O čemu ćete pričati danas: Specijalno kolekcionarsko izdanje Nedeljnika posvećeno Novaku Đokoviću i poklon-knjiga o Isidori Sekulić

0
Steve Paston/Pool Via AP/Beta

Bilo bi pretenciozno reći da razvoj Nedeljnika ima ikakve veze sa razvojem i šampionskim genom Novaka Đokovića, ali eto, nekako se pogodilo da prvi broj Nedeljnika, sa Noletom na naslovnoj strani, izađe u godini kada se prvi put popeo na ATP listu, a da nas natera da nekoliko sedmica uoči našeg 500. broja napravimo specijal posvećen najvećem teniseru svih vremena, koji se nesumnjivo upisao na listu najvećih sportista svih vremena. To je sada valjda jasno i onima koji ga, iz raznih razloga, ne vole, odakle god da dolaze.

Čitav ovaj broj je u pobedničkom duhu Novaka Đokovića, ali i oni kojima je jedna malo veća lopta draža moći će da saberu utiske o nedavno završenom Evropskom prvenstvu ili da se sa Ivanom Golcem prošetaju kroz pop kulturu Engleske i Londona osamdesetih…

Pogledajte šta vas čeka u novom broju i pogledajte naslovne strane dnevnih listova

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

BROJ 1 – Za 30 godina od kada je dobio prvi reket, do trenutka kada je set novih reketa svog generalnog sponzora poneo na svoje deseto finale Vimbldona, prešao je ne put kojim se ređe ide, nego put koji ne postoji. Put koji je svakim udarcem sam krčio. Veliki tekst o Novaku Đokoviću, istraživanja, statistika, svedočenja njegovih najbližih saradnika i onih koji su verovali u njega.

LALIĆ – O šampionu – i ne samo o njemu, naravno – pisao je u svom uvodniku i glavni urednik Nedeljnika Veljko Lalić. “Privilegija je odrasti u eri Novaka Đokovića. Pa još biti njegov sunarodnik. Šta bi dali Englezi za to?”

DIJALOG – Većina paradoksa srpske političke scene izašla je na videlo posle prošlonedeljnog dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima, iako su detalji sa dvodnevnih sastanaka u najvećem delu ostali tajna, piše Dušan Telesković u velikoj analizi (n)ove runde pregovora vlasti i opozicije u novom Nedeljniku.

SMAJLOVIĆ – “Mađar, koji nervira Brisel, voli Srbe. Šta s tim?”, piše Ljiljana Smajlović u kolumni “Moralna panika”.

ZAVERE – Vernici zavera su obično antielitisti. Smatraju da svi pripadnici establišmenta od poslovnih ljudi, preko lekara i naučnika, do državnog aparata, sistematski obmanjuju “narod”, piše Predrag J. Marković u novom Nedeljniku.

ISIDORA – “Na Topčiderskoj zvezdi dve devojčice pravile su selfi ispred spomenika Isidore Sekulić. Da li znaju ko je ta žena? I da bi i ona kačila fotografije sa svojih putovanja na Instagram, kao što je pisala putopise. Da živi i stvara sada, verovatno bi bila feministkinja, kao što se borila za žensku stvar – obrazovanje devojčica, jednake plate, ravnopravnost…” Tako počinje knjiga o velikoj spisateljici koju svi čitaoci Nedeljnika dobijaju uz primerak aktuelnog broja.

GOLAC – U danu kada je postalo jasno da se fudbal nije vratio kući, Ivan Golac je u svojoj kući odmotao film i kada je prvi put na televiziji ugledao Vembli i kasnije igrao na njemu kao prvi stranac u engleskom fudbalu, i na tom istom Vembliju propustio druženje sa Rolingstonsima čiji je trebalo da bude gost, družio se sa Kigenom, Džordžom Bestom, Harijem Rednapom…

VESTI O KOJIMA ĆE SE I DANAS PRIČATI

Vučić: “Planiramo stimulativnu lutriju za vakcine. Moramo da platimo da se ljudi vakcinišu…”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da broj građana koji se vakcinišu nije dovoljan i da rastom broja novoobelih situcija neće biti zabrinjavajuća za nedelju – dve ali da će biti “za mesec i po dana”, posebno što počinje sezona fudbalskih i košarkaših utakmica, i svi hoće pune hale”, najavljujući kao stimulativnu meru i uvođenje lutrije.

