O čemu ćete pričati danas: Još samo dan do formiranja Vlade, odustaje li svet od borbe protiv koronavirusa i nastavak Lige šampiona

0
(BETAPHOTO/VLADA SRBIJE/SLOBODAN MILJEVIC/DS)

Dobro jutro,

I danas je u fokusu koronavirus. Epidemiolog i član Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 Predrag Kon poručio je da “nemamo vremena za uveravanja i da nosimo maske”.

Čak i kad bi lekari imali vremena za uveravanja, jasno je da se čitavom Kriznom štabu sve manje veruje, posebno ako se setimo svih kontradiktornih izjava, uveravanja o smešnom virusu, zatvaranja na mnogo manjem broju zaraženih i poziva na izbore i fudbalske utakmice… Ali, to što su mnogi izgubili poverenje u Krizni štab ne bi trebalo da znači da prestanete da verujete – sebi. A vi najbolje znate zašto je potrebno da se zaštitite. I kako je najbolje to da uradite. Zato, ako ne morate da izlazite, ostanite danas uz sajt Nedeljnika. Vaš najbolji prozor u svet.

JOŠ DAN DO FORMIRANJE VLADE

Ružić novi ministar prosvete, Novica Tončev ministar bez portfelja

Funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS) Branko Ružić biće potpredsednik Vlade i novi ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Srbije, saopštio je potpredsednik SPS-a Đorđe Milićević.

Kako je Milićević rekao za RTS, ministar bez portfelja iz redova SPS biće potpredsednik te stranke Novica Tončev.

Milićević je naveo da će na drugim najvišim odgovornim mestima van Vlade Srbije biti i potpredsednici SPS-a Aleksandar Antić i Slavica Đukić Dejanović.

Usvojen Zakon o ministarstvima, poslanici u sredu o izboru Vlade

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su Zakon o ministarstvima sa 205 glasova prisutnih u tom trenutku u sali.

Skupština je odlučila da postoje “naročito opravdani razlozi” za stupanje zakona na snagu u roku kraćem od osam dana od objavljivanja u Službenom glasniku.

Predsednik Skupštine Ivica Daćić rekao je da očekuje u toku dana stigne predlog i zahtev za zakazivanje sednice posvećene raspravi o programu Vlade i izboru predsednika Vlade i njenih članova.

“Sednica bi bila održana u sredu”, rekao je Dačić.

Vlada će imati 21 resor, od kojih su tri nova: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, kao i Ministarstvo za brigu o selu.

I DRUGE VESTI…

Nova stranka: Novim odnosom prema Evropskom sudu za ljudska prava, režim krši Ustav

Nakon što je već na prvoj sednici novog saziva Odbora za pravosuđe Narodne skupštine usvojen amandman po kome Ministarstvo pravde više nema obavezu da objavljuje presude Evropskog suda za ljudska prava, niti obavezu da prati njihovo izvršenje, i više je nego jasno da režim nastavlja sa gaženjem vladavine prava u Srbiji, saopštila je Nova stranka.

“Iako je pravosudni sistem godinama unazad u ozbiljnoj krizi, a poverenje građana u pravo i pravdu sve manje, novi saziv parlamenta dodatno produbljuje jaz, zatvarajući jedini kanal koji je bio spona sa evropskim pravosudnim standardima”, navodi se u saopštenju.

Nova stranka poručuje da je “posebno sramna izjava poslanice Srpske napredne stranke, koja je i predložila pomenuti amandman, da je reč samo o promenama tehničke prirode”, kada je očigledno da ovim putem Aleksandar Vučić i njegovi saradnici nastavljaju da krše Ustav na najgrublji mogući način.

“Naime, prema Ustavu, opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i međunarodni ugovori su sastavni deo pravnog poretka Srbije, što podrazumeva da se i presude moraju stavljati javnosti na uvid”, piše u saopštenju.

U Novoj smatraju da je na delu nastavak nasrtaja aktuelnog režima na svaki vid pokušaja slobodnog informisanja gradjana Srbije, i ujedno ga obaveštava da se, iako Službeni glasnik, u kojem su do sada objavljivane presude, više nije na usluzi građanima, one svakako objavljuju na sajtu Međunarodnog suda, gde ih svako od nas može dobiti na uvid.

“Nova stranka ujedno upozorava domaću javnost da je parlament, lišen opozicije koja bi na sednicama upozoravala na sva kršenja zakona i Ustava, sada u potpunosti u kandžama režima, što nas sve obavezuje da se glasno suprotstavimo daljem urušavanju pravosudnog poretka i svodjenju Ustava Srbije na puko parče papira”, navodi se u saopštenju i dodaje da ni Ustav ni zakoni nisu i ne smeju biti “marioneta u bilo čijim rukama”, pa će zato zajednička borba opozicije i građana biti još odlučnija, dok Srbija ponovo ne bude slobodna država.

