O čemu ćete pričati danas: Ukrajinsko ratište – rokovi, vojna pomoć i borbe na istoku; Savet bezbednosti o KiM; Makron i Le Penova u finišu kampanje

0
(Beta/AP Photo/Alexei Alexandrov, File)

Dobro jutro,

Rat u Ukrajini traje skoro dva meseca, a prema izveštajima američkih i zvaničnika Evropske unije, trajaće “najmanje do kraja godine”. Vojne akcije usmerene su ka Donbasu, na istoku Ukrajine, a najveće borbe i dalje se vode u i oko Marijupolja.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) raspravljaće o najnovijem izveštaju o KiM-u, a teme će – između ostalog – biti i imovina Vioskih Dečana, te dijalog Beograda i Prištine…

Kampanja za drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj ulazi u finiš, a večeras se očekuje i televizijski duel Emanuela Makrona i Marin Le Pen. Aktuelni predsednik Francuske ima blagu prednost u odnosu na protivkandidatkinju.

RAT U UKRAJINI

Pedeset šesti dan rata u Ukrajini. Ministarstvo odbrane Rusije dalo je novi predlog ukrajinskim vojnicima koji se nalaze u čeličani “Azovstal” – polože oružje do 14 časova u sredu po moskovskom vremenu, dodajući da nijedan ukrajinski vojnik u utorak nije prihvatio istu ponudu. Ukrajinski vojnici kažu da će nastaviti da brane grad. Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski kaže da je situacija u Marijupolju “najteža moguća”.

Sa druge strane, savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak tvrdi da Rusija bombama za uništavanje bunkera gađa čeličanu. Gradsko veće Mariupolja saopštilo je u ponedeljak da se više od 1.000 civila sklonilo u podrumske prostorije te fabrike dok Moskva negira da su civili meta napada. 

Takođe, ukrajinska vojska negira napad na selo u ruskoj Belgorodskoj oblasti. Sa druge strane, ruske snage su preuzele kontrolu nad gradom Kreminom na istoku Ukrajine pošto su se ukrajinski vojnici povukli. Ministarstvo odbrane Velike Britanije saopštilo da su “ukrajinske snage odbile mnogobrojne napade ruskih trupa u Donbasu”.

Bruto domaći proizvod Ukrajine će, prema najnovijim prognozama Međunarodnog monetarnog fonda, zabeležiti ove godine pad od 35 odsto usled rata koji se vodi u toj zemlji. Bajdenova administrancija navodno planira da odobri još oko 800 miliona dolara u vojnoj pomoći Ukrajini.

Dve strane obavile su petu razmenu zarobljenika. Potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk saopštila je da je “Rusija predala preko 60 vojnika i 16 civila Ukrajini u zamenu za ratne zarobljenike”. Ujedno, finski parlament počeće danas raspravu o potencijalnom članstvu u NATO-u, posle sve veće političke i javne podrške takvoj ideji, što je posledica ruske invazije na Ukrajinu, piše Gardijan.

Najvažnije vesti o ratu u Ukrajini i događajima koji su usko povezani sa ukrajinskom krizom, iz sata u sat, možete pratiti na sajtu Nedeljnika.

SAVET BEZBEDNOSTI O KIM

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija raspravljaće večeras o novom, šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Misije UN na Kosovu i Metohiji (Unmik), a Srbiju će na sednici predstavljati šef diplomatije Nikola Selaković. U izveštaju za period od 16. septembra 2021. do 15. marta 2022. godine, Gutereš je naveo da dijalog Beograda i Prištine uz posredstvo EU ostaje ključni forum za normalizaciju odnosa dve strane, ali je izrazio žaljenje što je u tom procesu postignut “samo ograničen napredak”.

“Ohrabrujem obe strane da se konstruktivno angažuju na postizanju konkretnih rezultata od kojih bi svi imali koristi. Proces dijaloga i napori na normalizaciji odnosa imaju punu i nedvosmislenu podršku Ujedinjenih nacija. Nastavak otvorenog, transparentnog i inkluzivnog procesa je ključan za postizanje održivih sporazuma”, naveo je Gutereš.

