O čemu ćete pričati danas: Severna Makedonija i EU, najava nove ruske ofanzive u Ukrajini i rast broja zaraženih koronavirusom

0
(Beta/AP Photo/Boris Grdanoski)

Dobro jutro,

Vlada Severne Makedonije odobrila je francuski predlog za početak pregovora sa EU. Pre toga je Sobranje većinom glasova usvojilo zaključke kojima je vladu obavezalo na ovakav korak. Vođa tamošnje opozicije istakao je da će se “borba ipak nastaviti”.

Prema informacijama koje dolaze sa obe strane, Rusija priprema novu ofanzivu u Ukrajini. U prethodnih nedelju dana zabeleženo je nekoliko napada na civilne objekte u kojima je poginuo veliki broj ljudi. Ruske snage tvrde da su gađale vojne ciljeve.

Uprkos imunitetu koji je izgrađen u prethodne dve godine, broj zaraženih u Srbiji i u svetu nastavlja da raste. Strahuje se da bi pojava nove podvarijante “kentaur” mogla dodatno na utiče na pogoršanje situacije.

SEVERNA MAKEDONIJA I EU

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski izjavio je da je njegova vlada odobrila francuski predlog za početak pregovora sa EU i potvrdio da će prva međuvladina konferencija biti održana 19. jula.

“Na osnovu zaključaka koji je izglasalo sobranje, vlada je donela odluku za odobravanje predloga francuskog predsedništva EU od 20. juna. Ovom odlukom započinjemo proces pristupnih pregovora Severne Makedonije sa EU”, rekao je Kovačevski na konferenciji za novinare na kojoj bili i ministri u njegovoj vladi.

“Imamo Pregovarački okvir u kojem su makedonski jezik i identitet zaštićeni, istorijska ptanja su van (Pregovaračkog) okvira, a mi smo već na korak od održavanja prve međuvladine sednice Severne Makeonije sa EU, koja će označiti početak pregovora sa Unijom”, rekao je Kovačevski i potvrdio da će prva međuvladina konferencija biti održana u utorak 19. jula u Briselu.

Sobranje Severne Makedonije usvojilo je većinom glasova zaključke kojima se vlada obavezuje da prihvati francuski predlog za početak pregovora sa EU i da u tom procesu zaštiti identitetske osobenosti makedonskog naroda, jezik i istoriju.

Za zaključke, kojima se vlada zadužuje da nastavi proces sa EU i usvoji ponuđeni Pregovarački okvir, glasalo je 68 poslanika vladajuće koalicije oko SDSM i DUI i albanskih opozicionih partija.

Poslanici koalicije opozicione VMRO DPMNE i partije Levica, koji smatraju da je predlog štetan za njihovu zemlju i da vodi bugarizaciji, pre glasanja su napustili salu.

Prema francuskom predlogu, koji je sobranje podržalo i zadužilo vladu Dimitra Kovačevskog da ga prihvati, prva politička međuvladina konferencija bila bi održana nakon što Skoplje usvoji taj dokument, a druga sa otvaranjem poglavlja tek posle promene Ustava radi uvođenja Bugara, što je jedan od uslova Sofije.

Početak pregovora EU sa Skopljem blokira bugarski veto od novembra 2020. zbog spora oko jezika i istorije, a Brisel je i napredak Tirane na putu ka EU vezao za napredak Severne Makedonije, koja već 17 godina ima status kandidata za članstvo.

Lider makedonske opozicije Hristijan Mickoski izjavio je da poslanici VMRO DPMNE i koalicije oko te stranke neće glasati za izmenu Ustava koja podrazumeva uvođenje bugarske manjine u taj akt, što je uslov za početak pregovora sa EU i otvaranje poglavlja.

„Želim da se jasno i glasno zna da ništa nije gotovo, a narod ne treba da očajava. Borba se nastavlja i pobedićemo. Informacija koja je prošla u Sobranju nema nikakvu važnost, jer Pregovarački okvir usvaja Vlada, ali zato obaveze koje prozilaze iz tog okvira, a to je promena Ustava radi unošenja Bugara, neće proći u makedonskom Sobranju“, rekao je Mickoski, prenosi N1.

Lider VMRO DPMNE je rekao da su ukupno 44 poslanika najveće opozicione partije i koalicije koju ona predvodi u parlamentu sa 120 mesta, „kao garanciju narodu kod notara overili izjavu da čiste i zdrave savesti neće prihvatiti promenu Ustava“.

