Preveremni odlazak u penziju ubrzava demenciju, tvrde naučnici

3
Foto: Igor Pavćević

Mnogi željno iščekuju odlazak u penziju i to što je ranije moguće, kako bi taj period života iskoristili da se odmore od svega i potpuno se isključe. Međutim, novije istraživanje pokazuje da će osobe koje odlaze u prevremenu penziju, a radno su sposobne, imati povećan rizik od ubrzanog razvoja demencije, prenosi Dejli mejl.

Naučnici su otkrili da su osobe koje su otišle u penziju pre 60. godine života, ubrzale kognitivni pad i smanjile mogućnost pamćenja u kasnijem životom periodu, što je karakteristično za demenciju.

Smatra se da je uzrok ove povezanosti nedostatak mentalne stimulacije koju zaposleni doživljavaju svakodnevno tokom svog rada.

Penzionisanje obično prati pad društvenih aktivnosti i manju interakciju sa ljudima, što je povezano sa padom kognitivnih funkcija, kažu istraživači.

Takođe se smatra da socijalna izolacija može dovesti ljude do toga da žive nezdravim načinom života, za koji se smatra da povećava rizik od poremećaja pamćenja.

Uzrok demencije ostaje nepoznat, ali brzo se povećavaju dokazi da društvena interakcija, mentalna stimulacija, zdrava ishrana i vežbe mogu smanjiti rizik od njenog nastanka.

Tim akademika sa “Binghampton University” u Njujorku analizirao je više od 17.500 pojedinaca, kao deo kineske longitudinalne ankete o penzionisanju (CHARLS).

U istraživanju su učestvovali oni koji su ranije otišli u penziju i osobe koje su još uvek zaposlene.

Istraživači su otkrili da osobe koje primaju penzije doživljavaju mnogo brži mentalni pad od onih koji su još uvek zaposleni.

Najistaknutiji pokazatelj mentalnog pada među penzionerima bilo je pamćenje.

Penzioneri su imali gotovo 20 odsto lošije rezultate na svim testovima pamćenja od onih koji su i dalje zaposleni.

“Kada se radi o kogniciji kod starijih osoba, izgleda da negativni uticaj na društveni angažman daleko nadmašuje pozitivan uticaj programa za ishranu i san”, rekao je autor studije Plamen Nikolov, docent ekonomije na “Binghampton University”.

“Društvena angažovanost i povezanost mogu jednostavno biti najsnažniji faktori kognitivnih performansi u starosti”, dodao je profesor Nikolov.

3 KOMENTARA

  1. Sve studije nisu uvek pouzdane i ne moze se u njih imati poverenja. Sve je relativno i zavisi od mnogo činioca tako da se svako ponaosob snalazi i donosi odluke ili je primoran da ode u penziju. Steta je plasiti ljude da će otići u demenciju ako se oslobode sluzbenw zaposlenosti.

  2. Mnogo smo sposobni za rad mi mladi od preko 60 godina! I sve vise nas podmladjuje visina, povecanje penzija i zivot u Srbiji! Kakva demencija? Pamtimo i obecanja o boljem zivotu, a pamtimo i da smo ziveli dobro i to na posten nacin!

  3. Јел’ су ти научници са праксом из Аушвица ? Само још чекам да прочитам да рад ослобађа, па је грехота не радити до смрти.

Comments are closed.