“Strašno je neodgovorno od nekog ako se ne vakciniše, blago rečeno. Da ne pričam koliko je funkcionera koji to nisu učinili. Jutros sam jednom ministru rekao da se vakciniše. Opravdanja da je neko preležao koronu pa ne treba da se vakciniše ne znače ništa, nisu tačna”, rekao je Vučić prilikom obilaska inžinjerskog centra u fabrici ZF Srbija, Pančevu.

Na pitanje da li će se, po uzoru na neke evropske zemlje, za ulazak u pozorišta, bioskope tražiti dokaz o vakcinaciji, on je rekao da su pred Ustavom svi građani revnopravni i da on ne može da ga krši”.

“Kako da kažemo nekom ti možeš u šoping mol, a ti ne možeš”, rekao je Vučić, dodajući da je jasno šta lično misli i koliko se zalaže za vakcinisanje.

On je rekao da postoje “crne rupe”, odnosno područja gde je vakcijanija slaba, navodeći kao primere opštine Tutin, Novi Pazar, Ub, Lajkovac i druge, dodajući da je očito da u tome “nema ništa nacionalno orijentisano”.

“Čudni ljudi, ili mi nismo dobro uradili posao, biće da su to dobri ljudi ali mi nismo dobro radili. Ne znam šta sve da uradimo, sad ćemo da uvodimo lutriju i da ponovo izdvojimo novac, da platimo da bi se ljudi vakcinisali”, naglasio je Vučić.

Neuspeli pokušaj otmice iranske novinarke u Njujorku

Američka novinarka iranskog porekla Masih Alinedžadji, koja živi u Bruklinu, oštra je kritičarka iranske vlade. Kako prenose svetski mediji, upravo zbog kritika na račun vlasti u Teheranu, ona je bila meta međunarodne zavere i pokušaja otmice koju je organizovala obavještajna mreža u Iranu.

Prema saopštenju saveznih vlasti države Njujork, u optužnici koja je otpečaćena pred saveznim sudom na Menhetnu, četvorica Iranaca optuženi su za pokušaj otmice novinarke, prenosi Njujork tajms.

Iako tužilaštvo nije identifikovalo Alinedžadji u samoj optužnici, u izjavi za medije su potvrdili da je ona bila meta pokušaja otmice.

Prošle godine je novinarka u jednom novinskom tekstu napisala da su vladini zvaničnici u Teheranu protiv nje pokrenuli kampanju na društvenim mrežama, pozivajući na njenu otmicu.


“Sva četvorica optuženih žive u Iranu i ostaju na slobodi”, saopštilo je tužilaštvo.

Jedan od optuženih je, prema rečima tužilaštva, službenik iranske obaveštajnih službi, dok su preostala trojica zapravo saradnici obaveštajnih agenata Irana. Peti član grupe, koji je takođe optužen i uhapšen u Kaliforniji, tereti se da je znao za plan otmice, ali da nije direktno učestvovao u planiranju akcije.


Optužnica opisuje i plan Iranaca da novinarku, koja je državljanka Sjedinjenih Država, “namame” u treću zemlju, a da je onda tamo kidnapuju, sprovedu u Iran i predaju vlastima.

Optuženi su koristili privatne detektive da nadgledaju, fotografišu i snimaju Alinedžadji i članove njene porodice u Bruklinu.

“Čak su video tehnologijom visoke rezolucije omogućili detaljno nadgledanje stana novinarke”, saopštilo je tužilaštvo.

“Ovo nije neki izmišljeni scenario za holivudski blokbaster”, rekao je šef kancelarije FBI u Njujorku.