Šabić: Odluke Evropskog suda za ljudska prava su za Srbiju ustavno obavezujuće

Advokat Rodoljub Šabić je, komentarišući amandman kojim se Ministarstvo pravde Srbije oslobadja obaveze da se stara o objavljivanju presuda Evropskog suda za ljudska prava i praćenja njihovog izvršavanja, ocenio da je “zaista je teško razumeti da neki poslanik može da podnese takav amandman, a još teže poverovati da ga skupštinski odbor za pravosuđe može usvojiti”.

“Ministarstvo pravde je organ koji se u svim zemljama sveta stara o međunarodnopravnoj i saradnji i pomoći, i o izvršenju odluka stranih sudova. Brisanje iz zakona obaveze Ministarstva (Srbije) da se stara o objavljivanju presuda Evropskog suda za ljudska prava i da prati njihovo izvršenje je zbog toga praktično neshvatljivo”, rekao je on agenciji Beta.

“Srbija je članica Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ta konvencija, shodno Članu 194. našeg Ustava, deo je našeg pravnog poretka i mora se primenjivati, a odluke Evropskog suda za ljudska prava su osnovni instrumenti za njenu pravilnu primenu”, naveo je Šabić.

“I Član 38. našeg Zakona o uređenju sudova, uz ostalo, obavezuje sudove da prate praksu međunarodnih sudskih organa, pa mora biti nesporna obaveza Ministarstva pravde da čini sve što je potrebno da realno omogući da se to radi što kvalitetnije”, dodao je on.

Šabić je ocenio da je od samog amandmana podnetog u Skupštini Srbije, “još neverovatnije “objašnjenje” da se radi o “tehničkom amandmanu” koji se “samo odnosi na nadležnost Ministarstva pravde”, a da će građani i drugi “i dalje moći da se informišu, a kako, to će već ostati novom ministru da odlučuje”.

“Takvom logikom se nešto što mora da bude obaveza, prepušta ministarskoj improvizaciji. Posledice toga, sasvim izvesno štetne, lako je pretpostaviti. U bilo kojoj zemlji takav improvizatorski, potcenjivački odnos prema mehanizmima zaštite ljudskih prava bio bi nedopustiv”, ukazao je Šabić.

“Utoliko pre bi morao biti nedopustiv u Srbiji, zemlji koja ima veoma ozbiljne i hronične, višegodišnje probleme sa izvršavanjem odluka Evropskog suda za ljudska prava, usled čega se izlaže riziku sankcija i urušava svoj ugled. Istovremeno, u Srbiji je po svim relevantnim opservacijama, nivo ljudskih prava u stalnom opadanju”, naveo je on.

Borel: Sporazum o normalizaciji hitan i presudan za evropski put Kosova i Srbije

Šef evropske diplomatije Žozep Borel je poručio da je sveobuhvatan sporazum o normalizaciji “hitan i presudan” za napredak Srbije i Kosova na njihovom evropskom putu.

“Obe strane moraju uložiti dalje značajne napore kako bi postigle sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum o normalizaciji. Takav sporazum je hitan i presudan, tako da Kosovo i Srbija mogu napredovati na svojim evropskim putevima”, naveo je Borel i dodao da je postignut napredak u obnovljenom dijalogu, prenosi Radio Slobodna Evropa.

On je u pisanom odgovoru na poslaničko pitanje iz Evropskog parlamenta koje se tiče optužbi o ratnim zločinima koje terete kosovskog predsednika Hašima Tačija pred Specijalnim sudom u Hagu, naveo da Evropska unija pridaje veliku važnost “prevazilaženju nasledja prošlosti i ukidanju nekažnjivosti” širom Zapadnog Balkana.

Viosoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost je u odgovoru podvukao da briselske institucije snažno podržavaju rad specijalnih komora i Specijalnog tužilaštva Kosova koji su važna demonstracija posvećenosti Kosova vladavini zakona “što je zauzvrat ključni element napretka Kosova na evropskom putu i angažovanja EU sa Zapadnim Balkanom u celini”.

Specijalno tužilaštvo sa sedištem u Hagu je 24. juna potvrdilo da su nadležnom sudiji predali optužnicu protiv kosovskog predsednika Hašima Tačija, koji se, prema navodima, tereti za ratne zločne i zločine protiv čovečnosti. Do tog trenutka je kosovski predsednik u ime Kosova vodio dijalog na najvišem političkom nivou o normalizaciji odnosa sa Srbijom.

U subotu 24. oktobra je istekao rok od šest meseci kada sudija prethodnog postupka Specijalizovanih veća u Hagu treba da potvrdi ili odbaci optužnicu u celosti ili delimično.

Ipak, u izuzetnim okolnostima, ako specijalizovani tužilac iznese valjan razlog pre potvrdjivanja optužnice, sudija može da izda nalog za privremeno neobelodanjivanje javnosti optužnice kako bi se “sprečilo bekstvo optuženog ili predupredilo svako drugo remećenje postupka ili socijalni nemiri”.

