O čemu ćete pričati danas: Ide li Tači u Hag, da li je Srbija Belorusija i Dok Rivers otišao iz Klipersa

Dobro jutro.

Dobro došli u dan u kojem treba da pazite na vožnju po klizavim kolovozima i pljuskove. Ako i dalje u “novoj normalnosti” možete da obavljate sve poslovne obaveze od kuće, preporuka je da ostanete uz sajt Nedeljnika gde vas čekaju najvažnije vesti iz zemlje i sveta, mnogo zanimljivosti i priča koji će vam ispuniti dan. A ovog jutra najvažnije vesti su sledeće…

Dačić: Beograd treba da gradi strateške odnose sa Vatikanom

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da bi Beograd trebalo da gradi strateške odnose sa Vatikanom i da bi za Srbiju bilo dobro da poglavar Rimokatoličke crkve Franja dođe u posetu.

„Srbija treba da gradi strateške odnose sa Vatikanom jer to nije samo centar Rimokatoličke crkve, nego je i država čiji predstavnici često imaju susrete s rukovodiocima drugih država“, rekao je Dačić za televiziju Hepi.

Dačić je kazao da bi papa odavno posetio Srbiju da u rukovodstvu Srpske pravoslavne crkve nema neslaganja oko toga i ocenio da treba razdvojiti pitanje odnosa sa Vatikanom kao crkvom i kao državom.

„SPC ima zahteve prema rukovodstvu Rimokatoličke crkve da treba da dodje do izvinjenja za zločine u vreme Nezavisne Države Hrvatske, jer postoje mnoge sumnje da su tadašnji papa (Pije XII) i neki kardinali odobravali ili prećutkivakli zločine nad Srbima“, naveo je Dačić.

Dodao je da je aktuelni poglavar Rimokatoličke crkve Franja, za razliku od nekih ranijih papa, „spreman da na objektivan način sagleda pitanje“ proglašenja nekadašnjeg zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca za sveca.

“Grenel je svašta rekao Hotiju”

Govoreći o pitanju Kosova, Dačić je rekao da ono nije rešeno, jer dve strane sada ne bi vodile pregovore da jeste.

„Očigledno je da nije rešeno jer Kosovo nije moglo da afirmiše svoju nezavisnost i da postane član medjunarodnih organizacija“, kazao je šef srpske diplomatije.

Naveo je da se državni vrh Srbije požalio specijalnom izaslaniku predsednika SAD za pregovore Srbije i Kosova Ričardu Grenelu da je kosovska ministarka spoljnih poslova Meliza Haradinaj poslala ministarki spoljnih poslova BiH pismo u kojem je pozvala tu zemlju da prizna nezavisnost Kosova, uz ocenu da je to suština vašingtonskog sporazuma Beograda i Prištine od 4. septembra.

Šef srpske diplomatije je dodao da se Grenel, kome je to rečeno prilikom prošlonedeljne posete američke delegacije Beogradu, „toliko uzbudio da je tražio“ da mu srpski vrh dostavi to pismo.

„Predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić mi je rekao da mu je Grenel uveče kazao da je zvao (premijera Kosova Avdulaha) Hotija i da mu je svašta rekao i da se Priština izvinjava. E takav pristup (prema Kosovu) fali Evropskoj uniji“, naveo je Dačić.

Dodao je da je Kosovo potpisalo Briselski sporazum 2013. godine jer je postojao pritisak i tadašnje šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton i SAD.

„Sada nema takvog pritiska. I ne radi se tu o pokazivanju čvrstine, nego o tome da se neko natera da primeni ono što je potpisao“, kazao je Dačić.

Nismo “mali Rusi”

On je rekao da bi Srbija volela da ima dobre odnose sa svima, da sa SAD i Francuskom ima iste odnose kao sa Rusijom i Kinom. Dodao je da Srbija „nikad ne radi ništa“ što bi bilo na štetu bilo zapadnih sila ili Rusije i Kine.

