O čemu ćete pričati danas: “Vinska vizija Otvorenog Balkana”, “pokušaj ubistva” potpredsednice Argentine i stanje nuklearke u Zaporožju

0
(BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIC)

Dobro jutro,

U Beogradu je otvoren prvi međunarodni sajam vina “Vinska vizija Otvorenog Balkana” i trajaće do 4. septembra. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da sajam predstavlja novi korak u konkretizaciji ideja inicijative koja je “našim narodima donela samo dobro”.

Muškarac koji je uperio pištolj u potpredsednicu Argentine Kristinu Fernandez de Kiršner uhapšen je i odveden u pritvor. Predsednik Alberto Fernandez saopštio je da je ona preživela jedino zbog toga što pištolj nije opalio.

Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi rekao je da je narušen fizički integritet ukrajinske nuklearne elektrane u Zaporožju. On je dodao da će nekoliko članova tima ostati u Zaporožju da bi detaljno proučili stanje elektrane.

VINSKA VIZIJA OTVORENOG BALKANA

Prvi međunarodni sajam vina, “Vinska vizija Otvorenog Balkana”, otvoren je na Beogradskom sajmu i trajaće do nedelje, 4. septembra.

Ta, prva zajednička regionalna manifestacija inicijative “Otvoreni Balkan” okupila je oko 400 izlagača, među kojima je i 40 destilerija, iz 22 zemlje iz regiona, EU, ali i Australije, Argentine, Čilea, Južne Afrike, SAD.

Iz tri države “Otvorenog Balkana”, Srbije, Severne Makedonije i Albanije, je 235 vinarija.

Sajam su otvorili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednici vlada Severne Makedonije i Albanije, Dimitar Кovačevski i Edi Rama, a prisustvovao je i premijer Crne Gore Dritan Abazović.

Vučić je rekao da su članice inicijative “Otvoreni Balkan” manifestacijom pokazale da su ne samo deo sveta nego da u mnogo čemu mogu da se takmiče i budu bolje u raznim sferama života.

“Ovaj sajam predstavlja jedan od važnih koraka u dodatnoj konkretizaciji ideja i strategija ‘Otvorenog Balkana’. Drugi krupni koraci, svakako će da uslede. ‘Otvoreni Balkan’ nikom nije doneo ništa loše, a našim narodima samo dobro je doneo. Učinićemo ga još boljim, snažnijim i privlačnijim za neke druge”, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je rekao da je ponosan i srećan što je sajam organizovan i naglasio da su na su na njemu izlagači iz 22 zemlje, kao i predstavnici više od 40 zemalja.

Vučić je pozvao građene Brograda i Srbije da posete sajam i probaju, kako je istakao, najbolja vina iz regiona i sveta.

“Na sajmu je više od 230 izlagača iz zemalja inicijative ‘Otvoreni Balkan’ i više od 100 izlagača iz Francuske, Argentine, Čilea, Južne Afrike”, rekao je on i naveo da će na toj smotri biti organizovano i mnogo susreta proizvođača vina, trgovinskih lanaca i ugostitejskih kompanija.

Predsednik Srbije je najavio i da će se liderima inicijative “Otvoreni Balkan” na samitu pridružiti i ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijatro.

Edi Rama je rekao da je sajam vina u Beogradu organizovan na visokom evropskom nivou i da na njemu vinari iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije ne samo da mogu ra razmene iskustva nego i da budu primer drugima i podstiču ih da budu deo te manifestacije.

“Zahvalan sam vinarima koji učestvuju na sajmu i koji nas uveravaju da je ‘Otvoreni Balkan’ više od privrede, trgovine, politike. To je proizvod mira, projekat jedinstva u miru sa vizijom za budućnost”, rekao je on.

Naveo je da su žitelji Balkana “protraćili mnogo vremena da pokažu jedni drugima ko je prvi”.

“Ima jedna stvar koju smo naučili da niko od nas neće ići nigde odavde. Naš izbor je veoma jednostavan, kako da ostanemo na ovom prostoru, a da svi budemo zajedno, kako da susedstvo učinimo veselijim, mirnijim”, naveo je Rama i dodao da će se sajam vina “seliti iz jedne zemlje u drugu”.