Hašim Tači je najavio da će podneti ostavku ako se potvrdi optužnica protiv njega.

Jeremić: Policija je sigurno u stanju da utvrdi ko mi je uputio mafijašku pretnju

Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je da je policija “sasvim sigurno već u stanju” da identifikuje ljude koji su preko puta ulaza u zgradu u kojoj živi lepili plakate uvredljive sadržine, jer je cela ta ulica pokrivena kamerama, a da se u suprotnom postavlja pitanje da li neko štiti počinioce i zbog čega.

“Pitam vlast, koja gromoglasno najavljuje obračun sa ozbiljnim organizovanim kriminalom u državi, da li je stanju da reši ovako trivijalan slučaj u poređenju sa borbom protiv organizovanog kriminala? Ako nisu u stanju da identifikuju obične ulične vandale, kako će se obračunati sa organizovanim kriminalom”, rekao je Jeremić televiziji N1.

Nepoznati počinioci zalepili su plakate uvredljive sadržine sa Jeremićevim likom preko puta zgrade u centru Beograda u kojoj živi sa porodicom.

“Ovo je očigledno mafijaška poruka ‘znamo gde živiš’, upućena meni i mojoj porodici. Mogli su da ih zalepe ispred stranke ili na nekom drugom mestu, da nije po sredi konkretna namera da se uznemiri moja porodica. Mi tu prolazimo svakog dana i šetamo našu ćerku, a plakati su nalepljeni samo na zgradi ambasade koja je preko puta našeg ulaza”, reka je Jeremić.

Upitan da li će angažovati obezbedjenje, Jeremić je odgovorio da nema potrebu za obezbedjenjem i da “nema nameru da prestane da se bavi onim čime se bavi i da otvoreno govori o stvarima o kojima govori”, i dodao da svoju bezbednost prepušta u ruke države, jer “želi da veruje” da će ga, kao i sve ostale gradjane, štititi zakoni i institucije.

“Ako država stoji iza pokušaja da se nečija bezbednost ugrozi, nema tog obezbeđenja koje može da ga spasi. Nemam nikakve repove iz prethodnog vremena, nikada se nisam zamerio bilo kome osim aktuelnoj vlasti. U državi vas niko od države ne može zaštititi”, rekao je Jeremić.

Jeremić je naveo da su plakati lepljeni na istom mestu na kojem je pre dve godine verbalno oštro napadnuta njegova supruga, koja je tada izbegla fizički napad tako što se sklonila u zgradu.

“Tada je policija Vračara reagovala izuzetno efikasno i napadač je identifikovan i uhapšen svega nekoliko sati kasnije. Pohvaljujem policijsku upravu Vračara jer je i ovog puta reagovala veoma brzo, i na lice mesta su došli načelnik kriminalističke policije na Vračaru i njegove kolege. Nema nikakve sumnje da je policija već sada u mogućnosti da identifikuje počinioce”, rekao je Jeremić i zaključio:

“Ako smo stigli dotle da se u centru prestonice direktno zastrašuje i uznemirava porodica političkih oponenata, i to onih koji predvode političku organizaciju i poznatiji su u društvu od većine gradjana, onda se postavlja pitanje šta je tek ostalo za njih i ko će njih zaštititi”.

SSP: Policija fokusirana na verbalni delikt a ne na borbu s kriminalom

Stranka slobode i pravde (SSP) ocenila je povodom privodjenja Aleksandra Ostojića u prisustvu maloletne dece zbog komentara na društvenim mrežama, da je policija umesto borbe sa kriminalom u Novom Sadu, fokusirana na borbu protiv svih koji izraze mišljenje različito od vladajuće strukture.

Prema oceni SSP Novi Sad “ovo je nagoveštaj represije i zastrašivanja koje će novi načelnik policije sprovoditi nad gradjanima Novog Sada uvodeći na taj način verbalni delikt”.

SSP je upitala kako je moguće da policija tom brzinom locira jednog čoveka sa decom u drugom po veličini gradu u državi, dok narko dilere i siledžije ne mogu locirati, i zašto nije tako reagovala na objave koje šire otvorenu mržnju i netrpeljivost već selektivno pristupa toj temi.

“Kako to da se sa istom brzinom nisu mogli locirati mnogobrojni autori poruka otvorene mržnje i netrpeljivosti na društvenim mrežama”, upitao je SSP Novi Sad.

Đilas traži objašnjenja o vakcinama protiv gripa i koronavirusa

Predsednik Stranke sobode i pravde (SPP) Dragan Djilas je zatražio da Vlada Srbije i njen Krizni štab za borbu protiv korona virusa javno saopšte “jasan plan borbe protiv pandemije i plan vakcinacije” i protiv tog virusa, i aktuelne vakcinacije, protiv sezonskog gripa.

Djilas je u vezi s vakcinom protiv gripa naveo da podaci o njenoj registraciji nedostaju na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, i da je nedooljna količina te vakcine jer je država uvezla 340.000 doza koje je proizveo ABBOT, a dogovoreno je još 123.000 koje stižu tek za dva meseca.

