O čemu ćete pričati danas: Usvojena Rezolucija o Srbiji, za sutra najavljeni protesti, sve manje težih slučajeva koronavirusa

0
EPA-EFE/Geert Vanden Wijngaert

Dobro jutro,

Novi Nedeljnik je od juče na kioscima, uz svaki primerak na poklon dobijate i Mond diplomatik na srpskom i ako tokom pauze na poslu, pre ili posle predavanja, ili školskih obaveza, pročitate sadržaj novog broja, imaćete sasvim sigurno dovoljno tema o kojima biste mogli da pričati makar do sledećeg četvrtka…

Predstavljamo vam i druge, dnevne teme o kojima će pričati.

USVOJENA REZOLUCIJA O SRBIJI

Poslanici Evropskog parlamenta juče su ubedljivom većinom usvojili rezoluciju o prisilnom radu u kineskoj fabrici Linglong u Zrenjaninu i ekološkim protestima u Srbiji.

Za rezoluciju je glasalo 586 poslanika, 53 su bila protiv, a 44 uzdržana.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izrazio je nadu da otvaranje Klastera četiri (Zelena agenda i održiva povezanost) u pristupnim pregovorima može da pomogne aktivnostima Srbije u suočavanju sa tim pitanjima.

Poslanica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon izjavila je da “nije ništa novo” što je Srbija “širom otvorila vrata kineskim investicijama koje uopšte ne poštuju radne i ekološke standarde, ni ljudsko dostojanstvo pre svega”.

“Ono što je novo je slučaj Linglong sa prinudnim radom vijetnamskih radnika koji nas je sve zgrozio”, navela je Fon Kramon na Tviteru.

U rezoluciji koju je usvojio EP izražava se duboka zabrinutost zbog navodno prinudnog rada, kršenja ljudskih prava i trgovine ljudima u vezi sa oko 500 Vijetnamaca koji rade na izgradnji kineske fabrike guma Linglong i traži od srpskih vlasti da taj slučaj pažljivo istraže i obaveste EU o zaključcima istrage.

Srbija se poziva da unapredi uskladjenost sa EU zakonima o radu, usvoji novi zakon o pravu na štrajk, reši problem neprijavljenog rada i izmeni zakon o inspekcijskom nadzoru kako bi bio uskladjen sa relevantnim konvencijama Medjunarodne organizacije za rad.

U rezoluciji se izražava duboka zabrinutost zbog ozbiljnih problema sa korupcijom i vladavinom prava u oblasti životne sredine, zbog nedovoljne transparentnosti i zbog procene ekoloških i socijalnih uticaja infrastrukturnih projekata, ukljući kineske investicije i zajmove, kao i one multinacionalnih kompanija poput Rio Tinta.

U tom kontekstu ukazuje se na otvaranje klastera 4 o zelenoj agendi i održivom povezivanju u pregovorima sa EU a srpske vlasti se pozivaju da prate “legitimne zabrinutosti izražene u ekološkim protestima i hitno se pozabave tim problemima”.

Zabrinutost se u dokumentu izražava i zbog povećanog kineskog uticaja u Srbiji i na Zapadnom Balkanu i ističe da zakoni Srbije o radu i životnoj sredini moraju da važe i za kineske kompanije koje posluju u zemlji.

U dokumentu se izražava duboka zabrinutost i zbog sve većeg nasilja esktremističkih i huliganskih grupa protiv mirnih ekoloških demonstracija i žali zbog “količine sile” koju je policija upotrebila protiv demonstranata… i takodje oštro osudjuje svako kršenje prava na mirno okupljanje.

“Pozivaju se srpske vlasti da istraže slučajeve protesta tokom kojih je policija navodno prekoračila ovlašćenja ili nije zaštitila demonstrante od nasilja i njihovo pravo na mirno okupljanje”, navodi se u rezoluciji i takodje se pozivaju vlasti da javno osude postupke huligana protiv demonstranata.

