O čemu ćete pričati danas: Noć odluke za Novaka Đokovića, Bajden ušao u “rat” sa Trampom, 30 godina Republike Srpske

0
EPA-EFE/Alessandro Di Marco

Dobro jutro,

Tema dana, kao i svih prethodnih, jeste slučaj Novaka Đokovića. Da li će mu biti dozvoljeno da uđe u Australiju i igra na Australijan Openu gde je devetostruki šampion, saznaćemo u noći između nedelje i ponedeljka.

Sve su druge teme u drugom ili nekom još daljem i širem planu, ali je zato tu ovaj brifing da vas pripremi za sutrašnji početak nove radne nedelje ili – još gore – za povratak na posao onih koji su vezali sve praznike.

Pred jedan od najtežih ponedeljaka u godini, uvek je jedna od najlepših nedelja u godini. Ne dozvolite da vam je bilo ko upropasti. I ne zaboravite da nabavite svoj primerak novogodišnjeg dvobroja Nedeljnika o kom se priča već dve nedelje.

NOĆ ODLUKE

Prema rasporedu australijskog suda, koji je objavljen juče, Đokovićevo suđenje je na programu od 10 časova prepodne po australijskom vremenu. Dakle, odluku ćemo saznati posle ponoći.

Šta se sve događalo od trenutka kada je Novaku odbijena viza, ko je šta rekao, ko je šta otkrio, mogli ste prethodnih dana da čitate na sajtu Nedeljnika.

Rezime svih događaja potražite na linku ispod.

BAJDEN UŠAO U “RAT” SA TRAMPOM

Na početku svog mandata, Džo Bajden je pozvao Amerikance da ostave sa strane duboke podele izazvane radom njegovog prethodnika, kojeg je načelno ignorisao. Isticao je nacionalno jedinstvo i tražio od Amerikanaca da sarađaju kako bi “završili ovaj negrađanski rat”.

Skoro godinu dana kasnije, dok se podeljena javnost bavi prvom godišnjicom napada na Kapitol, negrađanski rat koji je Bajden težio da prekine, razbuktao se i sada je veći nego ikad. U svom govoru koji je dao u četvrtak, Bajden je poprilično promenio ton.

On je rekao da je bio “kristalno jasan” kada je govorio o opasnostima koje prete naciji, te optužio Donalda Trampa i njegove političke saveznike za “držanje bodeža prislonjenog uz vrat Amerike i američke demokratije”. U svom govoru koji je trajao 21 minut, a koji je održan u Kapitolu, Bajden je ponudio sebe kao zaštitnika demokratije u “borbi za spasavanje američke duše”, prenosi Gardijan.

“Ja ću braniti ovu naciju”, obećao je Bajden.

Upravo taj momenat govora označio je promenu strategije koju je Bajden spremio za odnose sa Trampom, čije ime do sada nije koristio, oslovljavajući ga sa “poraženi bivši predsednik”.

Odluka da kaže nešto o Trampu došla je u veoma izazovnom trenutku za nastavak Bajdenovog mandata, s obzirom na to da njegova “Izgradimo bolje” agenda stagnira, dok se pandemija i ekonomska malaksalost šire. Takođe, ovo pokazuje da je Tramp i dalje najjača republikanska sila i potencijalni rival Bajdenu na izborima 2024. godine.

Protivljenje Trampu bilo je proračunat rizik. Tramp je iskoristio priliku da okleveta i na svaki mogući način uvredi svog naslednika, za čije izjave je rekao da su bile “prilično bolne za veliki broj ljudi”.

Bajdenov govor je pokazao saznanje o tome kakve su opasnosti ignorisanja Trampa i onoga što je Bajden nazvao njegovom “mrežom laži”. Nedavne ankete pokazale su da veliki broj Republikanaca veruje u Trampove tvrdnje o pokradenim izborima, dok je sve veći broj Amerikanaca voljan da toleriše političko nasilje u nekim prilikama.

Zemlje koje kontrolišu Republikanci teže donošenju novih glasačkih restrikcija, koje su delom motivisane njihovim sumnjama u rezultate predsedničkih izbora 2020. godine. Uporedo, Republikanci donose zakone koji ojačavaju admnistraciju, dok slabe slabe snagu izbornih zvaničnika koji su se opirali pritiscima da odbace glasove i promene ishod izbora.

“Bilo je od velikog značaja tačno utvrditi pravi izvor krize”, rekao je Džulijan Zelzijer, istoričar na Univerzitetu Prinston.