Uz to je beogradski Institut za Virusologiju, vakcine i serume “Torlak” dobio sertifikat da proizvede 250.000 doza za šta rokovi nisu poznati, naveo je Đilas koji računa da je to zajedno s uvozom “teoretski 700.000 doza do kraja godine”.

Međutim, pošto je u Srbiji 1,5 milion starijih od 65 godina, a vakcina ABBOT je već potrošena, smatra Đilas, “realno milion starijih od 65 godina nema nikakve šanse da dobije vakcinu” iako bi oni prvenstveno trebalo da se vakcinišu protiv gripa.

Kao najvažniji problem vakcine protiv gripa Djilas je naveo da, dok uvozna “vakcina ABBOT može da se daje svakome, uključujući i bebe starije od šest meseci”, Torlakova vakcina protiv gripa “može da se daje samo ljudima od 18 do 65 godina”, zbog čega “oni koji su najugroženiji (stariji od 65) imaju ozbiljan problem da je prime”.

Govoreći o drugoj vakcini, protiv korona virusa, Djilas je naveo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je obezbedjeno prvih 350.000 doza vakcine firme “Pfajzer”, namenjeno zdravstvenim radnicima, policiji i vojsci.

Uz to je Vučić “najavio i drugu i treću vakcinu, ali nije rekao ko su proizvođači, ni koja količina je obezbeđena”.

Đilas zbog svega toga smatra da je “neophodno pod hitno izaći pred narod s jasnim planom u kojem jedina nepoznanica može da bude kada će vakcina biti proizvedena. Sve ostalo mora da se kaže ljudima”.

KORONAVIRUS

Mitropolit Amfilohije se oporavlja

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i dalje je na bolničkom lečenju u Kliničkom centru Crne Gore gde se oporavlja od upale pluća izazvane koronavirusom, saopšteno je iz Mitropolije crnogorsko primorske.

Mitropolit Amfilohije se, kako je navedeno u saopštenju, oporavlja planiranom dinamikom, i svi nalazi su u poboljšanju pa je u procesu postepeno smanjivanje nivoa kiseonika, čije se definitivno skidanje očekuje u narednim danima.

“Jedno od najčešćih pitanja koje se postavlja nakon saznanja da je mitropolit negativan na koronavirus je kada se očekuje njegov izlazak iz bolnice. Lekari ističu da je u ovom momentu to nezahvalno prognozirati i da je za njih mnogo važnije da se trend oporavka nastavi u dobrom pravcu i postepeno kao i do sada. Mitropolit je dobrog opšteg stanja i vidan je svakodnevni napredak i u tom pogledu”, istaknuto je u saopštenju.

Priroda bolesti i godine pacijenta i dalje su, kako je navedeno, faktori koji opominju na oprez i strpljenje, kao i na sagledavanje i praćenje situacije iz dana u dan.

“Dosadašnje iskustvo je pokazalo da je uspeh u lečenju veći ukoliko oporavak teče u konstantnom ali blagom i svakodnevnom progresu. Upravo takav je oporavak mitropolita Amfilohija. Mitropolit je pod stalnim lekarskim nadzorom koji sprovodi kompletan terapijski postupak. Na bolničkom lečenju se nalazi od 6. oktobra”, precizirano je u saopštenju.

SZO: Ne sme se odustati od borbe protiv koronavirusa

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus  izjavio je da se ne sme odustati od borbe protiv koronavirusa.

“Ne smemo odustati”, rekao je Gebrejesus koji je priznao da posle nekoliko meseci borbe protiv korona virusa od kojeg je u svetu preminuo 1,1 milion ljudi, postoji “izvestan umor”.

Generalni direktor SZO je to rekao dan pošto je šef kabineta američkog predsednika Donalda Trampa izjavio da SAD “neće kontrolisati pandemiju” koronavirusa.

“Evo šta ćemo da uradimo. Nećemo kontrolisati pandemiju, kontrolisaćemo to da imamo vakcinu, terapiju i druga sredstva za ublažavanje” bolesti, rekao je šef Trampovog kabineta Mark Medouz (Meadows) za američku televizijsku mrežu Si En En (CNN) i dodao da je virus zarazan upravo kao grip.

Gebrejesus je rekao da širenje virusa može da se suzbije ako zvaničnici i odgovorni brzo reaguju.

Prema poslednjem bilansu, u svetu je od korona virusa umrla najmanje 1.155.301 osoba a zaraženo je više od 43.080.500 ljudi.

U Italiji 17.000 novozaraženih, 141 osoba umrla

Italija je registrovala nešto više od 17.000 novih potvrdjenih slučajeva kovid-19, što je manje od dnevnog proseka u poslednjih nekoliko dana, ali je u poslednja 24 sata testirano desetine hiljada ljudi manje, što je uobičajeno za vikend.

Ukupno je u Italiji inficirano 542.789 osoba od početka izbijanja pandemije.