U dokumentu se izražava zabrinutost i zbog ograničenog vremena i prostora za otvorenu raspravu o Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi i amandanima na Zakon o eksproprijaciji i konstatuje povlačenje Zakona o eksproprijaciji i usvajanje izmena Zakona o referendumu.

Takodje se izražava žaljenje zbog dugoročnih trendova medijske pristrasnosti i brisanja granice izmedju aktivnosti državnih službenika, policije i stranačkih političara, kao i pogoršanja slobode medija i sve više vredjanja, zastrašivanja, čak i govora mržnje prema poslanicima opozicije, nezavisnim intelektulacima, NVO, novinarima i istaknutim pojedincima.

“Od vlasti Srbije se traži da hitno preduzmu mere za garanciju slobode izražavanja i nezavisnosti medija i da obezbede odgovarajuće istrage u tim slučajevima”, navodi se predlogu rezolucije.

Takodje se žali zbog nedavnih napada na opozicionu političarku Mariniku Tepić na etničkoj osnovi, koji su se odigravali na od strane vlade sponzorisanim TV kanalima, i pozivaju se srpske vlasti da se suprostave sužavanju prostora za civilno društvo i nezavisne medije i obezbede da oni radi bez ikakvih ograničenja.

Komisija i Spoljnopolitička služba EU se pozivaju da ojačaju saradnju i podršku civilnog društva, nevladinih organizacija i nezavisnih medija.

Vlada Srbije se poziva da radi na efikasnim i proverljivim osnovnim reforma i da se bavi strukturnim reformama i nedostacima u oblastima vladavine prava, osnovnih prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i funkcionisanja demokratskih institucija i javne administracije.

U rezoluciji se pozdravlja činjenica da je članstvo u EU i dalje strateški cilj Srbije, ohrabruju srpske vlasti da nedvosmislenije izražavaju posvećenost vrednostima EU u javnim debatama i očekuje jasna posvećenost Srbije, “na rečima i na delu”, ispunjavanju obaveza u pretpristupnom procesu.

Evroparlamentarci su naveli i da očekuju da otvaranje klastera 4 rezultira obnovljenom težnjom ka punoj primeni EU standarda.

Na kraju Evropski parlament nalaže svom predsedniku da rezoluciju uputi predsednicima Evropskog saveta i Evropske komisije, šefu diplomatije EU, vladama i parlamentima članica EU i predsedniku, vladi i parlamentu Srbije.

Na predlogu rezolucije bili su angažovani poslanici iz Evropske narodne partije, Socijalista i demokrata, Obnovimo Evropu, Zelenih i Evropskih konzervativaca i reformista.

ZA SUTRA NAJAVLJENI PROTESTI

Jedan od osnivača pokreta Ekološki ustanak Aleksandar Jovanović Ćuta kaže da će u subotu u 14 sati biti održan protest ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu.

„U subotu je protest u 14 sata ispred Vlade Srbije, jasni su zahtevi, svi ugovori na sto, tražimo da se raskinu i da formalno pravno proteramo Rio Tinto iz Srbije“, kazao je Jovanović u emisija „Iza vesti“ na za N1.

Kako je rekao, ako se ne objave svi „memorandumi i rešenja“, posle Nove godine se nastavljaju protesti.

„Da se donese jedan zakon koji će sačiniti najveći pravnici u zemlji, da se na 30 godina zabrani eksploatacija litijuma“, rekao je.

Na pitanje da li će biti blokade, kaže:

„Nije nama teško da se prošetamo do Gazele u subotu. Radikalizacija je nastavak blokada magistralnih saobraćajnica, s tim ćemo nastaviti posle Nove godine. Nećemo stati dok ne proteramo Rio Tinto iz Srbije. Mi nismo svesni ko je sve ušao u našu kuću. Najvećeg predatora da proteramo a onda idemo na Homolje“, naveo je Jovanović.

Neće se, dodaje, sklanjati „sa ulica“.

