I da se na televiziji ne prikazuje verovatno jedna od uspelijih domaćih mini-serija (u ovom žanru u poslednjih nekoliko godina briljirali su uglavnom Englezi), Nedeljnik bi se verovatno bavio dvadesetom godišnjicom hapšenja Slobodana Miloševića i posledicama te trodnevne drame koja i dalje odjekuje. Ali, tada ne bismo imali sjajne fotografije iz serije, niti priliku da – sem sa akterima i arhivama – događaj rasvetlimo i sa glumcima koji tumače dobro znane uloge iz bliže prošlosti. Mirjana Karanović, naravno, nije pričala samo o Mirjani Marković, već i o odjecima slučajeva Lečić i Aleksić. Pre dva meseca, kada je u javnost izašla Milena Radulović, pitali smo se „Da li smo nešto naučili“. Strah je, i Miru Karanović i Anu Mitić koja potpisuje tekst o nasilnicima u ovom broju, da možda i nismo…
Pogledajte šta vas čeka u novom broju Nedeljnika i pregled aktuelnosti, uz naslovne strane domaće štampe
Digitalno izdanje i pretplata na Nedeljnik na nstore.rs
„PORODICA“ – To što je hapšenje Miloševića priča za film – talačka situacija, prevrtljivci u vojsci, tajnim službama i specijalnim jedinicama, puno oružja i pucnjava – a uz sve to i psihološka drama, svakako jeste jedan ugao gledanja. A postoji i onaj drugi, simbolički, kako se cela istorija Srbije s kraja 20. veka smestila u ta tri „uzbudljiva“ dana. Nedeljnik je, uz pomoć neposrednih aktera događaja i njihovih zapisanih svedočenja, te autora aktuelne serije, istraživao šta je prelomilo da Srbija tih dana ne utone u građanski sukob, šta se dešavalo u danima pre tog 30. marta i nakon njega.
KARANOVIĆ – Kao narod, kao društvo, mi se još pronalazimo, lupetamo, isto kao i tinejdžeri ne priznajemo svoje greške, želimo da rušimo autoritete, a imamo i veliki strah od onoga ko nam pripreti. U mnogim stvarima smo u adolescentskoj fazi i još se razvijamo, ispričala je proslavljena glumica Mirjana Karanović u intervjuu o Miri Marković i Slobodanu Miloševiću, devedesetim, politici, vakcinaciji, slučajevima Aleksić i Lečić…
LALIĆ – „Kako će tek sad da progovori bilo koja žena koja nije snimila nekog nasilnika ili našla deset žrtava koje će sa njom da progovore o svemu?“, pita glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.
KULTURA LAGANJA – O tome šta jesmo, a šta nismo znali u noći u kojoj je uhapšen Slobodan Milošević za Nedeljnik u redovnoj kolumni piše Ljiljana Smajlović.
#NISISAMA – Kako je čitav sistem postavljen tako da se preveliki teret stavlja na žrtve kada je reč o dokazivanju krivičnog dela, tako i ne iznenađuje previše što je javnost sklona tome da „sudi“ žrtvama, piše Ana Mitić u tekstu o odjecima slučajeva Lečić i Aleksić.
KELNER – Priča o Petru Kelneru, češkom milijarderu koji je preminuo pre nekoliko dana, jeste i priča o padu komunizma, o važnim poznanstvima i prijateljstvima, o vezama i privatizaciji, o rušenju mnogih duopola i kreiranju monopola, o novcu kao cilju i novcu kao sredstvu, i o čoveku koji je u retkim intervjuima izgledao kao da ga sve to baš i ne dotiče previše. Tekst o njegovom životu u novom Nedeljniku.
Vesti o kojima će se danas pričati
Preminuo Ivan Klajn
Filolog, istoričar jezika, profesor na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti Ivan Klajn preminuo je u 85. godini, piše RTS.
Ivan Klajn je rođen 1937. godine u Beogradu. Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Univerziteta u Beogradu 1961. godine.
Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika.
Osim romanistike, područje Klajnovog rada je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika.
Klajnova najznačajnija dela su: “Uticaji engleskog jezika u italijanskom”, “Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku”, “Italijansko-srpski rečnik” za koji je dobio nagradu Vlade Republike Italije.
“Rečnik jezičkih nedoumica” najčešće je štampana knjiga koju potpisuje Klajn.
Abazović o tome da li će vlada opstati i o „ugledu države“
Potpredsednik crnogorske Vlade Dritan Abazović izjavio je da ne očekuje nove izbore kao i da je ministar pravde Vladimir Leposavić koji je relatizovao genocid u Srebrenici ugrozio ugled države.
On je rekao i da očekuje da će budžet koji je Vlada juče predložila biti usvojen u parlamentu.
“Svi koji gledaju odgovorno na državni posao znaju da je budžet ulaznica za sve što treba da se radi u narednom periodu”, rekao je on za Radio televiziju Crne Gore (RTCG).
Usvajanje budžeta zavisi od glasova Demokratskog fronta (DF) koji uslovljava podršku bilo kom zakonu usvajanjem tužilačkih zakona koje predviđaju ukidanje Specijalnog tužilaštva, čemu se oštro protivi EU. Vlada je usvojila budžet sinoć a danas ističe ustavni rok da bude predložen parlamentu.
Ukoliko budžet ne bude usvojen u Skupštini, Abazović je rekao da će biti na snazi mera privremenog finansiranja koja nije dobra za građane.
Upitan gde vidi izlaz ukoliko ne dođe do usvajanja budžeta, Abazović je rekao da ne očekuje nove izbore jer je kako kaže ljudima izbora prego glave.
Abazović je rekao i da je ugled Crne Gore, kao zemlje koja ide ka Evropkoj uniji (EU), ugrožen izjavom o Srebrenici koju je dao ministar Vladimir Leposavić.
Upitan da li je razmatrana ostavka Leposavića, rekao je da ostavka nije razmatrana na Vladi, a nova sednica Vlada je danas.
“O tome ko treba da podnese ostavku, premijer treba da se izjasni, on je na čelu Vlade, on treba da se izjasni o tome”, rekao je Abazović. Leposavić je, kaže on, izneo stav koji izaziva određene kontroverze.
Leposavić je, na sednici Skupštine Crne Gore 26. marta, relativizovao odluku Međunarodnog suda za ratne zločine o genocidu u Srebrenici, navodeći da je ona bazirana na stavu Haškog tribunala koji je, kako je rekao, kompromitovan jer je prikrio dokaze o zločinima nad Srbima na Kosovu. Međunarodna zajednica je oštro osudila njegovu izjavu.
„Mjanmar je pred teškim građanskim ratom“
Specijalna izaslanica UN za Mjanmar Kristin Šraner Burgener upozorila je juče da se ta zemlja suočava s mogućnošću gradjanskog rata velikog obima i pozvala Savet bezbednosti (SB) UN da razmotri „potencijalno značajnu akciju“ radi uklanjanja vojne hunte s vlasti i obnove demokratije.
Šraner Burgener nije precizirala kakvu bi akciju smatrala značajnom, ali je iznela sumornu sliku obračuna vojnih vlasti s demonstrantima u onlajn obraćanju članicama SB UN, upozorivši da je Mjanmar „na ivici da postane neuspela država“.
„Ovo bi moglo da se dogodi pod našim nadzorom i neuspeh da sprečimo dalju eskalaciju zločina dugoročno će koštati svet mnogo više nego ako bismo sada investirali u prevenciju, naročito uz pomoć suseda Mjanmara i šireg regiona“, rekla je Šraner Burgener.
Ona je pozvala SB UN da „razmotri sva dostupna sredstva za preduzimanje kolektivne akcije“ radi „sprečavanja multidimenzionalne katastrofe u srcu Azije“.