U poređenju sa prvim mesecima kada se pojavila zaraza i većina slučajeva bila koncentrisana na severu Italije, sada broj zaraženih raste širom zemlje, što je navelo vladu da uvede nova ograničenja koja su stupila na snagu, uključujući zatvaranje teretana, bioskopa i kraće radno vreme restorana i kafića.

Regioni sa najvećim brojem slučajeva su ponovo Lombardija, koja uključuje italijanski finansijski centar Milano, zatim Toskana i Kampanija, južni region u kome je Napulj.

Konstantno se povećava i broj hospitalizovanih pacijenata i onih na intenzivnoj nezi.

U Italiji je u poslednja 24 sata umrla 141 osoba pa je ukupan broj smrtnih slučajeva povećan na 37.479.

Novih 15 smrtnih slučajeva i 247 zaraženih u Severnoj Makedoniji

U Severnoj Makedoniji preminulo je još 15 osoba od koronavirusa i potvredjena su 247 nova slučaja te zaraze, saopštilo je Ministarstvo zdravlja.

Kako se navodi, ti novozaraženi potvrdjeni su sa 737 testiranja u poslednja 24 sata, a skoro polovina novih slučajeva kovida registrovana je u Skoplju – 116.

Od korona virusa u Severnoj Makedoniji preminule su 934 osobe, ukupan broj dijagnostikovanih od početka epidemije je 27.199, a aktivnih slučajeva ima 7.317.

Institut za javno zdravlje registrovao je da je ozdravio još 321 pacijent, pa je broj izlečenih porastao na 18.948.

U Severnoj Makedoniji je urađeno ukupno 235.775 testova na prisustvo korona virusa.

Češka vlada zbog neefikasnih mera prtiv kovida 19 uvodi policijski čas

Češka vlada odlučila je da zbog neefikasnosti mera kojima pokušava da vrati pod kontrolu pandemiju kovida 19 od srede do 3. novembra uvede policijski čas od 21.00 do pet ujutru, osim zbog posla i šetnje sa kućnim ljubimcima do 500 metara od kuće.

Ograničeno je delimično i kretanje tokom dana, kada vlada zahteva od Čeha da idu na posao i kući, eventualnou kupovinu neophodnih potreba za sebe i članove porodice, saopšteno je večeras.

“Situacija je veoma komplikovana. Za sada ne vidimo pad zaraženih koji smo očekivali ovih dana. Uvedene mere imale su samo mali efekat. Mere koje su delovale u prvom talasu sada nisu efikasne i približavamo se brojevima koji ugrožavaju kapacitet češkog zdravstvenog sistema”, kazao je na konferenciji za novinare nakon sednice vlade ministar zdravlja Roman Primula.

Primula koji je smenjen prošle sedmice zato što sam nije poštovao mere koje je uveo Česima i otišao na sastanak u restoran koji je po naredjenju vlade morao da bude zatvoren a na ulici nije nosio zaštitnu masku i čeka da resor preuzme novi ministar, kazao je da sadašnje mere ne funkcionišu zato što Česi nisu voljni da ih poštuju.

“U Češkoj može da bude čak oko 500.000 zaraženih osoba. Drugi negativni faktor je visok broj klastera među starijim ljudima”, rekao je Primula zašto je vlada još pooštrila mere.

Vlada je takodje odlučila da se prodavnice zatvore u nedelju ceo dan a ostalim danima da zatvaraju u 20 časova, zatvorene će od četvrtka biti pijace osim zelenih, preduzeća imaju obavezu da prebace na rad na daljinu od kuće sve zaposlene koje mogu.

Policijski čas češka vlada uvodi prvi put od početka pandemije u proleće a na to je naterao svakodnevni priraštaj novozaraženih virusom korona od preko 15.000 ljudi prošle sedmice i u proseku oko 100 mrtvih kovid 19 pacijenata dnevno.

Strože mere uvedene su takođe zato što je medju novozaraženim prošle nedelje u proseku bilo i preko 1.600 starijih ljudi, a Ministarstvo zdravlja odlučilo je zato da testira sve u domovima za stare.

Ministar Primula je upozorio da će policija kontrolisati kako se poštuju mere i da svako koga zaustavi tokom policijskog časa van kuće mora da dokaže kuda ide i gde radi.

“Mere su dovoljno stroge. Udaljenost od kuće nije toliko važna. Kod šetnje sa psima jasno nam je da to može da bude zloupotrebljeno”, rekao je Primula.

U Češkoj je od početka pandemije kovid 19 zaraženo 263.572 ljudi, preminulo je do sada 2.337, aktivnih slučajeva je 162.866, dok je u bolnicama trenuno 5.613 kovid pacijenata.

EU smanjuje sastanke sa fizičkim prisustvom zbog koronavirusa

Evropska unija (EU) odlučila je da smanji sastanke sa fizičkim prisustvom zvaničnika i stručnjaka i da pređe na video konferencije koje će biti samo za najvažnije teme zbog povećanja broja zaraženih korona virusom u Briselu, saopštio je neimenovani portparol nemačkog predsedavanja EU.