MANJE TEŠKIH SLUČAJEVA KORONAVIRUSA

Od početka pandemije u Srbiji je testirano ukupno 7.032.035 osoba, a registrovano 1.279.445 obolelih. Preminulo je ukupno 12.306 obolelih, a procenat smrtnosti iznosi 0,96 odsto, objavljeno je na sajtu covid19.rs.

U Srbiji je prema posldnjem preseku registrovano 1.325 novozaraženih koronavirusom, od ukupno 13.690 testiranih.

Od posledica virusa preminula je još 31 osoba.

Na respiratorima se trenutno nalazi 148 obolelih, od 2.794 hospitalizovanih.

U Srbiji se smanjuje broj hospitalizovanih i najtežih kovid pacijenata na respiratoru. Sve više zdravstvenih ustanova izlazi iz kovid sistema.

Posle tri i po meseca Gradski zavod za plućne bolesti, koji je četiri puta bio u kovid sistemu, izašao je iz crvene zone i već je počeo da prima prve nekovid pacijente.

OSTALE VESTI

Kome su smanjeni računi za struju

Vlada Srbije usvojila je danas Zaključak o saglasnosti da se krajnjim kupcima električne energije koji su zbog snežnih padavina ostali bez struje duže od 24 sata kumulativno, umanji utrošeni broj kilovat sati za decembar za 50 odsto.

Kako je saopštila Vlada Srbije, na sednici je predloženo da u pokriću troškova smanjenja “solidarno” učestvuju svi energetski subjekti za sigurnost snabdevanja električnom energijom.

Na sednici su usvojene izmene Odluke o obrazovanju Fonda za mlade talente koje predvidjaju povećanje broja stipendista za osnovne akademske studije i povećanje neto iznosa stipendije po studentu sa 30.000 na 32.000 dinara.

Vlada je opredelila 500 miliona dinara za turističke vaučere u okviru Uredbe o uslovima i načinu dodele i korišćenja sredstava za podsticanje unapredjenja turističkog prometa domaćih turista na teritoriji Srbije.

Usvojen je i Zaključak o saglasnosti sa aktivnostima na promociji kulturnog projekta od nacionalnog značaja “Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022”, uključujući i dodelu nagrada Živa foruma slovenskih kultura.

Stejt department u izveštaju o terorizmu: “Nedosledna kaznena politika u Srbiji”

Stejt department je u svom godišnjem izveštaju o terorizmu kao glavne probleme u Srbiji označio kretanje novca i oružja kroz region, regrutovanje boraca povratnika, kao i samoradikalizaciju terorista kroz rasno ili etnički motivisane ideologije – povezane sa nacionalizmom ili nacionalističkim grupama, prenosi Glas Amerike.

„Srbija ulaže napore u borbi protiv terorizma i nastavlja saradnju sa Sjedinjenim Državama i međunarodnim partnerima. U septembru 2020. se obavezala da će proglasiti Hezbolah terorističkom organizacijom i proširiti saradnju kroz primenu sistema za proveru putnika. Članica je Globalne koalicije za borbu protiv Islamske države“, navedeno je u izveštaju Stejt departmenta, a prenosi VOA.

U tekstu je navedeno da Srbija kažnjava krivična dela poput međunarodnog terorizma, podsticanja, vrbovanja, upotrebe smrtonosnih uređaja, uništavanja i oštećenja nuklearnih objekata, finansiranja terorizma i udruživanja u svrhe terorizma.

Međutim, kako je utvrđeno, kaznena politika se razlikuje u zavisnosti da li se radi o povratnicima sa ratišta u Siriji ili pak onih koji su ratovali na istoku Ukrajine.