Novinarka Alinedžadji je rekla da su nova saznanja za nju prilično šokantna, ali da ne paniči, kao ni ostali čanovi njene porodice.

“To pokazuje da se oni ne plaše Amerike već mene. Inače ne bi slali nekog da me kidnapuje“, rekla je Alinedžadji.

U autorskom tekstu za Njujork tajms iz 2018. godine, Alinedžadji je opisala svoju odluku da napusti Iran skoro deceniju ranije.

“Kao novinarka u Iranu, često sam imala problema u pokušaju da raskrinkam korupciju unutar režima. Sve dok mi, na kraju, nije oduzeta novinarska legitimacija”, napisala je Alinedžadji tada.

“Često su mi pretili hapšenjem. Naposletku sam bila primorana da pobegnem iz domovine 2009. godine”, dodala je.

Prema optužnici, iranska vlada je još 2018. godine pokušala da stupi u kontakt sa rodbinom američko-iranske novinarke i plati članovima dalje porodice da je nagovore da otputuje u treću zemlju kako bi je uhapsili. Njeni rođaci nisu pristali na ponudu.

Iranska vlada je, potom, započela detaljan plan otmice novinarke u junu prošle godine.

Cilj je bio da se na taj način spreči “njena dalja kritika kršenja ljudskih prava u Iranu, diskriminacije žena i pritvaranja i mučenja političkih protivnika”, saopštilo je tužilaštvo.

Jedan od optuženih je imao zadatak da detaljno skicira sve moguće rute kojima se novinarka kreće u SAD-u. Prema navodima tužilaštva, plan je bio da se, nakon otmice, novinarka gliserom preveze do obale Venecuele, budući da iranska vlada gaji prijateljske odnose sa vlastima u Karakasu.

“Zaključavanje tokom pandemije bilo neustavno…”

 Španski ustavni sud presudio je danas da je prošlogodišnja naredba vlade o “zaključavanju” tokom vanrednog stanja bila protivustavna.

Današnja presuda je odgovor na tužbu krajnje desničarske stranke Voks.

Sud je u kratkom saopštenju naveo da odluka nije doneta jednoglasno, a državna televizija TVE je navela da je šest sudija glasalo za, a pet protiv.

U presudi je navedeno da su ograničenjem kretanja prekršena osnovna prava građana i činjenica da je odluka bila na snazi tokom vanrednog stanja nije dovoljna da bi se proglasila ustavnom. 

Španska vlada je zbog pandemije proglasila vanredno stanje 14. marta 2020. godine, zabranivši građanima da izlaze iz svojih domova, osim zbog kupovine neophodnih namirnica. 

Još uvek nije jasno da li će presuda otvoriti vrata za tužbe protiv vlade.

ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE

Beogradski listovi na naslovnim stranama izdanja za četvrtak, 15. jul 2021. godine, pišu o vakcinaciji protiv korona virusa, letovanju, opoziciji, slučaju glumice Danijele Štajnfeld.

BLIC – List istražuje “Da li ćemo na more moći i tokom avgusta?”. O krivičnoj prijavi protiv košarkaša: “Teodosićev brat pokušao da siluje bivšu radnicu”.

VEČERNJE NOVOSTI – O vakcinaciji u Srbiji: “Država i lutrijom poziva na vakcine”. List o slučaju glumice Danijele Štajnfeld: “Imamo još dokaza da Leka nije silovatelj”.

DANAS – “Bujošević nudi ‘Jutarnji program’, opozicija hoće u ‘Dnevnik 2’ “, prenosi list. Advokat Božo Prelević o slučaju Danijele Štajnfeld: “Zašto je tužilac odbacio sopstvenu krivičnu prijavu”.

POLITIKA – Nevakcinisani zdravstveni radnici posle odsustva dužeg od sedam dana “Na posao samo uz PCR test o svom trošku”. Intervju s filmskim rediteljem Polom Verhovenom: “Na korak-dva do zagrljaja sa Isusom”.