Gutereš je još jednom pozvao vladu privremenih institucija u Prištini da, bez daljeg odlaganja, u potpunosti primeni odluku Ustavnog suda iz maja 2016. o imovini manastira Visoki Dečani, navodeći da bi to bio “važan korak ka pokazivanju poštovanja vlade prema vladavini prava i jačanju poverenja ljudi u institucije”.

On je ponovo pozvao i Prištinu i Beograd da nastave saradnju u okviru postojeće Radne grupe za nestala lica koja je ranije, kako je naveo, postigla konkretne rezultate. Pozvao je institucije u Prištini na svim nivoima, organizacije civilnog društva i lokalne zajednice da nastave sa naporima ka stvaranju ambijenta pogodnog za bezbedan, dostojanstven i održiv povratak svih interno raseljenih lica i povratnika i za njihovu reintegraciju.

Sednica Saveta bezbednosti UN o radu Unmika počeće u 21.00 po centralnoevropskom vremenu. Od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, 10. juna 1999. godine, to telo je do 2018. o KiM-u raspravljalo četiri puta godišnje. U 2019. su bile tri sednice SB UN o KiM-u, dok se od 2020. održavaju po dve sednice godišnje.

FRANCUSKA I DRUGI KRUG IZBORA

Predsednik Francuske, centrista Emanuel Makron i liderka ekstremne desnice Marin Le Pen večeras će imati televizijski duel uoči drugog kruga predsedničkih izbora zakazanog za nedelju. U Francuskoj je tradicija od 1974. godine da između dva kruga izbora finalisti imaju televizijski duel koji može da bude odlučujući. Na prethodnom duelu 2017. godine, Marin Le Pen je delovala nepripremljena i slabija u odnosu na Makrona, što je uticalo na njen poraz na izborima.

Pet godina kasnije, liderka ekstremne desnice je izgladila svoju sliku i vodila je kampanju da bi bila bliže običnim građanima. Ona je nedavno rekla da je sada spremna za duel i da je izvukla pouku sa prethodnog. Makron je pre pet godina ubedljivo pobedio Le Penovu sa 66 odsto glasova, ali je sada drugačiji kontekst pošto ankete predviđaju da će takođe pobediti ali sa manje glasova – od 53 do 55 odsto.

On će sada morati da pravda rezultat svog prvog petogodišnjeg mandata suočen kritikama rivalke koja smatra da Makron gaji “dubok prezir prema Francuzima”.

Francuzi posebno očekuju večerašnji duel jer Makron nije učestvovao u debatama pred prvi krug predsedničkih izbora i zbog toga ga je stranka Marin Le Pen, Nacionalno okupljanje, optužila da “beži” od razgovora.

Makron, diskretan pred prvi krug izbora i sa pažnjom usmerenom prema spoljnopolitičkim temama kao što je rat u Ukrajini, sada je promenio taktiku, posećuje zemlju i daje intervjue.

I DRUGE VESTI

Vodeći svetski naučni portal rangirao Miodraga Stojkovića kao najeminentnijeg naučnika iz Srbije 

Istraživački portal Research.com, vodeći svetski portal za naučnike, rangirao je profesora i genetičara Miodraga Stojkovića iz Leskovca na prvo mesto, kao najeminentnijeg naučnika iz Srbije. Stojković je rekao da mu je bavljenje naukom bio dečiji san i da je zahvaljujući tome objavio više od 150 naučnih radova i uspešan je u svom poslu – naročito u oblastima embriologije, humane genetike, i biologije matičnih ćelija.

Jedan je od prvih naučnika u Evropi koji je sa profesorom Ekhardom Volfom i doktorom Valerijem Zakhartčenkom počeo intenzivno da se bavi kloniranjem domaćih životinja.

