O čemu ćete pričati danas: Rat u Ukrajini i druge teme

0
EPA-EFE/ZURAB KURTSIKIDZE

Dobro jutro,

Kažu da je najmoćniji naslov u novinama uvek imao samo tri slova – rat. Ovaj koji je juče započeo u Ukrajini, ruskim napadom, koji je Putin nazvao “specijalnom vojnom operacijom zaštite stanovništva u Donbasu od genocida kom je izložen osam godina” (genocidu?!), možda će za nekoliko decenija moći da se uklopi u pozitivne statistike analitičara koji tvrde da “čovečanstvo napreduje i da mnogo manje ljudi izgubi život u ratu nego ranije”.

Samo što je prvi utisak od juče da ovakav govor jednog političara nije viđen decenijama, a čak su i pojedini zapadni lideri rekli da ovakva invazija nije viđena od Drugog svetskog rata.

Putin je, pritom, kada je priznavao nezavisnost separatističkih republika, rekao da na njih Rusija ima “istorijsko pravo”, što je povratak od ne nekoliko decenija, već nekoliko vekova unazad.

Dok svet broji mrtve i ide unazad, mi ćemo pomalo pričati i o drugim temama. Kad već o Ukrajini i ukrajinskom ratištu zvanični Beograd ćuti.

Nema bolje muzičke podloge za čitanje ovog brifinga…

ŠTA SE DEŠAVA U UKRAJINI?

Zelenski razočaran: “Sami branimo svoju zemlju dok velike sile gledaju izdaleka”

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obratio se jutros čitavom svetu, potvrdivši da su Rusi jutros oko četiri sata nastavili sa vojnim dejstvima po, kako kaže Zelenski, “vojnim, ali i civilnim ciljevima”.

Obraćajući se svojim građanima u video obraćanju na ukrajinskom i ruskom jeziku, Zelenski je nastavio da apeluje na Rusiju da prekine invaziju.

“Rusija će pre ili kasnije morati da razgovara sa nama o tome kako da prekinemo neprijateljstva i zaustavimo ovu invaziju. Što pre počne razgovor, gubici Rusije će biti manji”, rekao je ukrajinski predsednik.

Zelenski je dodao da svet nastavlja da iz daleka posmatra šta se dešava u Ukrajini, dok nove sankcije nisu ubedile Rusiju da se povuče od napada.

“Jutros sami branimo svoju državu. Kao i juče, najmoćnije svetske sile posmatraju iz daleka. Da li su Rusiju ubedile jučerašnje sankcije? Slušamo šta se događa na nebu iznad nas i jasno nam je da to nije bilo dovoljno.”

On je dodao da će dok napadi ne prestanu “Ukrajinci hrabro braniti svoju zemlju”.

Šta je cilj Moskve?

Drugog dana ruske invazije na Ukrajinu, postaje sve jasnije šta je vojna taktika Kremlja, piše Gardijan. To je, definitivno, plan da se izvrši pritisak na prestonicu Ukrajine Kijev. Kijev se suočava sa pretnjama i sa svojih istočnih oboda, sa zapada od zauzimanja nuklearne elektrane u Černobilju, a sada, prema ukrajinskim zvaničnicima, sa pretnjom infiltracije u grad.

OSTALE VESTI

Nova sednica Saveta za nacionalnu bezbednost danas u 16 časova

Sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, treća ove nedelje, na kojoj će biti razmatrana situacija u regionu i u Ukrajini biće održana danas u 16.00 časova, a u večernjim satima predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratiće se javnosti i izneti stav Srbije o ukrajinskoj krizi.

Vučić će se obratiti između 18.00 i 20.00 časova, potvrđeno je ranije Tanjugu u Predsedništvu.

Predsednik Srbije je u četvrtak predsedavao Savetom za nacionalnu bezbednost i sa clanovima Saveta razmenio informacije o situaciji u regionu i u Ukrajini, a prisustvovao je i sednici Vlade Srbije.

Vučić je o krizi u Ukrajini razgovarao i sa ambasadorima Кvinte i šefom Delegacije EU u Srbiji, a imao je konsultacije sa mnogim predsednicima i predsednicima vlada širom sveta, kako bi Srbija mogla da donese najbolje odluke u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima.