“Krivični zakonik zabranjuje neovlašćeno učešće u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, propisuje kaznu zatvora od 6 meseci do 10 godina. Poslednjih godina u Srbiji su bili osuđivani pojedinci za učešće u terorističkim aktivnostima u Siriji, kao i u sukobu Rusije i Ukrajine u istočnoj Ukrajini. Čini se da Ministarstvo unutrašnjih poslova primenjuje različite standarde u kažnjavanju stranih boraca u ta dva sukoba – povratnicima iz Sirije izriču se presude do 15 godina zatvora, dok većina povratnika iz Ukrajine biva osuđena na uslovne kazne. Srbiji nedostaje zakonodavstvo koje na širi način pokriva obuku terorista, finansiranje terorističkih organizacija i aktivnosti vrbovanja terorista”, precizirano je u izveštaju.

Stejt department notira i da, uprkos pozivima Ujedinjenih nacija državama da striktnije nadgledaju podatke o putnicima – Srbija to trenutno još ne čini. Takođe, primećeno je i da se Vašingtonskim sporazum o ekonomskoj normalizaciji sa Kosovom, Srbija obavezala da primeni dogovore o razmeni podataka sa Sjedinjenim Državama i ojača mere bezbednosti.

“Takođe, u skladu sa istim sporazumom Srbija se obavezala da će Hezbolah u celini proglasiti terorističkom organizacijom i u potpunosti primeniti mere za ograničavanje operacija i finansijskih aktivnosti. Još nije ispunila tu odredbu niti sprovela mere”, navodi u izveštaju Stejt department.

DPS najavio moguću novu inicijativu za izglasavanje nepoverenja

Potpredsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Ivan Vuković saopštio je večeras da bi opozicija mogla početkom januara da podnese inicijativu za smenu vlade i odbacio ocene da je uslov za formiranje manjinske vlade da se Milo Đukanović povuče sa mesta predsednika DPS-a.

“Ukoliko najavljeni zahtev Demokratskog fronta (DF) da se skrati mandat Skupštini i organizuju novi izbori bude još jedan politički blef, Demokratska partija socijalista će odmah pokrenuti novu inicijativu za smenu Vlade”, rekao je Vuković.

Komentarišući kao eventualni uslov za formiranje manjinske Vlade povlačenje predsednika Crne Gore Mila Đukanovića sa mesta lidera stranke i obećanje da se neće kandidovati na narednim predsedničkim izborima, Vuković navodi da DPS neće dozvoliti da bilo ko uređuje odnose “unutar njihove kuće”.

“To je stvar političke (ne)kulture i to nećemo dozvoliti. Nepodeljeno je mišljenje da je Đukanović najbolje rešenje za DPS. Srećna je okolnost što je on bio tu gde jeste proteklih godina, jer sumnjam da bi bilo ko drugi imao autoriteta da nas održi na okupu”, ocenio je Vuković.

Kaže da mu nije poznato da postoje snage koje žele da se Đukanović povuče sa čela DPS-a.

“Crnogorci su vrlo ambiciozni i svako misli da bi mogao da bude predsjednik Vlade ili države, o partiji da ne govorim. Ali ponavljam, to je ozbiljna politička organizacija gde se poštuju pravila i zna se red”, kazao je Vuković.

U medijima se sve više govori o fomiranju manjinske vlade koju bi činio Građansko pokret URA, Socijalistička narodna partija (SNP) i manjinske stranke a koju bi podržao DPS. URA, SNP i manjinske stranke su pre dva dana potpisale su Memorandum o sardanji što se u delu vladajuće koalicije ocenjuje kao uvod u formiranje manjinske vlade.

SNP je deo koalicije koju je sadašnji premijer Zdravko Krivokapić predvodio na izborima 30. avgusta 2020. godine, na kojima je DPS Mila Đukanovića izgubila vlast posle 30 godina. Manjinske stranke nisu deo kabineta Krivokapića.

Crnogorska opozicija povukla je u ponedeljak inicijativu o glasanju o nepovernju Vladi Crne Gore, uoči sednice Skupštine na kojoj je trebalo da se razmotri predlog 40 od 81 poslanika.