“Bez toga, nejasna retorika bez delatnosti o polarizaciji promašuje suštinu priče o tome kako je Tramp uzrok nestabilnosti”.

On je upozorio da govori ne mogu mnogo da urade.

“Bez nalaženja onih koji su odgovorni za napad na Kapitol i kampanju protiv izbora iz 2020. godine, te bez zakona koji štite prava glasača i izborne procese – bodež koji se nalazi prislonjen uz grlo demokratije neće nestati”, rekao je Zelzijer.

U svom izlaganju, Bajden je rekao kako je zaštita biračkih prava najvažnija za održavanje američke demokratije. On je izgleda uspeo da poveže Trampovu osudu prethodnih predsedničkih izbora sa naporima Republikanaca da sabotiraju izborne procese u zemljama koje kontrolišu.

“Trenutno se u velikom broju država radi na donošenju novih zakona koji su pisani ne da bi zaštitili glasače, već da bi im se glasačko pravo uskratilo. Ovi zakoni se ne pišu da ojačaju našu demokratiju, već se pišu jer je prethodni predsednik izgubio”, rekao je Bajden.

Bajden će zajedno sa potpredsednicom Kamalom Heris u Atlanti održati novi govor kojim će tražiti donošenje dva biračka zakona koji nemaju velike šanse za prolazak u Senatu.

Bajden se suočio sa velikim pritiskom od strane vođa pokreta za zaštitu građanskih prava, kao i zastupnika boraca za glasačka prava zbog svog rešavanja ovog problema, koji je od izuzetnog značaja za njegov legitimitet. Koalicija organizacija koje se bore za biračka prava, a koje su stacionirane u Džordžiji, poručila je Bajdenu i Herisovoj da im je bolje da se uopšte ne pojavljuju u Atlanti, ukoliko nemaju spreman plan za delovanje.

Portparol Bele kuće Džen Psaki, rekla je novinarima ove nedelje da je Bajden spreman da zatraži “hitnost donošenja ovih zakona kojima bi se zaštitilo ustavno pravo ljudi da glasaju, kao i sam integritet naših izbora”.

Stručnjak za pravo Spenser Overton izjavio je kako se nada da će Bajden iskoristiti svoju nasilničku propovedaonicu kako bi objasnio da je donošenje ovih glasačkih zakona nužno, ukoliko želi da se izbori sa lažima i zaverama koje podrivaju sistem vlasti.

“Te laži imaju prave posledice. Nekada su one živopisne, kao što smo videli 6. januara, a nekada one nečujno dovode do erozije demokratije tako što sprečavaju obične građane od učešća u demokratiji i izražavanju svoje želje za slobodom”, rekao je Overton.

“Ovo je najvažniji zakon u Kongresu trenutno”, dodao je on. “Nema nikakvog benefita od čekanja, sada je trenutak za delovanje”.

30 GODINA REPUBLIKE SRPSKE

Republika Srpska obeležava 9. januar, u znak sećanja na taj dan 1992. godine, kada je na Palama proglašena Srpska Republika BiH.

Tokom političke krize 1991. godine, Srbi su stvorili posebnu skupštinu 24. oktobra pod nazivom “Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini”.

Dana 21. novembra skupština je objavila da sve opštine, mesne zajednice i naseljena mesta gde je više od 50 odsto stanovnika glasalo da ostane u Jugoslaviji, postaju deo “srpskih autonomnih teritorija”.

Naredne godine 9. januara u Sarajevu ova skupština je proglasila “Republiku Srpsku Bosnu i Hercegovinu”.

Ove godine obeležava se jubilej od tri decenije od nastanka Republike Srpske, a trodnevno obeležavanje Dana Srpske počelo je juče polaganjem venaca na Spomenik palim borcima VRS. Nastavljeno je uručivanjem odlikovanja onima koji su doprineli jačanju i afirmaciji RS.

“Danas smo ponosni na ovo što imamo, RS izgleda mnogo lepše, izgrađenije, mnogo je svesnija sebe i svog postojanja – i to su sve dobre emocije sa kojima želimo da je dodatno gradimo i da idemo u budućnost”, rekla je predsednica Republike Srpska Željka Cvijanović.

Uz čestitku građanima Srpske, srpski član predstavništva BiH, uputio je poruku i Sarajevu.

“BiH je velika nevolja i velika regresija. Bosna i Hercehovina nema nikakve ideje i vizije kako to nastaviti dalje i zato nema budućnosti. Nju je teško opisivati, a kamoli objašnjavati”, poručio je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.