NAJAVA NOVE RUSKE OFANZIVE

Rusija je danas saopštila da će njene snage pojačati vojne operacije u Ukrajini u “svim operativnim oblastima” dok nastavlja da bombarduje gradovime u napadima u kojim Kijev kaže da je poslednjih dana stradalo desetine ljudi.
Rakete su tokom noći pogodile grad Čuhujev na severoistoku zemlje u oblasti Harkov, pri čemu su poginule tri osobe, uključujući 70-godišnju ženu, a tri su ranjene, rekao je regionalni guverner Oleh Sinehubov, prenosi Rojters.

Član ukrajinske obaveštajne službe Vadim Skibitski potvrdio je ove navode, rekavši da ruska aktivnost u prethodnom periodu “bez sumnje predstavlja signal koji ukazuje na njihovu novu ofanzivu”.

Na jugu, više od 50 ruskih raketa Grad pogodilo je grad Nikopolj, na reci Dnjepar, ubivši dve osobe koje su pronađene u ruševinama, rekao je guverner regiona Valentin Rezničenko.

Ukrajina je saopštila da je najmanje 40 ljudi ubijeno u takvim napadima na urbana područja u poslednja tri dana, dok Pentagon saopštava da je prema prikupljenim informacijama u prethodne dve nedelje u ruskim napadima ubijeno izmđu 100 i 150 civila.

Rusija kaže da je gađala vojne ciljeve.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu naredio je vojnim jedinicama da intenziviraju svoje operacije kako bi sprečile ukrajinske udare na istočnu Ukrajinu i druge oblasti koje drži Rusija, gde bi, kako je rekao, Kijev mogao da pogodi civilnu infrastrukturu ili stanovnike.

RAST BROJA ZARAŽENIH

Broj osoba zaraženih koronavirusom u Srbiji i u svetu nastavlja da raste. Juče je zabeleženo više od pozitivnih testova 2.500 testova, a nije retkost ni da su u pitanju osobe koje su već preležale koronavirus ili su vakcinisane.

Uprkos imunitetu koji je deo ljudi stekao tokom više od dve godine pandemije, nove varijante omikron soja virusa ubrzano se šire Evropom, a u tome je još uspešnija nova verzija BA 2.75 na društvenim mrežama poznata i kao “Kentaur”. Još nije poznato da li je ta varijanta stigla u Srbiju, ali svakim danom broj zaraženih raste, a stručnjaci predviđaju da će se to nastaviti tokom leta i jeseni.

Virus kovid-19 neprestano mutira, stručnjaci kažu da je podvarijanta BA.5 uspela da prevari imunitet ljudi koji su preležali bolest, kao i vakcinisanih, pa se rast novih slučajeva beleži u celom svetu.

Još uspešnija u širenju zaraze je podvarijanta BA 2.75, na društvenim mrežama prozvana „kentaur“, koja je u Indiji prvi put otkrivena u maju, ali je već prisutna i u Evropi.

„Ništa se tu nije promenilo, dobili smo jedan oblik koji je malo brži, malo gori od ovog prethodnog, zato što probija običnu masku. Mora da se obrati pažnja zbog konstantnog rasta novih slučajeva. Najviše izaziva i daje simptome infekcija gornjih respiratornih puteva, gušobolju, curenje iz nosa, promuklost, opšta bolnost tela. Većina ljudi će pomisliti da boluje od neke banalne respiratorne infekcije“, objašnjava dr Žujović, prenosi N1.

Kod podvarijente „kentaur“ nije problem velika opasnost od teških simptoma, već to što se veoma brzo širi, posebno u sezoni odmora i letovanja i zbog gotovo potpuno izgubljenih navika o preventivi.

„Treba da nas brine porast brojki kod nas, kao i u Evropi. S tim što imamo veliku razliku što je, recimo, u Španiji 92 odsto stanovništva pokriveno vakcinacijom, a da li smo mi došli i do 50 odsto? U svakom slučaju ćemo moći da očekujemo i porast broja hospitalizovanih, ljudi na respiratorima i, nažalost, preminulih“, ističe Žujović.

Sa „kentaurom“ ili bez njega, broj zaraženih u Srbiji konstantno raste i ove nedelje prebacio je cifru od 2.500 hiljade. Stručnjaci procenjuju da će se situacija već sledeće nedelje drastično pogoršati.

„Tokom leta i na jesen mogu očekivati samo da će ti brojevi da rastu. Kako rastu brojevi hospitalizovanih pacijenata, naravno, uvek imamo ugrožene pacijente koji su u težem stanju, a sigurno će rasti broj preminulih. Ako pogledamo stope, možemo očekivati da ćemo iduće nedelje sigurno imati brojeve koji će biti negde oko 4.000″, rekao je član Klizbog štaba Zoran Bekić.