“Imajući u vidu najavu Demokratskog fronta (DF) da će podneti inicijativu za skraćenje mandata Skupštine, saopštenu 11. decembra, a nakon što je ujedinjena opozicija pokrenula proceduru izglasavanja nepoverenja Vladi, smatramo da, bez odlaganja, treba otpočeti razgovore o formiranju nove skupštinske većine”, navodi se u zajedničkom saopštenju opozicije.

Lideri vladajućeg DF-a saopštili su da traže da se organizuju novi izbori.

Jedan od lidera DF-a i predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandić je kazao da će kolegama iz parlamentarne većine i “autentičnim predstavnicima nacionalnih manjina” predložiti da “vrate mandat” građanima, da ponovo biraju svoje predstavnike.

Oni međutim do sada nisu objasnili na koji način misle da se realizuje ta procedura kao i da li će podneti zahtev za skraćenje mandata parlamenta, o čemu se spekuliše u javnosti.

Zdravstvene vlasti u SAD preporučuju Fajzer vakcinu, ne i Džonson i Džonson

Američke zdravstvene vlasti preporučile su svim odraslim osobama da se vakcinišu protiv kovida-19 sa vakcinama Fajzer/Biontek i Moderna, a ne sa vakcinom Džonson i Džonson.

Centar za prevenciju i kontrolu bolesti saopštio je kasno sinoć da se da je odluka donesena zbog rizika od tromboze koji se dovodi u vezu sa vakcinom Džonson i Džonson.

Vakcina će ipak ostati dostupna, posebno za ljude kod kojih su vakcine koje koriste tehnologiju informacione RNK kontraindikovane, na primer zbog alergijskih reakcija.

Direktorka Centra za prevenciju i kontrolu bolesti Rošel Valenski je danas ponovila apel svim Amerikance da se vakcinišu i da prime i buster dozu.

Dve žene optužile zvezdu “Seks i grada” za seksualno zlostavljanje i iznele sve detalje, Kris Not demantuje

Zvezdu serije “Seks i grad”, glumca Krisa Nota, dve žene su optužile za seksualno zlostavljanje, prenosi Holiwood Reporter u članku koji to detaljno opisuje.

Žene koje se međusobno ne poznaju obratile su se medijima odvojeno i u razmaku od nekoliko meseci te tvrde da ih je glumac seksualno zlostavljao.

Navodne žrtve, čiji su pseudonimi Zoi (sada 40 godina) i Lili (sada 31), rekle su da im je nedavni početak emitovanja novih nastavaka „Seksa i grada“ probudio bolna sećanja.

“Videći da on opet igra svoju ulogu u ’Seksu i gradu’, nešto je pokrenulo u meni”, rekla je Zoi, koja radi u industriji zabave i rekla je da se plaši posledica ako otkrije svoj identitet.

Žene kažu da su se incidenti dogodili u Los Anđelesu 2004, odnosno u Njujorku 2015. godine.

Not je demantovao optužbe izjavom za Rollingstone.

“Optužbe protiv mene koje su iznele žene koje sam upoznao pre nekoliko godina, pa čak i decenije, u potpunosti su lažne. Ove priče su mogle biti od pre 30 godina ili od pre 30 dana – ne uvek znači ne – to je granica koju nikada nisam prešao. Naši susreti su bili sporazumni. Teško je ne dovesti u pitanje vreme u koje su se ove priče pojavile. Ne znam sa sigurnošću zašto se sada pojavljuju, ali znam ovo: Nisam napao te žene”, naveo je glumac.

Zoi je navela da ju je Not napao i silovao 2004. kada je imala 22 godine. Upravo se preselila u Los Anđeles i radila u firmi u kojoj je Not imao posao, i kaže da bi flertovao sa njom za njenim stolom i čak dobio njen broj telefona iz imenika osoblja.