Istraživanje: “SAD najveći saveznik Kosova” 

Istraživanje kompanije “Pipos”, nedavno izvršeno na teritoriji Kosova i Metohije, pokazuje da građani takozvanog Kosova najvećim saveznikom smatraju Sjedinjene Američke Države. Da su SAD najveći saveznik smatra 72.10 odsto ispitanika. Na drugom mestu su Nemačka 13.90 odsto, zatim slede Turska sa 4.60 odsto i Velika Britanija sa 4.40 odsto.

Kako je objavila prištinske televizija na pitanje “da li bi Kosovo moglo da opstane bez međunarodne podrške, 78,90 odsto ispitanika odgovorilo je sa ne”. Samo 8,50 odsto ispitanika je dalo pozitivan odgovor, dok je 12,60 odsto odgovorilo “ne znam”, ili je odbilo da da odgovor.

Vlasti Meksika raspustile elitnu jedinicu koja je četvrt veka sarađivala sa DEA

Meksiko je raspustio elitnu jedinicu za borbu protiv narkotika koja je četvrt veka radila ruku pod ruku sa američkom Upravom za suzbijanje narkotika (DEA) u borbi protiv organizovanog kriminala, izjavila su dva izvora što je, prema oceni agencije Rojters, veliki udarac bilateralnoj bezbednosnoj saradnji. Grupa je bila jedna od tzv. Osetljivih istražnih jedinica (SIU) koje deluju u oko 15 zemalja, a koje američki zvaničnici smatraju neprocenjivim u razbijanju moćnih lanca krijumčarenja i hapšenju bezbrojnih narkobosova širom sveta. Jedinice obučava DEA, ali su pod kontrolom nacionalnih vlada.

U Meksiku, preko 50 policajaca u SIU jedinici smatrano je za najbolje u zemlji i radili su na najvećim slučajevima, kao što je hapšenje Hoakina „El Čapa“ Guzmana 2016, tada šefa moćnog kartela Sinaloa. Raspuštanje jedinice preti da ugrozi napore SAD u borbi protiv organizovanih kriminalnih grupa u Meksiku, jednom od epicentra globalne trgovine narkoticima vredne više milijardi dolara, i oteža hvatanje i krivično gonjenje vođa kartela, upozorava Rojters.

Njujork tajms u junu dobija novog glavnog urednika

Redakcija lista Njujork tajms saopštila je da će njen glavni urednik od 2014. godine Din Baket, koji je vodio list tokom predsednika SAD Donalda Trampa predati funkciju Džou Kanu, takođe iskusnom novinaru.

Baket je tokom osam godina na čelu lista, ostavio pečat u jednoj od najvećih redakcija u svetu, sa informacijama o Trampovim finansijama, aferi Harvija Vanstajna i o ratovima u Iraku, Avganistanu i Siriji.

Džoni Dep pred sudom: Nikada u životu nisam udario ženu

Glumac Džoni Dep počeo je da svedoči u postupku po tužbi za klevetu koju je podneo protiv svoje bivše supruge Amber Herd, javlja CNN.

“Moj cilj je istina“, rekao je Dep na početku svog iskaza.

Dep, poznat po ulozi kapetana Džeka Speroua u franšizi „Pirati sa Kariba“, tužio Herd sudu u okrugu Ferfaks u Virdžiniji, i zatražio 50 miliona dolara odštete zbog članka koji je ona 2018. godine objavila u Vašington postu, navodeći da je žrtva porodičnog nasilja. Tekst je objavljen otprilike dve godine nakon što je Herd tvrdila da joj je Dep naneo modrice tako što ju je gađao telefon u njihovoj kući u Los Anđelesu. Dep je negirao optužbe, niti je protiv njega u to vreme bio pokrenut ikakaV krivični postupak.

VESTI IZ SPORTA

DNEVNA ŠTAMPA

ALO – “Sedam telefona platio pola miliona evra”, kako je Darko Šarić, optužen za šverc više tona kokaina, došao do telefona u pritvoru. Prepuni domovi zdravlja: “Koronu zamenila alergija”.