Da bi se novi talas kovida ublažio, stručnjaci apeluju na testiranje kod svake sumnje na kovid, kod pozitivnih testova izolaciju, primanje četvrte doze vakcine, higijenske mere – i novo u slučaju „kentaura“, maske N95 umesto običnih.

I DRUGE VESTI

Blinken: “SAD pozdravljaju odluku parlamenta Severne Makedonije o predlogu Francuske”

Američki državni sekretar Entoni Blinken saopštio je da SAD pozdravljaju odluku parlamenta Severne Makedonije o usvajanju zaključaka o predlogu Francuske za nastavak pregovora zemlje sa Evropskom unijom.

“SAD pozdravljaju odluku parlamenta Severne Makedonije da preduzme naredne korake na putu pridruživanja EU. Ova odluka dolazi u ključnom trenutku za Severnu Makedoniju, Zapadni Balkan i Evropu”, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.

Blinken je naveo da SAD prepoznaju da je to kompromis sa teškim ustupcima, kojima se priznaju i poštuju kulturni identitet Severne Makedonije i makedonski jezik.

On je dodao da će EU koja uključuje ceo Zapadni Balkan, zajedno sa Albanijom i Severnom Makedonijom, biti “jača i prosperitetnija”.

“Sada je vreme da uhvati zamah i radi na sledećim koracima”, navodi se u saopštenju.

Bivši šef ukrajinskih obaveštajaca uhapšen zbog izdaje na Krimu

Ukrajinske snage uhapsile su bivšeg šefa Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Olega Kuliniča koji se tereti za izdaju, prenosi “Ukrajinska pravda”.

SBU je posle hapšenja saopštila da je jedan od njenih glavnih zadataka sprečavanje pokušaja Rusije da proširi svoju mrežu agenata među ukrajinskim državnim službenicima.

“Zaposleni u SBU su takođe bili umešani u takve slučajeve, što pokazuje nameru da se Služba pročisti. Otkrivajući takve situacije, umesto da ih sakrivamo, postavljamo kurs za izgradnju moderne i efikasne specijalne službe, sposobne da se suprotstavi moćnom neprijatelju koji ugrožava bezbednost Ukrajine”, navodi se u saopštenju.

Oleg Mikolajevič Kulinič je 2020. godine postavljen na čelo direktorata Službe bezbednosti Ukrajine za Krim. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski smenio ga je s te pozicije u martu 2022. godine.

SBU je glavna obaveštajna i bezbednosna agencija Ukrajine, naslednica ukrajinskog ogranka sovjetskog KGB-a.

Njeni zadaci su, između ostalog, kontra-obaveštajni rad i borba protiv terorizma. U okviru ove službe nalazi se i specijalna jedinica Alfa grupa.

Iran uveo sankcije desetini državljana SAD-a 

Iran je saopštio da je uveo sankcije još 61 Amerikancu, među kojima je bivši državni sekretar Majk Pompeo zbog podrške iranskoj disidentskoj grupi, nakon što su višemesečni razgovori o oživljavanju nuklearnog sporazuma u zastoju.

Iransko ministarstvo spoljnih poslova stavilo je na crnu listu zbog izražavanja podrške grupi Mudžahidi-e-Khalk (MEK), advokata bivšeg predsednika Donalda Trampa Rudija Đulijanija i bivšeg savetnika Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džona Boltona.

Sankcije, izrečene desetinama Amerikanaca u prošlosti po različitim osnovama, omogućile su iranskim vlastima da zaplene bilo koju imovinu koju poseduju u Iranu, ali očigledno odsustvo takve imovine znači da će koraci verovatno biti simbolični.

Naširoko se izveštava da su Đulijani, Pompeo i Bolton učestvovali u MEK događajima i dali podršku grupi, prenosi Rojters.

Iran je u januaru uveo sankcije za 51 Amerikanca, a u aprilu je stavio na crnu listu još 24 Amerikanca u svojim najnovijim sankcijama.

Indirektni pregovori Irana sa SAD o oživljavanju nuklearnog pakta iz 2015. godine počeli su u novembru u Beču i nastavljeni u Kataru u junu ali su već par meseci u zastoju.

Godine 2018. tadašnji predsednik SAD Tramp je odustao od sporazuma, nazvavši ga previše popustljivim prema Iranu, i ponovo je uveo oštre sankcije čime je naterao Teheran da prekrši nuklearna ograničenja koja su bila dogovorena sporazumom.

Demonstracije protiv Orbana u Mađarskoj

Oko 1.000 Mađara demonstriralo je protiv vlade premijera Viktora Orbana u poslednjim u nizu manjih demonstracija ove nedelje otkako je njegova desničarska partija Fides usvojila zakon kojim se naglo povećavaju porezi na mala preduzeća.
Nacionalista Orban se suočava sa najtežim izazovom do sada od preuzimanja vlasti 2010. godine, sa najvišom inflacijom u poslednje dve decenije i nedostatkom fondova Evropske unije usred spora oko demokratskih standarda.

