doprinos banaka je preko dve milijarde evra koji su zamrznuti i koje banke neće naplatiti kroz kamatu ili glavnicu u narednih 90 dana. Ipak, važno je da čuvamo ljude, zaposlene, imamo odgovornost prema njima, ali i da obezbedimo nesmetano poslovanje. U ovom trenutku usporenija je kreditna aktivnost i analizom smo došli do podatka da je na nivou svih banaka 35 odsto manje upita ka kreditnom birou. Klijenti su obazriviji, ne žele da se zadužuju. Kad dobiju jasna pravila ponašanja, opredeliće se tako i za konkretnije korake, kaže Predrag Mihajlović, CEO OTP banke i predsednik UO udruženja banaka.

    Mihajlović ističe da je primarni cilj da se održe i sačuvaju kompanije.

    „Nije prioritet da se rade velike investicije. Sada je važno da veliki tržišni igrači na vreme ispunjavaju svoje obaveze prema kooperantima“.

    Evropska investiciona banka će u prvoj fazi sa više od 40 milijardi evra podržati Evropu da obnovi ključne sektore koji su najviše pogođeni krizom. U Srbiji će nastaviti da podržava preduzetnike kroz finansijske pakete koje realizuje u saradnji sa lokalnim bankama.

    „U pitanju je više od 75 miliona evra u okviru aktivnih kreditnih linija za MSP, a izvesna sredstva biće dostupna i za mikropreduzeća. Odmah će biti dostupne i garancije komercijalnim bankama da lakše podnesu rizik finansiranja privrede, kroz koje se može mobilizovati 400 miliona evra bez odlaganja. Većina sredstava može biti i prenamenjena sa investicionih ka obrtnim sredstvima. Pripremamo i nove finansijske pakete za ovaj region koji će pomoći privredi da se lakše oporavi od teških posledica koje se očekuju. Nastavićemo da pomažemo i jačanje zdravstvenog sistema Srbije za šta smo do sada namenili 250 miliona evra“, istakla je Dubravka Negre, šefica Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan.

    Srpska asocijacija menadžera u saradnji sa ICT Hub-om kroz nedeljne konferencije i uključivanje sagovornika iz različitih sekora utiče na zajedničko delovanje poslovne zajednice sa ciljem pronalaženja održivih  rešenja za privrednike i očuvanje biznisa i radnih mesta tokom krize izazvane COVID-19.