„Za nas je smešno da se pominju priče da smo mali Rusi ili o uticaju Kine u Srbiji“, naveo je Dačić.

Dačić je ponovio da Srbija „nema nikakve ambicije da bude hegemon“ na prostoru bivše Jugoslavije, ali da „mnogima u regionu smeta uspeh Srbije“.

„Oni sada misle da mi ustajemo i ležemo žaleći što nismo u istoj državi sa Zagrebom, Podgoricom i Ljubljanom. Kome od Srba pada napamet da s njima bude u istoj državi? Jedino što nas interesuje su prava srpskog naroda u tim državama“, naveo je Dačić.

Jeremić: Srbija je balkanska Belorusija

Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je da je Srbija „jednopartijska država u kojoj više nema demokratskog poretka“ i uporedio situaciju u Srbiji sa situacijom u Belorusiji.

„Srbija je danas u očima demokratskog sveta balkanska Belorusija. Mi smo, nažalost, jednopartijska država, i to nije preterivanje. SNS je, po broju članova, verovali ili ne, najveća stranka u Evropi“, rekao je Jeremić u diskusiji „Doprinos privatnog sektora održivom razvoju u EU i državama kandidatima za članstvo u EU u jugoistočnoj Evropi“.

Kako se navodi u saopštenju te stranke, Jeremić je rekao da medjunarodno priznate organizacije koje prate stanje demokratije širom sveta, Srbiju više ne svrstavaju u države sa demokratskim poretkom i podsetio da je „Fridom haus“ Srbiju svrstao u red „delimično slobodnih država“ i označio je kao „hibridni režim“, prvi put od 2000. godine i okončanja vlasti Slobodana Miloševića.

On je dodao da stranka predsednika Srbije Aleksandra Vučića ima 730.000 članova, što znači da je svaki deseti stanovnik Srbije sa pravom glasa član te partije, a da je na drugom mestu u Evropi nemački CDU kancelarke Angele Merkel, koji ima oko 400.000 članova.

Prema njegovim rečima, u Srbiji vlast kontroliše sve, kao i privatni sektor, i ocenio da sa takvom vlašću ne postoji „ni najmanja mogućnost da do 2030. godine dostigne ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija“, čije bi ispunjenje značilo dobrobit za sve gradjane.

„Nadu bi moglo da predstavlja angažovanje investitora iz Evropske unije, SAD i Kine – tako što bi u Srbiji poslovali u skladu sa dostizanjem ciljeva održivog razvoja, dakle u skladu sa opštim normama koje se podrazumevaju u njihovim domaćim jurisdikcijama. Spoljni diplomatski uticaj na poboljšanje pravila poslovanja u Srbiji bi takođe mogao biti od pomoći“, rekao je on.

Diskusija je održana video konferencijskom vezom, a organizovao je prestižni američki Centar „Kozmetski“, u saradnji sa Univerzitetom Teksas u Ostinu.

Pored Jeremića, koji je i bivši predsednik Generalne skupštine UN, na konferenciji o situaciji na Zapadnom Balkanu učestvovali su i predstavnici UN, profesori univerziteta u Bostonu i Atini, kao i ambasadorka Crne Gore u UN Milica Pejanović Đurišić, ambasador Hrvatske u SAD Pjer Šimunović, kao i gradonačelnik Tirane Erion Veliaj.

Pitanje dana kada će Tači biti uhapšen

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je sinoć da je pitanje dana kada će kosovski predsednik Hašim Tači biti uhapšen, po optužnici Specijalizovanih veća Kosova u Hagu.

„Ja ne znam da li će Tači biti osuđen, ali je verovatnoća 99 odsto da će biti uhapšen. Sud neće da saopštava da li je optužnica prihvaćena ili ne, sledeći korak je hapšenje“, rekao je Dačić za televiziju Hepi.

On je kazao da Srbi zbog toga „ne treba da likuju, nego da uče od Jevreja“.

