Žoze Mario dos Santos Murinjo Feliks.
Krajem 2018. godine o njemu se svuda, čak i u njegovom domu kada ode u duge šetnje, govorilo i šaputalo kao o bivšem. Treneru, vizionaru, zabavljaču, šarmeru, propalici i bivšem čoveku. Jer Murinjo je živeo fudbal svim svojim manama i driblao ga svojim veštinama, osmehom i doskočicama, a fudbal je prestao da ga voli, prestao je da ga želi, da ga razume i da mu dozvoljava da ga jeftinim driblinzima i dalje čini svojim. Tako nije mogao dalje…
Nisu prošle ni dve zime, a situacija je potpuno drugačija.
Više se nigde ne šapuće, već se glasno, na sva usta hvali novi Žoze, onaj koji je bio Poseban i ničiji i koji sada više nije Poseban i konačno je svačiji. Od onih koji su gledali nove serije na Amazonu i Netfliksu, do onih koji se smeju na konferencijama za štampu njegovim izrečenim i još više neizrečenim forama.
I nije to jedna od onih situacija kada ljudi koji su kroz istu rupu na teksas jakni kačili sve bedževe svog života – od „Peace“ do „Mir nema alternativu“ – zavole neku novu kul foru, koju će istrošiti jednako brzo kao i prethodne, čim se pojavi nešto novo „najbolje do sada“…
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 1. OKTOBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
Tagovi