BLIC – O čestim lažnim dojavama list piše u tekstu “Ko se krije iza lažnih dojava o bombama”. O putovanjima za vreme predstojećih uskršnjih i prvomajskih praznika “Više od 200.000 ljudi za praznik idu iz Srbije”.

VEČERNJE NOVOSTI – O sastanku predsednika Vučića sa senatorima iz SAD u tekstu pod naslovom “Ne menjamo pozicije prema Rusima i BiH”. List piše “Imamo šanse da dovedemo ‘Folksvagen'”, a navodi da je prva opcija za lokaciju fabrike Inđija a druga opcija Jagodina.

DANAS – List donosi analizu profesora Radeta Veljanovskog “Televizija sa nacionalnom frekvencijom može može biti i pet i osam”. O istraživanjima javnog mnjenja i šansama opozicije na ponovnim izborima u Beogradu, pod naslovom “Savo Manojlović stoji bolje od opozicionih lidera”.

NOVA – Intervju sa liderom Stranke slobode i pravde Draganom Đilasom “Važno je što smo došli do novih izbora u Beogradu”. O nesreći u rudniku “Soko”  i dalje nepoznatom uzroku te nesreće, pod naslovom “Rudnik kao ruski rulet, bilo je samo pitanje koja će smena stradati”.

INFORMER – Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov “Zelenski nije naš ratni cilj”. O dojavama da su u avionima domaćeg prevoznika, a sada i u tržnim centrima eksplozivne naprave: “Specijalni rat lažnim bombama”.

KURIR – “Zverski”, list piše da je pripadnik OVK ispričao kako je kasapio zatvorenika u “žutoj kući”. Rat u Ukrajini: “Bitka za Donbas”.

SRPSKI TELEGRAF – Šta Zapad sprema: “Srbiji stižu sankcije gore nego devedesetih”. Nestašica u EU: “Nemci od rane zore u redu za litar ulja”.

POLITIKA – O ratu u Ukrajini u tekstu pod naslovom “Bitka za Donbas i nova šansa za predaju ‘Azova'”. O izjavi predsednika države “Vučić: Unapređenje saradnje sa SAD jedan od prioriteta Srbije”.

PREPORUKA ZA ČITANJE

NA DANAŠNJI DAN

1889. – U Austriji je rođen Adolf Hitler, osnivač Nacional-socijalističke partije, kancelar i diktator Nemačke od 1933. do 1945. godine.

1808. – Rođen je Napoleon III, car Francuske od 1852 do 1870. godine. Posle poraza u francusko-pruskom ratu zbačen je sa prestola, a u Francuskoj je proklamovana Treća Republika.

1992. – Snage bosanskih Srba izvršile su blokadu Sarajeva, zahtevajući podelu grada. Blokada i granatiranje grada trajali su tokom celog bosanskog rata koji je završen potpisivanjem Dejtonskog sporazuma u novembru 1995.

1995. – Preminuo je jugoslovenski političar i pisac Milovan Đilas, jedan od najbližih saradnika Josipa Broza Tita do 1954. Posle serije članaka objavljenih u beogradskom dnevniku “Borba” u kojima je kritikovao tadašnje jugoslovensko rukovodstvo, smenjen je sa svih funkcija, a potom je postao najpoznatiji jugoslovenski disident. Đilas je rođen 12. juna 1911. godine u Crnoj Gori.

VREMENSKA PROGNOZA

U Srbiji će danas biti oblačno i sveže, mestimično s kišom, a posle podne i uveče očekuje se prestanak padavina i razvedravanje, saopšteno je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Više padavina se očekuje u južnoj Srbiji, a na planinama sa snegom uz formiranje ili povećanje snežnog pokrivača. Duvaće slab i promenljiv vetar. Najniža temperatura kretaće se od jedan do šest, a najviša od sedam na jugu i jugoistoku do 14 stepeni na severozapadu.

U Beogradu će biti oblačno i sveže s kišom, a posle podne očekuje se prestanak padavina. Najniža temperatura biće oko pet, a najviša oko 11 stepeni.

U ovom izveštaju su korišćene vesti agencije Beta