Naša država priprema i precizan dokument u kojem će biti definisani stavovi i politika Srbije.

Vujošević kandidat za gradonačelnika Beograda

Proslavljeni košarkaški trener i kandidat za gradonačelnika Beograda koalicije “Boris Tadić – ajmo ljudi” Duško Vujošević govorio je o političkim ambicijama.

Vujošević je u emisiji “Među nama” na TV Nova S rekao da je on čovek koji je u svojoj profesiji ostvaren, prenosi nova.rs.

„Ranije kada su me pitali da li razmišljam da se bavim politikom, govorio sam da nisam toliko lud da bih se usudio i njom bavio na profesionalni način. Drugo, to je ozbiljno zanimanje koje traži i talenat za tu vrstu posla, koje traži i teoretsko znanje i predznanje i praktično iskustvo. Ja sebe ne smatram političkom neznalicom, ali se ne smatram ni poznavaocem velikih političkih manevara i veština“, ocenio je Vujošević.

Dodao je i da je on jedan od prvih ljudi koji se današnjoj vlasti suprotstavio, i naveo da se njihova metoda vladanja najpre pokazala kroz sport.

“Sasvim je dozvoljeno da tadašnji prvi potpredsednik vlade bude navijač Crvene zvezde. To je sasvim legitimno. Tadić je bio navijač Partizana na primer, Toma Nikolić navijač Partizana. Obično za jedan od ta dva kluba navija svako od njih, ali se radi o načinu kako tu svoju navijačku strast ispoljavaju i koliko prave sinakure u odnosu na klub. To je prva stvar koja mi je zasmetala”, naveo je Vujošević.

Ocenio je da je u sport, nažalost, ušao liberalni kapitalizam.

“Ta mogućnost plaćanja ekipa, organizacije, dobrih putovanja…. je jako veliki uslov za pravljenje dobrih rezultata. Od njegovog dolaska (Vučićevog), konkurentski klub je dobio neopravdano puno bolji tretman u tom smislu, ali ne samo tom, već i u određenim kadrovskim promena u Košarkaškom, Fudbalskom savezu, konekcijama sa evropskim organizacijama, sve se pravila prohodnost za drugu stranu i koristila su se sva sredstva da se obezbedi puno bolji tretman i uslovi tom klubu. To je mene navelo na određeni otpor, koji je u početku bio izrečen bez velike diplomatije”, rekao je Vujošević.

Podsetivši da je bio predsednik Jugoslovenskog sportskog društva Partizan, on je rekao da su pokušali da reše problem.

“Napravljen je neki sastanak i neki dogovor, koji se od strane Vučića i svih onih institucija koje je on tog momenta predstavljao nije poštovao. Posle toga sam ja počeo ponovo da opominjem, sve glasnije i glasnije, i to nije bio samo lični sukob”, naveo je Vujošević.

Blokada saobraćajnica i protest u Crnoj Gori

Demokratski front (DF) večeras organizuje akciju “Blokadom protiv izdaje” kojom blokira 17 saobraćajnica u 15 crnogorskih gradova.

Jedan od lidera DF i predsednik DNP Milan Knežević kazao je da DF neće dozvoliti izdaju izborne volje građana od 30. avgusta niti će potpredsednik Skupštine Strahinja Bulajić zakazivati sednicu.

Istakao je da je ovo samo blokada upozorenja i da traže od parlamentarne većine da ne dozvole bilo kakav povratak DPS.

“Ukoliko nema tog dogovora, mi ćemo ućiniti sve da dođe do prijevremenih parlamentarnih, predsjedničkih i lokalnih izbora”, rekao je.

Okupljenima na blokadi u Donjoj Gorici obratio se poslanik DF Jovan Vučurović. koji je kazao da večeras “brane čast Crne Gore na 17 punktova”.

Kako je rekao, okupljanima poručuju da nema izdaje i da se nada da SNP neće izdati.

“Protesti će trajati sve dok URA priča o manjinskoj vladi” – rekao je Vučurović.

Ponovio je da Strahinja Bulajić neće zakazati sjednicu parlamenta 1. marta.

Andrija Mandić kazao je da prijateljima iz parlamentarne većine, “nije vreme za sitne prevare, već vreme da se okupimo”.