A, iz Sarajeva i uoči Dana RS stigla su osporavanja – 2015. i ponovo 2019. Ustavni sud BiH proglasio ga je neustavnim, na šta podsećaju bošnjački političari. Bakir Izetbegović, uz to kritikuje Beograd, jer – kaže – šalje lošu poruku time što su zvaničnici Srbije prisutni na obeležavanju.

I iz ambasade SAD u BiH pozvali su političke lidere da postupe po odlukama Ustavnog suda.
Odgovor je stigao od Dodika, kog su američke institucije nedavno i sankcionisale.

“Mi se ne uplićemo u to koji je dan republike ili državnosti neke druge zemlje, ali oni ovde smatraju da imaju pravo na sve. To pravo polako isčezava, curi. Mi smo svesni naše pozicije i mi smo “epublika koja će živeti i koja jedina ima smisla na prostoru BiH”, rekao je Dodik.

Prema programu za danas je planiran svečani defile u Banjaluci, dok će na platou ispred Palate Republike biti upriličen vatromet uz koncert Policijskog orkestra MUP-a Republike Srpske.

Veliki koncert povodom 30 godina postojanja Republike Srpske biće održan u Istočnom Sarajevu, a Dan Republike Srpske biće obeležen u Brčko distriktu u ponedeljak, 10. januara, kada će biti položeni venci na Spomenik srpskim braniocima Brčkog, dok će svečana akademija biti održana u 12.15 časova.

Galerija Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske obeležava Dan Republike izložbom “Vječiti Dučić”, u saradnji sa Muzejom Hercegovine i Narodnom bibliotekom iz Trebinja, čime je započela i svoje izlagačke aktivnosti za 2022. godinu. Izložba će biti otvorena do 20. decembra ove godine.

OSTALE VESTI

Koronavirus u Srbiji

Prema poslednjim podacima, u Srbiji su registrovana 7.652 slučaja zaraze koronavirusom od testiranih 22.947 uzoraka. Od posledica kovida 19 preminule su još 23 osobe, a na respiratoru su 83 pacijenta, pokazuju podaci sa sajta covid19.rs.

Tokom prethodnih nedelju dana, u Srbiji je naglo povećan broj obolelih od kovida 19, a kovid ambulante radile su i tokom praznika.

Lekari pretpostavljaju da je u našoj zemlji trenutno dominantan omikron soj korovanirusa, ali da i dalje cirkuliše i delta soj koji ima daleko težu kliničku sliku.

Za sada je broj pacijenata koji zahteva bolničko lečenje značajno manji nego u prethodnom talasu epidemije, uprkos velikom porastu broja novozaraženih.

Zamenica direktorke kovid bolnice u Batajnici dr Aleksandra Spurnić rekla je da su u tu zdravstvenu ustanovu na Božić, 7. januara, primljena 22 pacijenta, a da ih je tokom septembra, u prethodnom talasu korone, bilo i po 80.

Uglavnom se radi o nevakcinisanim osobama, starijim i pacijentima sa hroničnim bolestima, a među novozaraženim ima i dosta mladih.

Iako se teža klinička slika povezuje sa delta sojem, doktorka upozorava da treba biti na oprezu, jer se i sa omikronom mogu očekivati teže kliničke slike.

Najčešći simtomi omikron soja za sada su – slabost, malaksalost, gušobolja i glavobolja, ređe praćena temperaturom.

Uputstvo o glasanju na referendumu u epidemiji

Na sednici Republičke izborne komisije (RIК), održanoj u subotu, doneto je Uputstvo za sprovođenje glasanja na republičkom referendumu raspisanom za 16. januar 2022. godine u uslovima epidemije zarazne bolesti kovid-19.

Ovim Uputstvom određen je način čišćenja i dezinfekcije glasačkog mesta koje mora biti očišćeno, dezinfikovano i provetreno najmanje 24 časa pre dana glasanja, definisana je procedura tokom glasanja na glasačkom mestu koja obezbeđuje uslove zaštite od zarazne bolesti kovid-19, a utvrđena su i pravila za glasanje van glasačkog mesta, saopšteno je večeras iz Skupštine Srbije.

Izborna komisija jedinice lokalne samouprave i opštinska/gradska uprava dužne su da obezbede da glasačko mesto bude očišćeno, dezinfikovano i provetreno najmanje 24 časa pre dana glasanja.

Oprema koja se nalazi na glasačkom mestu (stolovi, stolice, kvake na vratima i dr) mora biti dezinfikovana najmanje 24 časa pre dana glasanja.

