U prvoj varijanti ovoga teksta bio je odabran naslov Odbrana i poslednji dani – naslov čuvene Sokratove odbrane u procesu kojim je bio osuđen na smrt. Takvim naslovom htelo se naznačiti da demokratija u Srbiji prolazi kroz svoje poslednje dane i da za nju ovde nema budućnosti. Posle izvesnog vremena prihvaćen je dijametralno suprotan stav, te je i on svoj tvrd izraz našao u ovde datom naslovu. Odbrana i dani nade za bolju budućnost. U osnovi tog preokreta stoji jedno gotovo sujeverno uverenje da demokratija, kad jednom proklija, ne može definitivno da nestane. Pored pomenutog unekoliko sujevernog uverenja, razlog za veru u demokratiju ima i svoje empirijsko uverenje. Treba se samo setiti širokog spektra istorijskih uslova pod kojima su se javljali i u velikoj meri uspevali i afirmisali se demokratski pokreti. Čak je i u Kini ranih dvadesetih godina proteklog stoleća nastao poznati demokratski pokret koji bi verovatno imao srećniji epilog da se Kina nije našla u turbulenciji tragičnih međunarodnih udara i epohalnih preokreta.
U savremenim uslovima autoritarizam teško opstaje, a sa vremenom njegove šanse postaju sve manje. Kad ga njegova endemska destruktivna tendencija dovede do sistemskog sloma, šta bi drugo moglo da ga zameni ako ne neka varijanta demokratije? Ovim se ne želi negirati postojanje po demokratiju kritičnih vremena kad se ona prosto pretvara u vapaj i hropac koji liče na samrtne – to su neprilike kad ona dospeva „u zle dane i godine gladne“ – ali iskustvo sugeriše da se javljaju neke nevidljive i teško naslutljive sile koje omogućavaju da se ti epohalni izazovi prevaziđu.
Ovo što sledi posvećeno je analizi zaista teške krize u koju je zapala demokratija – krize zbog koje se Srbija strmeknula u bezdane ponore autoritarnog jednopartijskog režima. Potom se dokazuje stav da se to tek neznatnim delom dogodilo zbog slabosti demokratskih snaga a daleko preovlađujućim delom zbog izopačenih egzogenih činilaca koji su izvan demokratije. Sledeći korak u ovom razmatranju sastoji se u naznaci izgleda za demokratski preporod, izgleda pozitivne dinamike koji su demokratiji inherentni.
Ceo tekst Ljubomira Madžara objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 11. februara
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju i primerak Njujork tajmsa na srpskom jeziku
Tagovi
Bobby
"U osnovi tog preokreta stoji jedno gotovo sujeverno uverenje da demokratija, kad jednom proklija, ne može definitivno da nestane." У прилог размишљању колико је то у ствари "сујеверно" уверење, рецимо, може да послужи и својевремено забележена изјава (парафразирана) Др. Зорана: Мисле ако ме убију, да ће се све вратити настаро, а то није могуће ! Већ су са његовим наследником, ствари озбиљно кренуле уназад, док су са "ново-радикалом" досегле размере невиђене и у случају владавине комунистичког аутократе, пре њих обојице. Стога, погрешно схватање демократије омогућило је ово што нам се догодило и што нам се догађа, а уједно и уврстило изјаву Др. Зорана у још једну од изречених глупости. Демократија и демократске институције морају бити установљене на законским основама. Тада ће се моћи судити и председницима држава, како се иначе и догађа негде преко океана. Питање демократије није питање њене "проклилјалости", већ одсуства њеног утврђивања, а што је, показало се, одговарало свима овде поменутима, осим народу. Један од разлога је и одсуство фаворизовања било ког лидера у том процесу, а што је овде изузетно тежак, готово непремостив, проблем.