„Treba da znamo svaku žrtvu, istoriju, da pamtimo i prenosimo s generacije na generaciju“, naveo je Dačić.

On je ocenio da je sastanak Tačija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Beloj kući, planiran za kraj juna, odložen pre svega da bi bila „izbegnuta bruka“ da američki predsednik Donald Tramp potpisuje sporazum „u prisustvu onoga za koga zna da će biti uhapšen za mesec dana“.

Danas saslušanje Nasima Haradinaja u Hagu

Potpredsednik Udruženja veterana OVK Nasim Haradinaj, optužen za zastrašivanje svedoka, danas popodne bi trebalo da bude prvi put izveden pred sudiju suda za zločine OVK u Hagu.

Kako je sud sinoć saopštio, prvo pojavljivanje Haradinaja pred sudijom zakazano je za 15 sati.

Tokom zasedanja, sudija će upoznati Haradinaja sa navodima optužnice i pitati ga da li želi da se o krivici izjasni odmah ili za 30 dana.

Haradinaj je optužen za „krivična dela protiv pravosuđa, odnosno zastrašivanje svedoka, odmazde i povrede tajnosti postupka, prema Krivičnom zakonu Kosova“.

Za ista krivična dela optužen je i Hisni Gucati, predsednik Udruženja veterana OVK, koji je, takođe, u haškom pritvoru.

Haradinaja i Gucatija su 25. septembra uhapsile snage Euleksa u Prištini.

Tužilaštvo u Hagu tereti Gucatija i Haradinaja da su objavljivanjem imena i ličnih podataka potencijalnih svedoka „izložili te osobe potencijalnim pretnjama njihovoj bezbednosti“.

U nalogu za hapšenje, objavljenom na sajtu suda, piše da su Gucati i Haradinaj na konferencijama za štampu u Prištini „distribuirali poverljive i nejavne informacije koje potiču od…tužilaštva“ ili istražne radne grupe koja mu je prethodila.

U nalogu za hapšenje – koji je potpisao francuski sudija Nikola Giju (Nicholas Guillou) – piše da su Gucati i Haradinaj na tri konferencije za štampu – održane 7, 16. i 22. septembra – medijima učinili dostupne „poverljive informacije i dokumente u vezi sa radom Specijalizovanog tužilaštva“.

Haradinaj je, pritom, „pomenuo po imenu neke (potencijalne) svedoke i dao informacije u vezi sa njihovim boravištem i drugim ličnim detaljima“, a Gucati ga nije sprečio.

„Takvo ponašanje predstavlja ozbiljnu pretnju ili sredstvo prinude da druga osoba ne da izjavu ili da pruži lažnu izjavu“, piše u nalogu za hapšenje.

Gucati i Haradinaj optuženi su i da su, objavljujući poverljive informacije o svedocima, imali nameru da nad njima sprovedu „odmazdu zato što su dali istinite informacije tužiocima u vezi sa navodnim krivičnim delima“.

Na teret čelnicima veterana OVK, tužioci stavljaju i da su „prekršili tajnost postupka“.

Udruženju veterana OVK su, tokom septembra, kako je tvrdilo, nepoznate osobe dostavljale velike količine poverljivih dokumenata sa zaglavljem Specijalizovanih veća Kosova, što je zvaničan naziv suda u Hagu.

Pre četiri dana, tužilac Džek Smit (Jack Smith) upozorio je da će krivično goniti sve koji odaju identitet svedoka ili objave informacije koje bi mogli otkriti ko su svedoci.

U saopštenju, Smit je tada Udruženje veterana OVK optužio da se više puta upustilo u aktivnosti koje su, po njegovom uverenju, „usmerene na miniranje dolične primene pravde“.

Iz Smitovog saopštenja proizašlo je da je Udruženje veterana OVK poverljive dokumente dostavljalo novinarima na Kosovu, koji su, medjutim, odbili da ih objave ili su ih vratili sudu u Hagu.