Sanitarne prostorije na glasačkom mestu treba da budu opremljene sapunom, papirnim ubrusima za brisanje ruku i kantom za smeće u kojoj treba da se nalazi kesa u za odlaganje iskorišćenih papirnih ubrusa.

Na ulazu u objekat u kojem se nalazi glasačko mesto, na vidnom mestu ističe se plakat sa informacijama o načinu sprečavanja širenja zarazne bolesti kovid-19, kao i plakat o obaveznom rastojanju između glasača.

Pre otvaranja glasačkog mesta u 7 časova, potrebno je dobro provetriti glasačko mesto i dezinfikovati sve radne površine i opremu, navodi se u Uputstvu.

Pre, tokom i po završetku glasanja u 20 časova, potrebno je što češće provetravati prostoriju u kojoj se nalazi glasačko mesto, dezinfikovati radne površine i mesta na kojima se nalaze paravani za obezbeđivanje tajnosti glasanja, a naročito hemijske olovke koje su na mestima za glasanje na raspolaganju glasačima radi glasanja.

Glasački odbor uređuje prostoriju za glasanje, tako da od ulaza na glasačko mesto do glasačke kutije, mesta za obavljanje radnji budu postavljena tako da razmak između njih bude najmanje jedan i po metar.

Razmak između paravana za obezbeđivanje tajnosti glasanja mora da bude najmanje jedan i po metar.

Na glasačkom mestu treba obezbediti razmak od najmanje jednog i po metra između članova glasačkog odbora kao i svih drugih lica koja imaju pravo da borave na glasačkom mestu (glasači, ovlašćeni posmatrači, članovi Republičke izborne komisije ili izborne komisije jedinice lokalne samouprave, predstavnici medija).

Članovi glasačkog odbora su dužni da, pre i tokom glasanja, kao i prilikom utvrđivanja rezultata glasanja, pravilno nose zaštitne maske na licu. Ova obaveza se shodno primenjuje i na sva ostala lica koja imaju pravo da borave na glasačkom mestu. Lice koje, uprkos upozorenju, krši ovu obavezu mora biti udaljeno sa glasačkog mesta.

Član glasačkog odbora koji je zadužen da rukuje UV lampom stara se o tome da u prostoriju u kojoj je glasačko mesto glasači, kao i sva druga lica koja imaju pravo da borave na glasačkom mestu, ulaze sa pravilno nameštenom zaštitnom maskom na licu i da im na ruke nanese sredstvo za dezinfekciju.

Ako neki glasač glasanju pristupi bez zaštitne maske, ovaj član glasačkog odbora mu predaje zaštitnu masku i stara se o tome da je pravilno namesti na lice.

Na ulicama Kazahstana konačno mirno, građani u redovima za hranu

U Кazahstanu se posle višednevnih protesta život polako vraća u normalu. Najveći grad Almati je okružen kontrolnim vojnim punktovima, sa desetinama vojnika i oklopnih vozila. Policijski čas je od 20 do 7 časova. Predsednik Кasim Žomart Tokajev je u telefonskom razgovoru sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom rekao da se situacija stabilizuje.

Vlasti su apelovale na stanovnike Almatija da ostanu mirni i ne napuštaju domove bez potrebe. U predgrađima Almatija se čuju sporadični pucnji, a vlasti tvrde da je reč o antiterističkoj operaciji.

Aerodrom u gradu je i dalje zatvoren, a ponovo će biti u funkciji od sutra. Žitelji Almatija su u redovima za hranu i gorivo pošto je snabdevanje proteklih dana zbog sukoba bilo neredovno.

“Mnoge samoposluge su zatvorene već drugi dan, pa su se stvorili redovi ispred pekara, pre svega zbog hleba”, kaže jedan od stanovnika Almatija, dok drugi navodi da su cene porasle.

Pojašnjavaju da iako hrane ima dovoljno u skladištima, ona se ne isporučuje zbog manjka goriva i provera na kontrolnim punktovima.

Situacija u gradu se uglavnom stabilizovala od kada su strane mirovne snage predvođene Rusijom stigle u zemlju pa je ponovo uspostavljen javni red.

“Sigurnost u centru grada je znatno bolja nego prethodnih dana. Građani su izašli na ulice u potrazi za osnovnim namirnicama. To je potpuno drugačije nego prethodnih dana kada su preko TV ekrana i mobilnih telefona obaveštavani da ne napuštaju domove. I dalje postoji problem sa snabdevanjem koji vlada mora da rešava”, ističe Vang Delu, reporter za Кinesku medijsku grupu.