Blokada mosta u Budimpešti u utorak nije uspela da poremeti vladin predlog za povećanje poreskih stopa za stotine hiljada malih preduzeća koji prkosi kritikama nekih poslovnih grupa i opozicionih partija, prenosi Rojters.

Orbanova vlada je u sredu takođe smanjila gornju granicu cena komunalnih usluga za domaćinstva sa većom upotrebom, poništivši jednu od potpisanih politika 59-godišnjeg premijera poslednjih godina zbog skoka cena struje i gasa usred rata u Ukrajini.

Miting je sazvao gradonačelnik malog grada Piter Marki-Zaj, Orbanov nezavisni izazivač, čiji je opozicioni savez pretrpeo poraz na aprilskim parlamentarnim izborima.

Mali broj učesnika na mitingu ukazuje na to da uprkos prikrivenom nezadovoljstvu Orbanovim najnovijim reformama za jačanje državnih finansija Mađarske, antivladino raspoloženje se bori da dobije snagu čak i u Budimpešti, gde je opozicija imala najjače rezultate u aprilu.

Iranski radikali pale zastave SAD nezadovoljni posetom Bajdena 

Desetine iranskih radikala okupilo se na trgu u centru Teherana, paleći zastave SAD i Izraela i osuđujući posetu predsednika SAD Džozefa Bajdena Bliskom istoku.

Mala gomila je vukala “Smrt Americi” i “Smrt Izraelu” što je uobičajeno za antiameričke skupove u Iranu.

Demonstranti su takođe protestovali protiv normalizacije veza između Izraela i nekoliko arapskih nacija koja je počela pod prethodnom američkom administracijom.

Bajden je na širem regionalnom samitu u Saudijskoj Arabiji rekao da se SAD neće udaljiti od Bliskog istoka i ostaviti prostor koji bi Rusija, Kina ili Iran mogli pokušati da popune.

ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA

BLIC – U nedeljnom broju pod naslovom “Opasni matorci drže svet u strahu” list piše da predsednici dve nuklearne supe sile, američki predsednik Džozef Bajden koji ima 79 i ruski Vladimir Putin sa 69 godina, pokazuju sve bizarnije ponašanje. Čuvena teniserka Jelena Janković kaže “Trudim se da budem dobra i posvećena majka”.

VEČERNJE NOVOSTI- Evropljane čeka neizvesna jesen “Blagostanje EU topi se pred njenim građanima”. Najveća slovenska država stalna meta “Zapad sanja raspad Rusije i blago Sibira”. Predsednik SPS-a Ivica Dačić izjavio “Očekujem da formiramo vladu sa SNS-om”.

POLITIKA – Tema nedelje – odnosi Srpske pravoslavne crkve sa državama regiona “Ugovori u senci politike i ideologije”. Obnovljena avio-linija Beograd – Peking, predsednik dočekao avion – “Vučić: Sledeća vlada neće biti antiruska”. Politička drama u Severnoj Makedoniji “Sobranje usvojilo sporan francuski predlog”.

PREPORUKA ZA ČITANJE

NA DANAŠNJI DAN

1945. – U Potsdamu je počela konferencija o posleratnoj budućnosti Evrope. Na skupu koji je okončan 2. avgusta predstavnici zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu SSSR-a, SAD i Velike Britanije, Staljin, Truman i Čerčil, kojeg je 28. jula zamenio novi šef britanske vlade Klement Atli, doneli su odluku o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i dogovorili su se o teritorijalnim promenama u istočnoj Evropi.

1762. – Ubijen je ruski car Petar III tri dana nakon što je oboren sa vlasti i zatvoren. Presto je preuzela njegova supruga Katarina II (Velika), koja je kasnije postala jedan od najčuvenijih ruskih vladara.

1946. – U Beogradu je pogubljen Dragoljub Draža Mihailović, general kraljevske jugoslovenske vojske i vođa četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu.

VREMENSKA PROGNOZA

U Srbiji će danas posle oblačnog jutra biti sunčano i toplo vreme, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).

Posle podne u brdsko-planinskim predelima na jugozapadu i jugu mogući pljuskovi s grmljavinom.

Jutarnja temperatura od 12 do 19, a najviša dnevna od 28 do 32.

Vetar slab i umeren, na istoku povremeno i jak, severni i severozapadni.

U Beogradu pre podne umereno oblačno i suvo. Posle podne sunčano.

Vetar slab i umeren, severni i severozapadni. Jutarnja temperatura od 16 do 19, a najviša dnevna oko 29.