Prema njegovim rečima, pregovori Evropskog parlamenta i zemalja članica o planu ekonomskog oporavka vrednog 750 milijardi evra, biće nastavljeni kao sastanci sa fizičkim prisustvom. Ocenio je kao nemoguće postizanje dogovora i kompromisa putem onlajn sastanaka.

“Suočeni sa brzim širenjem pandemije korona virusa, naš zajednički cilj treba da bude postizanje dogovora što je moguće brže kao i pokazivanje sposobnosti EU da deluje”, dodao je portparol.

Belgija sa 11,5 miliona stanovnika ima više od 320.000 zaraženih korona virusom, dok je 10.810 osoba preminulo.

SVET

Ejmi Koni Beret potvrđena u Senatu za Vrhovnog sudiju SAD

Senat Sjedinjenih Američkih Država potvrdio je Ejmi Koni Beret za sudiju Vrhovnog suda u ponedeljak uveče sa 52 glasa za i 48 protiv.

Republikanska senatorka Suzan Kolins iz Mejna jedina se pridružila svim demokratama u Senatu glasajući protiv nominacije sudije Beret. Kolins je izjavila da ne može da glasa za potvrdu Beret, imajući u vidu koliko su blizu sledeći predsednički izbori.

Prema Asošijeted presu, nijedan drugi sudija Vrhovnog suda do sada nije potvrđen a da nije osvojio nijedan glas manjinske stranke, u proteklih 150 godina.

Beret je treća sudija u devetočlanom sudu koju je nominovao predsednik Donald Tramp i značajno pomera ideološki balans prema konzervativnoj većini od 6 prema 3. Trampova kandidatkinja koja je popunila mesto upražnjeno smrću liberalne ikone Rut Bejder Ginzberg potencijalno otvara novu eru presuda o abortusu, Zakonu o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti (poznatiji kao Obamaker), pa čak i izborima, piše Glas Amerike.

Beret je položila zakletvu pred sudijom Vrhovnog suda Klarensom Tomasom na ceremoniji u Beloj kući. Proslava u Beloj kući održana je mesec dana posle sličnog događaja, na kojem je Tramp formalno proglasio sudiju Beret za svoju kandidatkinju za Vrhovni sud. Veruje se da je na tom skupu više zvaničnika zaraženo Kovidom 19, a nekoliko dana kasnije od koronavirusa je oboleo i sam predsednik Tramp.

Italijanski premijer osudio izjavu Erdogana o Makronu

Italijanski premijer Djuzepe Konte ocenio je kao “neprihvatljivu” izjavu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana na račun francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je nedavno govorio o islamu.

“Izjava predsednika Erdogana predsedniku Makronu je neprihvatljiva”, naveo je Konte na francuskom na Tviteru.

“Lične izjave ne pomažu pozitivnoj agendi koju Evropska unija (EU) želi da nastavi sa Turskom, već naprotiv udaljavaju od rešenja. Potpuna solidarnost sa predsednikom Emanuelom Makronom”, dodao je italijanski premijer.

I nemačka kancelarka Angela Merkel osudila je ranije uvredljive izjave Erdogana, ocenjujući da su to klevetničke i apsolutne neprihvaltjive izjave posebno u svetlu nedavnog ubistva francuskog nastavnika istorije i geografije kojeg je ubio islamski fanatik.

Erdogan je u nedelju ponovo izrazio sumnju u mentalno zdravlje predsednika Francuske zbog njegovog stava prema muslimanima, dan pošto je Pariz zbog njegove iste izjave “povukao ambasadora na konsultacije”.

Kušner: Afroamerikanci moraju da žele uspeh da bi bili uspešni

Savetnik američkog predsednika Džared Kušner rekao je da Donald Tramp želi da pomogne Afroamerikancima, ali oni moraju “da žele da budu uspešni” kako bi njegova politika delovala.

On je za televiziju Foks rekao da ne može Tramp više da želi da oni budu uspešni od njih samih.

Kušner, koji je i Trampov zet, takodje je kritikovao poznate ličnosti koje su digle glas posle ubistva Džordža Flojda, Afroamerikanca koji je umro usled brutalnosti policije tokom hapšenja, ali posle toga se nisu angažovali na pronalaženju načina da se poboljša život crnaca u Americi.

“Videli ste mnogo ljudi koji su samo želeli da pokažu da su puni vrlina – plakali su na Instagramu, ili bi stavili slogan na dres ili napisali nešto na košarkaškom terenu”, rekao je Kušner.

“Iskreno, to je više podelilo zemlju nego ujedinilo ljude i povelo napred. Treba tražiti rešenje za probleme”.

Demokratska nacionalna konvencija opštužila je Kušnera za “slučajni rasizam”. Bivša predsednica Demokratskog nacionalnog odbora Dona Brazile napisala je na Tviteru da Kušner “priča sa ljudima koji su patili i trpeli sistemski rasizam”.