Šef evropske diplomatije Borelj je zabrinut zbog nasilja nakon, kako je rekao, mirnih protesta i naveo da je Кazahstan važan partner Evropske unije. Važno je sprečiti dalju eskalaciju situacije, i ne koristiti nemire u druge svrhe.

Protesti u Кazahstanu su izbili 2. januara zbog skoka cena goriva. Proširili su se i na druge gradove širom zemlje i prerasli u masovne nerede i pljačke. Ubijeno je najmanje 26 osoba, a oko 3.000 je uhapšeno. Procenjuje se da je ranjeno više od hiljadu ljudi.

U Кazahstanu je vanredno stanje.

Stankovićevo pismo samom sebi: “Ti si kreten, a ne Novak”

Uredniki voditelj emisije ”Nedeljom u 2″ Aleksandar Stanković juče je komentarisao situaciju u kojoj se nalazi srpski tensier Novak Đoković rečima “vrhunski sportista i kreten”. Međutim, danas je u svojevrsnum pismu samom sebi, tvrdio da nije na njemu da komentariše postupke najboljeg tenisera sveta.

“Dragi moj, da odmah na početku razjasnimo. Ti si Stankoviću kreten, a ne Novak! Kreten si zato što te Novak razočarao pa sad tako otužan misliš da ti je Novak nešto dužan, a nije. Novak je dužan samo sebi, Bogu i Srbiji valjda, to ne znam, nisam siguran. Kreten si jer si navijao za Novaka samo zato što govorite isti jezik. Aj navedi još jedan razlog ako možeš? Ti se kao razumeš u tenis, znaš udarce, taktiku? Identifikovao si se s Novakom, jer je odavde (i da se razumemo, je**lo te odavde), a sad kad si shvatio da on nije ti razočarao si se”, započeo je Stanković.

Upitao je hrvatski voditelj “šta on ima da se identifikuje sa Novakom”.

“Jesu možda njegovi turniri tvoji? Njegove pare tvoje? Je l’ možda čiča Draža na rakiji tvoj, ili su piramide u Bosni tvoje? Star si Stankoviću za idole i glupiranje tog tipa. Imaš svoja tri prijatelja i familiju i razočaravaj se u njih, a Novaka ostavi na miru! I ovo ti moram reći dragi moj i nemoj se molim te ljutiti, ali si kreten i nerviraš me zato što celi život pljuješ po fejsu, a pišeš kad god stigneš za malo lajkova i trenutnu slavu. Nerviram i sam sebe što ti ovo pišem, ali ne mogu pomoći sebi. S ljubavlju, tvoj Aco Stanković”, zaključio je Stanković.

ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE

Dnevne novine na naslovnim stranama izdanja za nedelju 9. januar 2022. godine pišu o slučaju Novaka Djokovića koji čeka odluku suda u Australiji o zahtevu za vizu, godišnjici postojanja Republike Srpske, pandemiji korona virusa.

ALO – List piše da u Crnoj Gori puštaju iz pritvora kavčane i škaljarce “Klanovi spremaju novi pokolj”.
Donosi vremensku prognozu “Sneg do utorka”.

BLIC – “Blizu smo odluke da raskinemo sve ugovore sa Rio Tintom”, izjava premijerke Ane Brnabić. Pod naslovom “Da li se vidi kraj pandemije”, piše o porastu broja zaraženih korona virusom.

VEČERNJE NOVOSTI – Intervju sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom “RS će biti nezavisna i u federaciji sa Srbijom”. Profesor na Berkliju Jasmina Vujić “Nuklearna znanja iz SAD preneću u Srbiju”.

KURIR – Pod naslovom “Bizarno” list piše da se u potragu za mladićem iz Splita koji je nestao u Beogradu uključila proročica. O slučaju Novaka Djokovića kome je zabranjen ulazak u Australiju iako ima medicinsko izuzeće od vakcinacije protiv korona virusa list uz naslov “Dokaz”, navodi da dokumenti potvrdjuju da je sve uradjeno po pravilima.

POLITIKA – Razgovor nedelje sa predsednikom Skupštine Srbije Ivicom Dačićem “Promenom Ustava do boljeg pravosudja”. U Banaljuci se obeležava Dan Republike “Tri decenije Srpske”.

SRPSKI TELEGRAF – O Novaku Djokoviću i australijskim vlastima “Svete nam se preko Novaka za Rio Tinto”.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime