Kada su se kineski lider Si Đinping i tadašnji predsednik Tajvana Ma Jing-Džu sastali u Singapuru 2015. godine – obojica su veličala taj sastanak. Delovali su entuzijastično i ponavljali da bi pregovori na najvišem nivou između dve rivalske vlade – mogli da budu iskorak, a možda i čak i put do trajnog mira i okončanja višedecenijskog neprijateljstva.
Ali u sredu, kada su se njih dvojica ponovo srela u Pekingu, izgledi za prijateljsko rešenje, kada je u pitanju budućnost Tajvana, činili su se dalje nego ikada.
Ma, koji je tokom svojih osam godina na funkciji, težio bližoj saradnji sa Kinom, više nije predsednik Tajvana. A sve manje Tajvanaca danas deli njegovo viđenje – da sudbina ostrva mora biti u nekakvoj vezi sa Kinom, ili zavisiti od nje, piše The New York Times.
Otkako je Ma napustio funkciju 2016. godine, Si Đinping je ohladio kontakte na visokom nivou sa Tajvanom i nastojao da ga izoluje na globalnoj sceni. Kineski pokušaji da zastraši Tajvan ne prestaju. A Si Đinping je nepoverljiv i sumnjičav prema trenutnom rukovodstvu ostrva.
Kineska državna televizija potvrdila je u sredu da su se kineski i tajvanski lideri sastali, ali nije iznela detalje. Erik Ču, predsednik Nacionalističke partije, u kojoj je Ma Jing-Džu, rekao je novinarima u Tajpeju da će taj događaj biti „veoma važan korak u promovisanju mirne razmene preko moreuza“.
Za Peking, sastanak Sija sa Maom jeste deo strategije za postavljanje uslova za obračun sa sledećim liderom Tajvana: izabranim predsednikom Lai Ching-Teom (koga Peking opisuje kao opasnog separatistu).
Poslednjih meseci Kina je nagovestila da bi mogla da izvrši pritisak na administraciju Laija – vojno, ekonomski i diplomatski. Na taj način, ponude tajvanskog lidera za razgovar, odbačene su kao neiskrene. S druge strane, Peking je pokazao da će se udvarati ljubaznijim tajvanskim političarima, poput Maa – koji za razliku od novih, prihvataju okvir za odnose koji zahteva Peking: da obe strane prihvate da su deo jedne Kine.
„Ono što Kina želi da postigne jeste da utiče na dolazeću administraciju Laija, kako bi izvojevala njen popustljiviji politički stav“, rekla je Amanda Hsiao, viša analitičarka za Kinu iz Krizne grupe, organizacije koja nastoji da ublaži ratove i krize.
Tajvan i Kina su u sukobu još od komunističke revolucije 1949. godine, kada su nacionalističke trupe Čang Kaj Šeka pobegle na ostrvo. Vremenom, nacionalisti su prestali da budu najveći neprijatelj Pekinga i postali su njegov omiljeni partner u dijalogu – posebno za vreme vlasti Ma Jing-Džua. Dve strane su izgradile ekonomske veze i krenule ka razgovorima o svom političkom statusu i budućnosti. To je kulminiralo sastankom Maa sa Sijem 2015. godine.
Ali nacionalisti su treći put zaredom izgubili na predsedničkim izborima, i to od Demokratske progresivne partije, koja se predstavlja kao „branilac tajvanske demokratije“ i odbacuje „pravo“ Pekinga na ostrvo.
Otkako je Lai izabran u januaru, pobedivši Maa, Kina je pojačala pritisak. Ne samo na ostrvu, već i na širem, međunarodnom planu. U januaru je tako rešila da ukloni jednog od diplomatskog saveznika Tajvana: Nauru, jednu od desetak država koje i dalje održavaju formalne odnose sa ostrvom.
Peking ne prestaje da šalje obalske straže, da patrolira vodama i bruji nebom u blizini tajvanskog kopna. Način na koji se tenzije sa Tajvanom razvijaju utiče i na odnose Kine sa Sjedinjenim Državama – najvažnijim nosiocem bezbednosti Tajvana. U telefonskom razgovoru sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom prošle nedelje, Si Đinping je ponovio da je Tajvan prioritet za Peking.
Tagovi