Zoi je rekla da ju je Not pozvao na bazen u zgradi u zapadnom Holivudu gde je imao stan (Zoi je takođe imala prijatelja koji je živeo u istoj zgradi). U avgustu 2004. Zoe i druga prijateljica, koja joj je bila u poseti, srele su Nota na bazenu i provele dan zajedno. U jednom trenutku, Not je otišao da telefonira u svom stanu, ali je Zoi ostavio knjigu za koju je bio zainteresovan da je adaptira i rekao joj da je vrati u njegov stan. “Rekao je: ’Voleo bih da znam šta mislite’”, priseća se Zoi. “Mislila sam: Nova sam. Pita me za mišljenje – u Holivudu sam samo dva meseca”.

Kada je vraćala knjigu, Zoi je rekla da ju je Not poljubio dok je ulazila dok je ona bojažljivo uzvratila poljubac, i rekla je zatim Notu da će se vratiti svojoj prijateljici. U tom trenutku, rekla je Zoi, Not ju je povukao prema sebi, odveo je u krevet, spustio joj pantalone i počeo da je siluje odpozadi dok je bila okrenuta prema ogledalu. “Bilo je veoma bolno i vikala sam: ’Stani!‘”, rekla je Zoi.

„I nije. Rekla sam: ’Možeš li bar da staviš kondom’?, a on mi se nasmejao.”

Kada se završilo, Zoe je rekla da je shvatila da joj je na košulji krv; napustila je Notov stan i otišla u stan prijatelja koji je takođe živeo u zgradi. Rekla je da je odmah pokušala da opere krv sa svoje košulje i da neće reći prijateljima šta se dogodilo. Zoina prijateljica se seća kako je otišla u kupatilo, izbegavala kontakt očima i odbijala da kaže šta se dogodilo; na kraju, prijatelj ju je ubedio da ode u bolnicu, gde je Zoi rekla da je napadnuta.

Zoi je rekla da je razgovarala sa dvojicom policajaca u bolnici, ali nije identifikovala svog navodnog, plašeći se da joj niko neće verovati i da bi mogla da izgubi posao ako javno optuži Nota.

Zoina bivša šefica je rekla da je Zoi pozvala kasnije tog dana i rekla joj da ju je Not napao, iako se Zoi ne seća da je zvala. Zoina bivšia šefica je rekla da je pristala, na Zoin zahtev, da nikome ne govori o navodnom napadu. Dve godine kasnije, tražila je lečenje i savetovanje u UCLA Kriznom centru za silovanje jer je imala noćne more i flešbekove (klinički direktor centra je potvrdio da je tamo lečena).

“Zakopavala sam to koliko sam mogla, a onda mi zaista nije bilo dobro i konačno sam otišla na tretman koji mi je preporučila Hitna pomoć”, rekla je Zoi.

Drugi navodni incident, u koji je umešana Lili, dogodio se 11 godina kasnije, 2015. Lili, tada 25-godišnjakinja, upoznala je Nota dok je radila kao server u VIP delu sada zatvorenog noćnog kluba u Njujorku No.8.

Rekla je da je Not, koji je tada imao 60 godina bio i oženjen i dobio dete, dobio njen broj i pozvao je da izađu.

Lili je pristala – uprkos nekim protestima zabrinutog prijatelja – i srela se sa Notom u restoranu. Međutim, dok je ona stigla, kuhinja je bila zatvorena, pa su pili vino za šankom i razgovarali. Iako je Lili priznala da je mnogo pila te večeri, rekla je da nije bila blizu nesvestice.

Lili je rekla da ju je Not pozvao nazad u svoj stan u Grinič Vilidžu da proba nešto od njegove kolekcije viskija. Rekla je da je u stanu Not pokušavao sa njom i ona je “oprezno uživala u tome”. Nastavila je: „On je nastavio da pokušava i pokušava i pokušava, a ja je trebalo da kažem da je dosta odlučnije i da odem. A onda je sledeće što znam, spustio pantalone i stajao je ispred mene”.