“Glas naroda je glas boga. Nećemo posustati da odbranimo izbornu pobedu. Nećemo se libiti ni borbe na ulicama, ni u institucijama. Bulajić neće dati priliku da se iza građana legalizuju izborna krađa i politička korupcija. Nek nam je srećna pobeda. Ustala je Crna Gora, pobeda se branit mora”, rekao je Mandić.

On je dodao da će se Bulajić određivati u skladu s Ustavom, Poslovnikom i zakonom.

“DF je odlučio da koristi taj mehanizam da zaštiti izbornu pobedu. Đukanović želi preko predlaganja mandatara da legalizuje DPS. Poštenije je da napravimo tehničku vladu i odemo na izbore”.

Jedan od lidera Demokratskog fronta Nebojša Medojević rekao je da narod očekuje “da ispunimo obećanja od 30. avgusta”.

“Bili smo s vama na ulicama, nismo se krili, nismo bežali, nismo ćutali. DF je pružio ruku. Rekli smo da nećemo podržati izdaju i prodaju. Oni koji misle da im je fotelja važnija, treba da se zaustave. Moramo svi zajedno da pošaljemo poruku da je DPS prošlost Crne Gore”, rekao je Medojević.

DF je najavio da će blokirati sledeće saobraćajnice: Nikšić – Bulevar 13. jula, Podgorica, dvije blokade – Zlatica i Donja Gorica, Budva – skver, Bar – most Vukazića u Sutomoru, Berane – Rudeš, Bijelo Polje, dvije blokade – Rakonje i Ribarevine, Pljevlja – most kod Jugopetrolove pumpe, Žabljak – raskrsnica kod Javorovače, Herceg Novi – Zelenika, Kolašin – Bablja greda, Tivat i Kotor – kružni tok Radanovići, Danilovgrad – kružni tok u Spužu, Murino – kružni tok, plato, Plužine – magistralni put Nikšić – Plužine kod skretanja za Seoca i Zeta – kružni tok kod aerodroma.

Pristalice Demokratskog fronta blokirali kružni tok na ulazu u Budvu- Blokadom protiv izdaje. Kako prenose “Vijesti“, na protestu je i predsednik Opštine Budva Marko Carević.

Gradonačelnik Budve Marko Carević poručio je da je ovo opomena svima kome su bliže fotelje od izbone volje.

“Nećemo dozvoliti igre sa izbornom voljom. Budva kada krene, cela Crna Gora će ustati”, poručio je Carević.

Fridom haus: Srbija i Crna Gora delimično slobodne, autokratija nadjačava demokratiju

Autokratija nadjačava demokratiju i ohrabruje sve više zvaničnika da se odreknu demokratskog puta ka napretku i bezbednosti, jedan je od zaključaka novoobjavljenog izveštaja “Sloboda u svetu 2022 – Globalno širenje autoritarne vlasti” američke nevladine organizacije Fridom haus (Freedom House), preneo je večeras Glas Amerike (Voice of America – VoA).

Srbija, kako je navedeno u analizi, zadržala je status delimično slobodne države i označena je kao zemlja koja je u poslednjih deset godina zabeležila najveći pad u oblasti političkih prava i gradjanskih sloboda.

U tu grupu, izmedju ostalih, spadaju i Turska, Madjarska, Avganistan, Poljska i Sjedinjene Države. Fridom haus, drugu godinu zaredom, Srbiju i Sjedinjene Države svrstava medju države u kojima je tokom poslednje decenije zabeleženo značajno nazadovanje.

“I preostale zemlje Zapadnog Balkana – Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo i Severna Makedonija ostale su u kategoriji delimično slobodnih država”, navodi se u saopštenju.

U globalnom izveštaju Fridom hausa države tog područja se ne pominju podrobnije – osim BiH u kontekstu odnosa koji deo njenog političkog rukovodstva ostvaruje sa Madjarskom.

“(Madjarski premijer Viktor) Orban je ponudio podršku brojnim evropskim partnerima koji dele njegove poglede, štiteći ih od potencijalnih sankcija Evropske unije. Medju onima koji od toga imaju korist je i Milorad Dodik, nacionalistički lider Srba u BiH, koji je gušio domaće neslaganje i gurao ka odvajanju Republike Srpske od multietničke bosanske države”, ukazano je u tekstu dokumenta.