Po njegovim rečima, albanski izvoz poljoprivrednih proizvoda u Srbiju je uvećan za 30 dosto, sa Severnom Makedonijom nešto manje, kao i da su to pokazatelji da treba nastaviti sa inicijativom “Otvoreni Balkan”.

Obim trgovinske razmene, kako je rekao, između Srbije, Albanije i Severne Makedonije, je sa 60 miliona evra vrednosti poljoprivrednih proizvoda i đubriva porastao na 100 miliona u poređenju sa prethodnom godinom.

“Ova Inicijativa pripada ljudima, koji proizvode, koji izvoze, uvoze. Bez sumnje, pripada svim mladima, za koje se nadam da će mnogo više voleti otvoreni put, nego zatvorena koloseke”, rekao je Rama.

Istakao je i da Albanija svake godine za 10 odsto povećava površine pod vinogradima i ponovio da postoji namera da se ovaj sajam vina seli iz jednog u drugi glavni grad.

Dimitar Kovačevski je rekao da se u praksi vidi kako funkcioniše “Otvoreni Balkan” koji stimuliše ekonomski razvoj regiona.

“Često nas pitaju da li je to politička inicijativa, a mi odgovaramo da je to privredna inicijativa i to smo i potvrdili”, istakao je premijer Severne Makedonije.

On je naveo da je ovoliki broj izlagača moguć jedino ukoliko se radi zajedno.

“Za sve kompanije koje su ovde ovo je prilika za nove poslovne kontakte”, rekao je Kovačevski.

Dodao je i da je Severna Makedonija drugi izvoznik vina u regionu i da je ove godine povećala izvoz vina 19 odsto i da je 29 izvoznik tog pića u svetu.

On je rekao da je Vlada te zemlje zainteresovana da razvija taj sektor i da treba koristiti svaku priliku za povezivanje.

“Uz aktivosti u ‘Otvorenom Balkanu’ možemo da razvijamo ekonomske odnose u vreme globalnih kriza”, rekao je Kovačevski i dodao “da ćemo koristiti svaku priliku da se povezujemo”.

Na otvaranju sajma vina srpski muzičari su kroz pesmu ujedinili Srbiju, Severnu Makedoniju i Albaniju odsviravši delove pesama “Ovo je Srbija”, “Makedonsko devojče” i “Rrjedh Në Këngë E Ligjërime”.

NAPAD NA POTPREDSEDNICU ARGENTINE

Muškarac je stavljen u pritvor nakon što je iz neposredne blizine uperio pištolj u potpredsednicu Argentine Kristinu Fernandez de Kiršner. Predsednik Argentine je taj čin nazvao pokušajem ubistva.

Krišnerova je preživela jedino zbog toga što pištolj, koji je bio napunjen sa pet metaka, nije opalio, saopštio je predsednik Alberto Fernandez, prenosi Gardijan.

Incident, nakon kog je Kiršerova ostala nepovređena, dogodio se isped njenog doma u Buenos Ajresu u naselju Rekoleta za vreme njenog pozdravljanja okupljenih pristalica.

“Muškarac je uperio oružje u njenu glavu i povukao obarač. Kristina je još uvek živa jedino zbog toga što iz nepoznatih razloga pištolj nije opalio”, rekao je predsednik na nacionalnoj televiziji.

On je ovaj događaj nazvao “najozbiljnijim napadom nakon što su u Argentini obnovili demokratiju” 1983. godine i pozvao je političke lidere i javnost da se ne osvrću na ovaj incident.

Još uvek nema informacija o uhapšenom, ali argentinski mediji tvrde da je reč o 35-godišnjem Brazilcu.

STANJE NUKLEARKE U ZAPOROŽJU

Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi izjavio je da je narušen fizički integritet ukrajinske nuklearne elektrane u Zaporožju, koju su zauzele ruske snage na početku invazije na Ukrajinu.

“Fizički integritet elektrane je više puta narušen”, rekao je Grosi posle obilaska elektrane i po povratku na teritoriju pod kontrolom ukrajinskih snaga zajedno sa delom tima IAEA.

Grosi je rekao da će nekoliko članova tima ostati u Zaporožju do nedelje ili ponedeljka da bi detaljno proučili stanje elektrane. To je najveća elektrana u Evropi, koja je bila meta napada što je izazvalo strah od nuklearne katastrofe.

“Ovde imamo mnogo posla da analiziramo neke tehničke aspekte”, rekao je on i dodao da IAEA namerava da “uspostavi kontinuirano prisustvo” u elektrani, ali nije naveo detalje.

Grosi je rekao da je tokom nekoliko sati boravka uspeo da obiđe celu lokaciju, reaktore, kontrolne sale, sisteme za hitno intervenisanje kao i druge prostorije.

Šef IAEA je pohvalio ukrajinsko osoblje koje je nastavilo da radi posle dolaska ruskih snaga i dodao da osoblje radi u teškoj situaciji ali izuzetno profesionalno.

Tim stručnjaka IAEA stigao je ranije u kompleks ukrajinske nuklearne elektrane Zaporožje kako bi procenio rizike i zaštitio je od katastrofe.

Stručnjaci su stigli do elektrane usred borbi ruskih i ukrajinskih snaga koje su dovele do zatvaranja jednog reaktora i ukazale na hitnost i opasnost njihovog zadatka.

Delegacija sa 14 stručnjaka IAEA stigla je u kompleks posle višemesečnih pregovora da im bude dozvoljen ulazak u najveću nuklearnu elektranu u Evropi.

Dok su se stručnjaci probijali prema kompleksu, Rusija i Ukrajina su se međusobno optuživale za granatiranje tog područja i za nastojanja da poremete posetu.

Inspektori IAEA su došli konvojem terenskih vozila i kombija, predvođeni Grosijem.

I DRUGE VESTI

Šolc: “Nemačka će preživeti zimu, čak i bez ruskog gasa”

Nemačka će verovatno preživeti zimu bez krize čak i ako prestanu isporuke ruskog gasa, izjavio je kancelar Olaf Šolc i dodao da bi država mogla da iskoristi svoje zalihe gasa i da dobije više isporuka iz Norveške ili Holandije.

Vlada je rano preduzela mere predostrožnosti protiv takve krize time što je napunila skladišta gasa i izgradila terminale za tečni prirodni gas, rekao je Šolc na skupu u Gradskoj kući u Esenu, prenela je agencija Rojters.

“Čak i ako postane tesno, verovatno ćemo preživeti zimu”, rekao je Šolc i ponovio svoju podršku izgradnji gasovoda od Španije preko Francuske do ostatka Evrope.

EU pozdravlja primenu sporazuma o dokumentima

Evropska unija pozdravila je primenu nedavno postignutog sporazuma o ulazno-izlaznim dokumentima između Srbije i Kosova, čija je primena počela u ponoć.

Neimenovani portparol EU je povodom toga ocenio da je ovo pozitivan ishod koji omogućava slobodu kretanja i evropsko rešenje, prenosi Radio slobodna Evropa.

“Sporazum o ulazno-izlaznim dokumentima pokazuje da konstruktivan i pragmatičan pristup donosi pozitivne rezultate i apelujemo na obe strane da koriste dijalog uz posredovanje EU kao platformu za rešavanje svih otvorenih pitanja na sličan način, uključujući i regstrske tablice”, naglasio je portparol EU.

Priština i Beograd su postigli sporazum o ukidanju izdavanja ulazno-izlaznih dokumenata za državljane dve zemlje koji ulaze ili izlaze iz tih zemalja.

Posle posredovanja EU i SAD, premijer Kosova Aljbin Kurti je dao garancije da neće uvesti ovu meru dok je predsednik Srbije potvrdio da njegova država ukida istu meru.

Evropska unija sada očekuje da Srbija i Kosovo postignu dogovor oko registarskih tablica za vozila na Kosovu koje su izdali srpski organi.

Prema rečima portparola EU, Brisel je u nekoliko navrata ponovio svoj stav o registarskim tablicama.

“Prema sporazumima iz dijaloga o slobodi kretanja iz 2011. i 2016. godine, Kosovo ima pravo da postepeno ukine tablice KM. Važno je da se za implementaciju ovog plana da dovoljno vremena, te da se on priprema i sprovodi uz bliske konsultacije sa građanima i u skladu sa dobrom evropskom praksom”, rekao je portparol.