Portparolka Bele kuće Kejli Mekeani stala je u odbranu Kušnera, rekavši da su “internetski botovi” izvukli Kušnerove reči iz konteksta.

Rekla je da pokušavaju da skrenu pažnju sa Trampovih nesumnjivih dostignuća za Afroamerikance, kao što je stabilno finansiranje crnih koledža i univerziteta i reforma krivičnog pravosudja.

Papa bez vernika i za Božić ove godine

Poglavar Rimokatoličke crkve, papa Franja mise za Božić služiće u Vatikanu bez prisustva vernika, kao što je i Uskrs protekao tokom karantina zbog koronavirusa, prenela je katolička novinska agencija CNA.

Vatikan je saopštio da će ceremonije za Božić biti “privatnog karaktera”, odnosno bez prisustva vernika i diplomatskog kora, već će sve biti onlajn.

Decembar je tradicionalno mesec u kojem mise privlače nekoliko hiljada vernika u Rim.

Papa (83) je još u proleće morao da odustane od prilaženja vernicima, kao i od putovanja u inostranstvo i brojnih ceremonija.

U Italiji je od početka epidemije korona virusa umrlo više od 37.000 ljudi.

I Bugarska, uz Kosovo i Severnu Makedoniju, potpisala sporazum sa SAD o bezbednosti mreže 5G

Bugarska je potpisala sporazum sa SAD o bezbednosti bežične mreže 5G koji treba da obezbedi da u tome ne učestvuju kineske kompanije.

Sporazum, nazvan “Čista mreža”, sa SAD su na ceremoniji u Skoplju potpisali Severna Makedonija i Kosovo.

Ambasada SAD u Sofiji navela je da se Bugarska “pridružuje sve većoj koaliciji zemalja i kompanija koje su se obavezale da će zaštititi svoje 5G mreže od nepouzdanih dobavljača”.

Američki državni podsekretar za ekonomski rast Kit Kreč (Keith Krach) rekao je na ceremoniji potpisivanja s Bugarskom da je sporazuma od ključne važnosti za državnu bezbednost, ekonomski prosperitet i stabilnost regiona.

Sporazum je deo nastojanja administracije predsednika SAD Donalda Trampa da iz postavljanja 5G mreže isključi tehnološkog giganta “Huavej” i druge kineske firme.

Američki državni zvaničnici širom Evrope i sveta vode kampanju protiv uključivanja “Huaveja” kojeg Vašington smatra pretnjom državnoj bezbednosti SAD i tvrdi da ta firma svoju tehnologiju koristi za špijuniranje za račun vlade Kine.

Peking to negira i tvrdi da Amerikanci vode kampanju protiv “Huaveja” iz ekonomskih razloga.

SPORT

FK Barselona čeka dozvolu nadležnih za održavanje referenduma

Fudbalski klub Barselona čeka dozvolu lokalnih zdravstvenih vlasti za održavanje referenduma posle kojeg bi predsednik Djozep Bartomeu i članovi njegove uprave mogli da napuste funkcije.

Članovi kluba tražili su da se izglasa nepoverenje Bartomeuu i upravi, ali klub je saopštio da ne može da zakaže referendum sve dok nadležni ne kažu da je bezbedno. Više od 110.000 članova kluba ima pravo glasa.

Španska vlada je prošle nedelje proglasila vanredno stanje zbog porasta broja zaraženih korona virusom.

“Moramo da garantujemo bezbednost svih, glasača i radnika”, rekao je Bartomeu posle današnjeg sastanka uprave.

Prema provobitnom planu, referendum je trebalo da se održi naredne nedelje na stadionu Kamp Nou, ali klub još nije dobio odgovor nadležnih.

Mnogi su očekivali da će Bartomeu i saradnici podneti ostavke i pre referenduma, ali je predsednik kluba rekao da mu to nije palo na pamet.

Više od 20.000 članova kluba potpisalo je peticiju za održavanje referenduma, a nezadovoljstvo je krenulo nakon što je najbolji fudbaler Lionel Mesi zatražio da napusti klub, u sred velike krize u kojoj se nalazi Barselona.

Mesi je prošle sezone kritikovao upravu zbog odnosa prema fudbalerima i pravca u kojem klub ide. On je zatim kritikovao predsednika rekavši da nije ispunio obećanje, da će ga na kraju sezone pustiti da napusti klub bez naknade.

Bartomeu je rekao da razume zbog čega je Mesi razočaran, ali je dodao da se nadao da će Argentinac “ostati u Barseloni mnogo godina, pošto bi svi voleli da on završi karijeru na Kamp Nou”.

Pritisak na Bartomeua porastao je posle ubedljivog poraza od Bajerna iz Minhena u četvrtfinalu Lige šampiona – 2:8. Posle toga je predsednik najavio velike promene u klubu i zakazao izbore za mart. Barselona prošle sezone nije osvojila nijedan trofej, prvi put od sezone 2007/2008.