Tužilac je naglasio da su mnogi novinari na Kosovu „jasno rekli kako takve aktivnosti miniraju vladavinu zakona i kurs pravde“.

Smit je naznačio da su novinari shvatili da bi „sudelovanje u deljenju takvih informacija moglo da predstavlja krivično delo po Krivičnom zakoniku Kosova“.

„Specijalizovano tužilaštvo je posvećeno istrazi i krivičnom gonjenju pojedinaca koji su počinili takva krivična dela, uključujući otkrivanje identiteta lica koja bi mogla da budu pozvana na sud ili bilo kakvih informacija koja mogu da dovedu do njihove identifikacije“, upozorio je tužilac Smit.

Komandant KFOR-a: Zajednica srpskih opština je kontroverzno pitanje

Komandant mirovne misije NATO na Kosovu (Kfor) Mikele Rizi ocenio je kao kontroverzno pitanje koje nosi određeni rizik tačku u briselskom dijalogu Beograda i Prištine koja se odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

„Veoma kontroverzna tačka u dijalogu je vezana za formiranje zajednice opština u kojima su Srbi većinsko stanovništvo i kakva će joj funkcija i izvršna moć biti dodeljena“, rekao je Rizi na konferenciji Fondacije NATO odbrambenog koledža u Rimu.

Na konferenciji o evropskoj i evroatlanstkoj integraciji država Zapadnog Balkana, Rizi je kazao da je „više predstavnika kosovskih Albanaca upozorilo na rizik od ‘bosnizacije’ Kosova“ i dodao da bi to „moglo da ugrozi državni entitet Kosova“, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Rizi je naveo da je vašingtonski sporazum lidera Srbije i Kosova od 4. septembra pomogao u stvaranju povoljnog trenutka za izgradnju poverenja izmedju dve strane.

„Sporazum u 16 tačaka svakako predstavlja korak napred u normalizaciji ekonomskih i trgovinskih odnosa i podsticaj aktivnostima EU“, rekao je Rizi.

Dodao je da KFOR čini sve u cilju sprečavanja da kosovsko pitanje postane zamrznuti konflikt, ali da „rizik postoji“.

Sastanak stručnih timova Srbije i Kosova u Briselu, EU je odložila zbog rizika od korona virusa. Pitanje ZSO, iako prvobitno najavljeno kao tema sastanka, skinuto je sa dnevnog reda pre otkazivanja susreta.

Voda za piće stigla u Zrenjanin

Zrenjaninci se od noćas ponovo snabdevaju vodom za piće iz fabrike za prečišćavanje vode.

U noći izmedju ponedeljka i utorka, oko 1.00 posle ponoći, doći će do prekida vodosnabdevanja na teritoriji celog grada, kako bi se tehnički prebacilo vodosnabdevanje grada sa „Vodovoda i kanalizacije“ na postrojenje za prečišćavanje pitke vode.

Prema najavama iz postrojenja, sat vremena od momenta preuzimanja vodosnabdevanje će u potpunosti biti normalizovano na teritoriji celog grada.

Voda iz gradskog vodovoda, zbog nedozvoljene količine arsena, zabranjena je za piće još 2004. godine.

Ugovor za uslugu prečišćavanja pijaće vode fabriku vode, izmedju grada Zrenjanina, odnosno javno komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“ i italijanske kompanije „Gruppo Zilio“ potpisan je 12. februara 2015. godine i tada je rečeno da će Zrenjaninci dobiti zdravu vodu za osam meseci.

Postrojenje je puštano u probni rad, u nekoliko navrata, ali je zbog tehničkih problema, prestajalo sa radom, a 3. jula ove godine JKP „Vodovod i kanalizacija“ doneo je odluku o preuzimanju vodosnabdevanja zbog problema sa pritiskom vode u gradskoj vodovodnoj mreži.

Rok da postrojenje za prečišćavanje vode fabrika vode u Zrenjaninu ispuni obaveze istekao je 21. jula ove godine.