Vojska Mjanmara je 1. februara izvela državni udar, uhapsila članove dotadašnje vlade i proglasila jednogodišnje vanredno stanje, čime su poništene godine sporog napretka ka demokratiji, započetog nakon pet decenija vojne vlasti zbog koje je zemlja bila izolovana i na udaru sankcija.
Francuske oštre mere
Francuski predsednik Emanuel Makron objavio je juče da se uvodi tronedeljno zatvaranje škola i jednomesečna zabrana putovanja unutar zemlje, kao i da se restriktivne mere uvedene po regionima proširiju na celu teritoriju u nastojanju da se zaustavi treći talas zaraze korona virusa.
U televizijskom obraćanju naciji većeras Makron je rekao da je potrebno preduzeti mere zato što se „epidemija ubrzava“.
„Zatvorićemo obdaništa, osnovne škole i gimnazije na tri nedelje“, rekao je Makron. Ostaje na snazi policijski čas u celoj zemlji od 19 sati do 6.00 ujutro, i restrikcije za domaća putovanja.
Dve od tri nedelje koliko će škole biti zatvorene podudaraju se sa proletnjim raspustom koji će biti u isto vreme za celu zemlju.
ŠTA PIŠU NOVINE
Dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja za četvrtak, 1. april 2021. godine najviše pišu o vakcinaciji protiv korona virusa, pritisku na zdravstveni sistem i o navršavanju 20 godina od hapšenja Slobodana Miloševića.
BLIC – List piše „Vakcina spasla London i Izrael, gde je tu Srbija“.
VEČERNJE NOVOSTI – List piše da je predsednik Srbije Aleksandar „Vučić odbio EU, neće da uvodi sankcije Rusiji“. Izjava lekarke Tatjane Adžić Vukičević „Prelomni trenutak, lekari su na izmaku“.
DANAS – Pod naslovom „Bitka za Ronaldovu kapitensku traku“, o traci kapitena fudbalske reprezentacije Portugala postavljene na licitaciju u cilju skupljanja sredstava za lečenje dečaka. „DOS nije nudio Slobodnu Miloševiću da ode u Rusiju“, piše list povodom 20 godina od hapšenja bivšeg predsednika.
POLITIKA – O upozorenjima lekara iz kovid bolnica „Zdravstveni sistem pred pucanjem“. „Uzgajivači svinja prelaze u ratare“, piše list.
NA DANAŠNJI DAN
Slobodan Milošević, pokojni predsednik SR Jugoslavije, uhapšen je pre 20 godina – u noći između 31.marta i 1. aprila 2001. godine. On je bio optužen da je tokom desetogodišnje vladavine (1990-2000) zloupotrebljavao položaj i time pribavio ličnu korist kaoi korist za Socijalističku partiju Srbije.
Privođenje Miloševića počelo je 30. marta, a okončano je posle dva dana, i to posle sedmočasovnih pregovora o predaji. Milošević se u to vreme nalazio u vili Mir na Dedinju sa suprugom Mirom i kćerkom Marijom, a sa njima su, prema tadašnjim tvrdnjama medija, bili i Čedomir Jovanović, Miodrag Ulemek Legija, Toma Fila, neke stranačke kolege kao i deo jedinice „Kobre“ koje su ga u to vreme obezbedjivale.
U isto vreme, ispred vile Mir, bili su okupljeni i Miloševićevi simpatizeri koji su se protivili njegovom hapšenju.
Neizvesnost oko toga, šta se dešava u samoj vili, i hoće li i zaista biti uhapšen, prekinuo je u jednom trenutku sam Milošević dajući izjavu za radio B92.
„Upravo pijem kafu sa mojim drugovima ovde i vrlo sam dobro… Očekujem da se ova priča završi dobro, a to znači u korist našeg naroda“, rekao je Milošević tada.
Ipak, posle višesatnih pregovora Slobodan Milošević je uhapšen.
PREPORUKA ZA ČITANJE: Skrolujte na početak teksta. Kupite novi broj Nedeljnika, na svim kioscima ili na Nstore.rs
Tagovi