Bartomeu je naveo da je po završetku prelaznog roka kluba tražio od igrača da prilagode plate u skladu sa krizom izazvanom pandemijom koronavirusa, a pregovori sa njima su u toku.

On je zahvalio treneru Ronaldu Kumanu što je preuzeo klub čak i kada je znao da će biti napravljene “nepopularne” mere. Jedan od prvih poteza novog trenera bilo je da završi saradnju sa Luisom Suaresom i Ivanom Rakitićem.

Uprava kluba je tražila od Fudbalskog saveza Španije da razmotri standarde u vezi sa video snimcima na utakmicama, ponavljajući žalbu nakon što je upotrebom VAR tehnologije dosudjen odlučujući penal u porazu od Real Madrida 1:3 u velikom španskom derbiju u subotu.

O ČEMU PIŠE DNEVNA ŠTAMPA

(Beta) – Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja za utorak, 27. oktobar 2020. godine, najviše pišu o situaciji sa epidemijom koronavirusa i mogućem uvođenju strožih mera, o sastavu nove Vlade Srbije, i o drugim političkim i ekonomskim temama.

BLIC – Intervju sa epidemiologom Branislavom Tiodorovićem “Novi testovi otkrivaju koronu za 30 minuta”. O predlozima socijalista povodom učešća u sastavu nove Vlade Srbije “Dačić dao resore Ružiću i Tončevu za mir u stranci”.

VEČERNJE NOVOSTI – O mogućim novim merama zbog povećanja broja zaraženih korona virusom “U kafićima fajront do 20 časova”. O predlozima kadrova Socijalističke partije Srbije (SPS) za učešće u novoj Vladi “Ružić PPV i ministar obrazovanja, Antiću EPS”.

DANAS – List analizira novi sastav Vlade Srbije “Ekonomski ministri bez političke moći i iskustva”. U tekstu “Srbija nije spremna za novi talas” list piše o trostrukom povećanju broja pacijenata u kovid bolnicama u poslednjih desetak dana.

POLITIKA – “Nema podataka o milion kvadrata u izgradnji”, list piše o riziku od prevare na tržištu nekretnina u Beogradu. O povećanju broja zaraženih korona virusom “Srbija se sprema i za najgori scenario pandemije kovida-19”. O očekivanjima od nove Vlade Srbije “Velika odgovornost pred oročenom Vladom”.

DOGAĐAJI PRED NAMA

KAN – Počinje mini izdanje odloženog Medjunarodnog filmskog festivala u Kanu sa samo četiri filma iz zvanične selekcije (do 29. oktobra).

SARAJEVO – Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov počinje dvodnevnu posetu BiH.

BEOGRAD – U Pres centru UNS-a predstavljanje rezultata “Istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Srbiji 2019”. Govoriće direktorka UNICEF-a u Srbiji Dejana Kostadinova, šef Delegacije Evropske unije Sem Fabrici, direktor UNFPA za Srbiju Džon Kenedi Mosoti i direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević.

NA DANAŠNJI DAN

1858 – Rođen je Teodor Ruzvelt, predsednik SAD od 1901. do 1909, čija je politika stvorila svetsku silu od dotad izolacionističke Amerike. Na dužnost šefa države je došao s mesta potpredsednika SAD posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija 1901. Sproveo je izgradnju Panamskog kanala, a za posredovanje u rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.

1935 – Pušten je u saobraćaj železničko-drumski “Pančevački most Kralja Petra II” na Dunavu kod Beograda.

1995 – U Beogradu je umro književnik Slobodan Selenić, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor na Fakultetu dramske umetnosti u Beogradu (“Prijatelji sa Kosančićevog venca”, “Očevi i oci”, “Ubistvo s predumišljajem”).

1998 – Savet NATO odložio je na neodređeno vreme aktivirajuću naredbu o vojnoj intervenciji protiv ciljeva u SR Jugoslaviji, pošto su srpske vlasti povukle vojsku na Kosovu u kasarne i smanjile tamošnje policijske snage.

2000 – Zbog jake oluje, ronilačka ekipa nije uspela da uĐe u rusku nuklearnu podmornicu “Kursk”, potonulu u Barencovom moru 12. avgusta posle eksplozije. Poginulo je svih 118 članova posade.

2017 – Poslanici u Parlamentu Katalonije proglasili su nezavisnost tog regiona od Španije. Španski premijer Marijano Rahoj (Mariano Rajoy) raspustio katalonski parlament, uveo vanredne mere u skladu s Ustavom Španije i sazvao prevremene regionalne izbore za 21. decembar. Smenio je katalonskog vodju Karlesa Pućdemona (Carles Puigdemont) i njegovu vladu. Protiv Pućdemona je ubrzo pokrenut pravni postupak zbog “pobune”.

*U ovom pregledu korišćeni su izveštaji agencije Beta