Zrenjaninci od početka jula u slavinama imaju žutu vodu iz Vodovoda koja sadrži arsen.

Savet bezbednosti o Nagorno-Karabahu

Hitna sednica Saveta bezbednosti UN o oblasti Nagorno-Karabah gde su u toku sukobi jermenskih i azerbejdžanskih snaga bezbednosti, biće održana sutra na zahtev evropskih zemalja, saopštili su Frans presu diplomatski izvori.

Nemačka i Francuska su pokrenule tu inicijativu ali su je podržale druge evropske države – Estonija, Belgija i Velika Britanije, naveli su večeras isti izvori i dodali da će sednica biti iza zatvorenih vrata.

Prema poslednjem bilansu, najmanje 67 osoba stradalo je u nedavno započetom sukobu.

Jermenija i Azerbejdžan se decenijama bore oko Nagorno-Karabaha, oblasti s većinskim jermenskim stanovništvom koja je tokom sovjetske ere pripojena Azerbejdžanu.

U sukobima za kontrolu nad Nagorno-Karabahom izmedju 1988. i 1994. poginulo je 30.000 ljudi, a više stotina hiljada je izbeglo.

Primirje je potpisano 1994. godine, ali se Baku i Jerevan nisu dogovorili o pravnom statusu sporne oblasti koja je i dalje zvanično u sastavu Azerbejdžana. Od tada povremeno izbijaju sukobi u toj oblasti.

Ta oblast se nalazi izmedju Irana, Rusije i Turske.

Desničarska AfD smenila zvaničnika zbog komentara o ubijanju migranata

Ekstremno desna Alternativa za Nemačku (AfD) smenila je visokog zvaničnika Kristijana Luta posle navoda da je u komentarima nagovestio da bi migranti mogli da budu ubijeni.

Stranka je danas potvrdila da je momentalno raskinut ugovor sa Lutom, koji je u aprilu već bio suspendovan s mesta portparola stranke u parlamentu nakon što je rekao da je fašista.

Nemački mediji navode da je Lut u februaru jednom blogeru rekao da je za njegovu partiju bolje da situacija u Nemačkoj bude što lošija, i da migranti koji dolaze u zemlju „mogu da budu upucani kasnije ili ugušeni u gasnoj komori“.

Sastanak Luta i blogera tajno je snimala televizija Proziben (ProSieben) za dokumentarac o nemačkoj ekstremnoj desnici čije emitovanje je najavljeno za večeras.

Lutovo lice se ne vidi u filmu, ali je nedeljnik Di Cajt (Die Zeit) naveo da on govori.

AfD je vodila žestoku kampanju protiv imigracije, a podrška u biračkom telu znatno joj je porasla nakon što su stotine hiljada izbeglica puštene u Nemačku 2015. godine.

Dok Rivers otišao iz Klipersa

Los Anđeles Klipersi i njihov trener Dok Rivers odlučili su da se raziđu. Rivers više nije trener tima iz Kalifornije.

U izjavi koju je podelio na Tviteru, Rivers je zahvalio Klipersima timu, navijačima i rukovodstvu tima.

Adrijan Vojnarovski je na Tviteru napisao da Dok odlazi iz Klipersa, da bi se ubrzo potom pojavio i tvit Riversa, koji se oprostio od navijača, igrača i rukovdstva tima.Rivers napustio Kliperse

“Hvala L.A. Klipersima koji su mi omogućili da im budem trener i hvala im za podršku koju su mi pružali. Kada sam preuzeo ekipu imao sam cilj da napravim pobedničku franšizu, mesto u koje će svaki slobodni igrač želeti da dođe i da osvojimo šampionsku titulu. Uspeo sam da ispunim mnoge svoje ciljeve, dok sam neke druge izgubio iz vida”, naveo je Rivers, a preneo Atletik.