Takodje, na globalnoj ravni utvrdjeno je da je dvostruko veći broj država u kojima je demokratija doživela slabljenje u odnosu na one u kojima je zabeleženo poboljšanje stanja.

“Autokrate u svim područjima saradjuju na konsolidaciji moći i osnaživanju napada na demokratiju i ljudska prava. Politička prava i gradjanske slobode širom sveta su slabile tokom svake od poslednjih 16 godina, što je povećalo izglede da bi autokratija kao model upravljanja, mogla da pretekne demokratiju”, ukazano je u analizi medjunarodne nevladine organizacije usredredjene na zaštitu demokratije, političkih sloboda i ljudskih prava.

Ukazano je da 38 odsto svetske populacije živi u neslobodnim državama – što je, kako beleži Fridom haus, najveći procenat od 1997. godine.

“Demokratija je širom sveta u stvarnoj opasnosti. Autoritarni lideri postaju sve hrabriji – a demokratije su zatečene tim stanjem. Potrebno je da demokratije stanu rame uz rame kako bi se suprotstavile autoritarnim zloupotrebama i podržale hrabre branioce ljudskih prava koji se, širom sveta, bore za slobodu”, naveo je predsednik Fridom hausa Majkl Abramovic (Michael Abramovitz).

Medvedev je novi broj jedan od ponedeljka: Đoković eliminisan u četvrtfinalu Dubaija

Novak Đoković izgubio je od 123. tenisera sveta Jiržija Veselog iz Češke sa 6:4, 7:6 (7-4) u četvrtfinalu turnira iz serije 500 u Dubaiju.

Veseli, koji je nekada bio 35. na svetu,prošao je kvalifikacije u kojima je dobio i Popirina, zatim je eliminisao Čilića i Bautistu Aguta, a sada je izbacio i Đokovića.

Sada je sigurno da će Novak od sledećeg ponedeljka prepustiti prvo mesto na svetu Danilu Medvedevu.

Đoković je na vrhu ATP liste ukupno proveo 361 sedmicu.

Veseli će se u polufinalu sastati sa boljim iz duela Denisa Šapovalova i Ričardasa Berankisa.

ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE

Beogradski dnevni listovi u izdanjima za petak, 25. februar 2022. godine, pišu o ruskom napadu na Ukrajinu, o predizbornim aktivnostima stranaka u Srbiji i o drugim temama.

ALO – List piše o invaziji Rusije na Ukrajinu. List prenosi izjavu tenisera Novaka djokovića: “Išao sam kod Vučića zato što me je podržao”.

BLIC – Cela naslovna strana lista posvećena je ruskoj vojnoj invaziji na Ukrajinu “Putin uvlači svet u rat”.

VEČERNJE NOVOSTI – List piše o početku rata u Ukrajini “Ruski udar odgovor na pretnje NATO”.

DANAS – “Vučićev hod po tankom ukrajinskom konopcu” list prenosi reagovanja povodom odsustva zvaničnog stava srpskih vlasti prema ruskom napadu na Ukrajinu. “Haos na svetskim tržištima”, o ekonomskim posledicama dešavanja u Ukrajini.

KURIR – List piše: “Ruska invazija”.

INFORMER – List piše “Totalni rat u Ukrajini”.

NOVA – “Evropa osudila ruski napad na Ukrajinu, Srbija sramno ćuti”, list piše o situaciji u Ukrajini i odsustvu zvaničnog stava Srbije. “Boris Tadić za Beograd kandidovao Vujoševića”, o kandidaturi košarkaškog trenera Duška Vujoševića za gradonačelnika Beograda ispred koalicije “Boris Tadić – Ajmo ljudi”.

POLITIKA – List piše o dešavanjima u Ukrajini “Ratno stanje u Ukrajini”. “Večeras počinje 50. Fest”, o početku Medjunarodnog filmskog festivala u Beogradu.

SRPSKI TELEGRAF – List piše o invaziji Rusije na Ukrajinu. “Vučić danas Rusiji i Ukrajini”, o najavljenom objavljivanju zvaničnog stava Srbije o ruskoj invaziji na Ukrajinu.