Petković: “Poziv portparola EK pokazao da predstavnici EU selektivno čitaju sporazume”

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Petar Petković ocenio je da je poziv portparola Evropske komisije Prištini da produži rok za preregistraciju vozila, pokazao je da predstavnici Evropske unije ili ne poznaju ili namerno selektivno čitaju sporazume i parcijalno ih citiraju.

Petković u pisanoj izjavi navodi da je portparol Evropske komisije u saopštenju poziva na sporazum iz 2016, u kom se, kako tvrdi Petković, predviđa produžetak roka za preregistraciju vozila, ali se na samom početku da se pominje upotreba statusno neutralnih KS tablica.

On je dodao da se u tom dokumentu kaže i da se preregistracija neće primenjivati za ona vozila za koja važi režim stikera.

“Svima je itekako dobro poznato da je na osnovu Zaključaka iz Brisela od 30. septembra 2021. godine o upotrebi režima stikera, Priština nalepnice primenjivala i za vozila sa KM tablicama. Time je i praktično i formalno priznala da se na te tablice ne može odnositi proces preregistracije”, ocenio je Petković.

On je dodao da su KM tablice legalne i legitimne tablice za prostor Kosova i Metohije, koje se u skladu sa Zaključcima od 30. septembra 2021. prekrivaju stikerima kao i svake druge tablice Republike Srbije koje ulaze na prostor pokrajine.

“Samim tim, kao legalne i legitimne registarske oznake, ne postoji ni obaveza ni potreba da se KM tablice zamene ili preregistruju na tzv. RKS tablice, posebno u situaciji kada je Priština protivpravno 2020. godine ukinula statusno neutralne KS tablice”, rekao je Petković.

On je rekao i da se postavlja pitanje da li za EU sporazumi važe u celini ili samo u delu koji odgovara prištinskim stavovima.

“Beograd će uvek i na svakom mestu insistirati da se sporazumi postignuti u Briselu poštuju u celini i potpunosti, ne selektivno ili parcijalno kao što to čini Priština koja skoro deset godina odbija da formira Zajednicu srpskih opština”, ocenio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju u saopštenju.

Evropska unija saopštila je ranije da bi Priština trebalo da da dovoljno vremena za primenu pravila po kome bi Srbi koji žive na severu Kosova trebalo da preregistruju automobilske tablice.

“Zaključci o slobodi kretanja iz 2016. uključivali su mnogo duže vremenske rokove za preregistraciju, što bi trebalo da pruži smernice za taj proces”, rekao je neimenovani portparol Evropske komisije.

Nova školska godina u Ukrajini uz zvuk zvona i sirena, seoska škola bila skrovište

Prvi septembar je za većinu dece u Evropi simbol početka nove školske godine, ali ove godine deca jedne evropske države – Ukrajine, polaze u školu u uslovima rata koji je počeo 24. februara.

U Kijevu je zbog početka školske godine na ulicama pojačano prisustvo policije, a u Odesi će deo dece nastavu pohađati onlajn jer tamošnje škole ne ispunjavaju bezbednosne uslove – nemaju sklonište.

Osim zvuka školskog zvona, deca iz Ukrajine navikla su se i na zvuk sirena za vazdušnu opasnost, nakon kojih je neophodno da odmah odu u najbliže sklonište.

Na samom severu zemlje, u selu Jagidne, 60 kilometara od granice sa Belorusijom, seoska škola je tokom rata imala potpuno drugačiju ulogu.

Na početku invazije Rusije na Ukrajinu, ruske trupe su upale u selo, a 366 stanovnika se sakrilo u podrum škole veličine 200 metara kvadratnih, gde su ostali zarobljeni do 31. marta. Među njima je bilo 11 dece.

Novinska agencija Beta je obišla selo i školu u kojoj su, u nehumanim uslovima, stanovnici sela Jagidne 28 dana crtali recke na zidu i brojali dane do dolaska ukrajinske vojske.

Ruski vojnici su im odmah oduzeli telefone tako da su sve vreme bili odsečeni od sveta. Školske table i tanki dušeci postali su kreveti, a kofe su postale toaleti. Jedanaest starijih osoba preminulo je u skrovištu zbog nedostatka kiseonika. Njih su iz podruma iznosili u etapama, kada im je bilo dozvoljeno.

Prema rečima stanovnika sela Jagidne, nisu imali dovoljno lekova i vode, kao ni struju, koristili su samo baterijske lampe dok su imali baterija koje su vadili iz dečjih igračaka.

Hranili su se namirnicama koje su sa sobom poneli u tamu školskog podruma.

Nastavljeni sukobi u Iraku, četiri vojnilka poginula u južnim provincijama

Četiri vojnika poginula su u novim sukobima iz osvete između rivalskih grupa šiitskih snaga u južnom Iraku, saopštili su zvaničnici, nakon što su raniji politički obračuni u Bagdadu u kojima je stradalo više od 30 osoba doveli državu na korak do građanskog rata.

Iračke snage bezbednosti brzo su raspoređene u gradu Basri na jugu zemlje bogatom naftom kako bi obuzdale sukob koji je izbio tokom noći između naoružanih pristalica sveštenika Muktade al-Sadra i rivalske paravojne grupe Asaib Ahl al-Hak, koju podržava Iran.

U sukobu su poginula dva naoružana vojnika iz al-Sadrove grupe i dva iz rivalske, saopštili su neiimenovani zvaničnici koji nisu dali više detalja.

Napadi su usledili posle sukoba u zoni vlade Bagdada između Al Sadrovih lojalista i iračkih snaga bezbednosti u kojima je najmanje 30 ljudi poginulo, a više od 400 ranjeno.

Oružana neprijateljstva su okončana u utorak kada je al-Sadr pozvao svoje sledbenike da se povuku. Čini se da su se tenzije prelile iz Bagdada u južne većinski šiitske provincije u kojima je državni autoritet oslabljen.

ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA

BLIC – O preporukama za štednju struje “Ko uštedi 10 odsto struje, dobije i dodatni bonus”. O otvaranju sajma vina “Vizija Balkana”, pod naslovom “Otvoreni Balkan, Sajam vina za zbližavanje i uživanje”.

VEČERNJE NOVOSTI – O kamatama na dozvoljeno prekoračenje “Kamate na minus čak do 28 odsto”. O sajmu vina i izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića “Skidamo teret sa potomaka”.

DANAS – “Država za gas i struju mora da nađe tri milijarde evra”, piše list. O razgovorima predstavnika Vlade i organizatora LGBT manifestacije Evroprajd, pod naslovom “U naredna dva dana konačna odluka o Evroprajdu”.

NOVA – List donosi tekst na temu evropskog puta Srbije, pod naslovom “Srbija na putu da postane nova Turska”. O početku Evropskog prvenstva u košarci “‘Orlovi’ startuju protiv autsajdera Holandije”. “Prvi dan u klupi jednog autističnog dečaka”, piše list.

POLITIKA – O stupanju na snagu odluke Prištine o preregistraciji automobila “Kurti Srbima zapretio kaznama od 5.000 evra”. O početku školske godine pod naslovom “Početak školske godine uz himnu ‘Bože pravde'”.

PREPORUKA ZA ČITANJE

NA DANAŠNJI DAN

1973. – pREMINUo je britanski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin autor trilogije “Gospodar prstenova” i romana “Hobit”.

1666. – Četvorodnevni požar je gotovo uništio London. Stradale su mnoge građevine među kojima i katedrala Svetog Pavla.

1996. – Lideri tri opozicione partije: Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije, potpisali su u Beogradu sporazum o formiranju koalicije “Zajedno” koja je pobedila na lokalnim izborima u novembru, čime je uzdrmana do tada neprikosnovena vlast Slobodana Miloševića.

VREMENSKA PROGNOZA

U Srbiji će danas biti oblačno i osetno hladnije vreme, na severozapadu suvo, a u ostalim krajevima s kišom, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

Na jugu i istoku i sa lokalnim pljuskovima, grmljavinom i mestimično obilnijim padavinama, naročito u prvom delu dana.

Posle podne postepen prestanak padavina, a sa severozapada i delimično razvedravanje.

Vetar slab i umeren, zapadni i severozapadni. Najniža temperatura od 13 stepeni do 18, a najviša od 17 do 23 stepena.