Lili je rekla da ju je Not prisiljavao na oralni seks sa njim, a kada je spomenula njegovu ženu i decu, Not je odgovorio da je brak “lažan” i da “monogamija nije stvarna”.

Ubrzo nakon toga, Lili je rekla da su imali “seks na stolici”.

“Bili smo pred ogledalom. Plakala sam dok se to događalo”.

Lili je rekla da se posle toga osećala “užasno” i “potpuno zlostaaljano”. Lilina zabrinuta prijateljica, Aleks, seća se da ju je Lili zvala iz Ubera, iako se Lili ne seća da je nazvala. Aleks je rekla da joj je Lili rekla da je Not imao “prilično nasilan” seks sa njom i da je Lili zvučala “prilično histerično”; dok je Aleks predložila da pozove policiju, Lili je rekla ne.

Sledećeg dana, Aleks je rekla da je slušala govornu poštu koju je Not ostavio na Lilinom telefonu: “Bilo je: ’Hej, nadam se da nisam ništa pogrešio sinoć. Zabavljali smo se. Samo želim da budem siguran da to nisi shvatila na pogrešan način’”. Lili je rekla da se seća govorne pošte nešto drugačije, “Ostavio je govornu poštu rekavši: ’Lepo sam se proveo i zaista bih cenio ako ne bi razgovarala o tome sasvojim devojkama. Kad bismo ovo mogli da zadržimo između tebe i mene, to bi bilo sjajno’”.

Lili je takođe podelila pregršt poruka između nje i Nota iz marta i aprila 2015. Nakon što je Not pitao da li je uživala u njihovoj zajedničkoj noći, Lili je odgovorila: “Hmm…Svakako sam uživala u vašem društvu. Odličan razgovor. Da ne ulazim u detalje preko tekstualne poruke, ali osećala sam se malo iskorišćeno… Možda je bolje o ovome preko telefona, ali trenutno ne mogu da pričam”.

Not je pokušao da nagovori Lili da ponovo izađe s njim, ali ga je odbila i više ga nije videla.

ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE

Dnevni listovi na naslovnim stranama današnjih izdanja pišu o rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji, posledicama sloma elektroenergetskog sistema prethodnih dana kao i o nabavkama novog naoružanja za potrebe Vojske Srbije.

ALO – “Evropa je na ivici haosa, Srbija sprema odgovor”, o problemima sa snabdevanjem strujom. “Riba ide kao alva”, o stanju na tržnicama uoči slave Sveti Nikola.

BLIC – “Omikron deset puta slabiji od delte”, o rezultatima prvog većeg istraživanja o najnovijem soju korona virusa.

VEČERNJE NOVOSTI – O rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji u tekstu “Picula ne vidi Praljka, Viola isteruje Kineze”. Pod naslovom “Braća Bitići kao dežurna ucena Amerike” o ponovljenom zahtevu Vašingtona da srpske vlasti nadju odgovorne za ubistvo trojice Amerikanaca albanskog porekla koji su se borili u OVK.

DANAS –  “Srbija uz preskupu struju uvozi i skupi gas iz Rusije”, o posledicama sloma elektroenergetskog sistema.

INFORMER –  “Haos u Zvezdi” o navodnim dešavanjima u svlačionici Fudbalskog kluba Crvena Zvezda.

KURIR – “Repovi klana”, o klanu Veljka Belivuka i Marka Miljkovića koji su osumnjičeni za najteže zločine. “Haos”, o navodnim dešavanjima i sukobu trenera i igrača u svlačioncii Fudbalskog kluba Crvena Zvezda

NOVA – O nabavkama novog naoružanja za Vojsku Srbije “Dali dve milijarde evra za oružje kojim nema ko da rukuje”.

POLITIKA – U tekstu “Novac bačen u vetar” o slabim efektima proizvodnje struje iz vetroparkova.

SRPSKI TELEGRAF – “Kako nas vreme očekuje za Svetog Nikolu, Novu godinu…”, list prenosi vremensku prognozu.