O čemu piše dnevna štampa

Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja za utorak, 29. septembar 2020. godine pišu o ratu u Nagorno-Karabahu, vakcinaciji protiv gripa, sudjenju pripadnicima OVK u Hagu, sukobima unutar Demokratske stranke i o drugim temama.

BLIC – O upozorenju epidemiologa Branislava Tiodorovića „Porast broja obolelih moguć od novembra“. O sukobima unutar Demokratske stranke „Ministarstvo odlučuje da li DS vodi Lečić ili Lutovac“.

VEČERNJE NOVOSTI – „Vakcinacija protiv gripa od 1. oktobra“, o zaštiti protiv gripa i 344.000 cepiva koja su stigla u Srbiju. O stranim ugostiteljima za koje list navodi da su prevarili turiste „Uzeli novac turistima, a sada se kriju“. O sudjenju obaveštajcu OVK u Hagu „Mustafa ubijao i mučio u zatvoru“.

DANAS – O analizi V-Dem instituta „Srbija ocenjena kao ‘izborna autokratija’ „. O ratu Jermenije i Azerbejdžana „Srpsko oružje na Kavkazu“. „Vladika napao Božu Prelevića“, o saopštenju Srpske pravoslavne crkve o advokatu.

POLITIKA – List piše o hapšenju dvojice optuženih pred Sudom za zločine OVK u Hagu „Da li je Euleks zaratio s veteranima OVK“. „Zaoštrava se rat u Nagorno-Karabahu“, o sukobima jermenskih i azerbejdžanskih snaga oko teritorije o kojoj pregovaraju od 1994. Intervju sa glumcem i rediteljem Vigom Mortensenom „Neizvesnost je zakon života“.

Dogodilo se na današnji dan

1754  –  Rođen je Pavle I Petrović Romanov, ruski car (1796-1801), sin i naslednik Katarine Velike. Iz straha pred prodorom ideja Francuske revolucije, vladavinu je štitio represijom i terorom, a 1798. pristupio je „Drugoj koaliciji“ (sa Engleskom i Austrijom) protiv Napoleona. Ubijen je 1801. u zaveri dvorskih oficira.

1904  –  Rođen je američki pijanista ruskog porekla Vladimir Horovic (Horowitz), jedan od najvećih majstora klavira u istoriji muzike. SSSR je napustio 1925, a kada se prvi put vratio 1986. doživeo je trijumf na koncertima u Moskvi i Lenjingradu.

1924  –  Radio Beograd je počeo da emituje program. U eksperimentalnim emisijama inženjeri Mihajlo Simić i Dobrivoje Petrović su sa predajnika u Rakovici emitovali i koncerte uz učešće pevača Beogradske opere. U znak sećanja na prvo emitovanje, 1. oktobar je ustanovljen kao dan RTV Srbije.

1926  –  U Beogradu je otvorena pijaca na Zelenom vencu.

1928  –  U SSSR-u je proglašena Prva petoletka, petogodišnji plan razvoja industrije i nastavak kolektivizacije poljoprivrede.

1988  –  Umro je srpski i jugoslovenski filmski glumac Pavle Vujisić, koji se proslavio u mnogobrojnim filmovima i televizijskim serijama („Šešir gospodina Vujića“, „Ko to tamo peva“, „Maratonci trče počasni krug“, „Parče plavog neba“).

2000  –  Širom Srbije nastavljeni su protesti gradjana zbog nepriznavanja pobede kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima u SR Jugoslaviji. Jake policijske snage ušle su u rudnik Kolubara u pokušaju da spreče štrajk rudara.

AMSS: Pljuskovi, magla i niska oblačnost usporavaju vožnju

U Srbiji kolovozi će i danas biti mestimično mokri, a pljuskovi, magla i niska oblačnost usporavaće vožnju, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).

Prema podacima Uprave granične policije na putničkim terminalima nema zadržavanja.

Na teretnim terminalima Batrovci i Kelebija kamioni na izlaz iz zemlje čekaju tri sata, a na prelazu Šid oko dva sata.

Na naplatnim rampama nema zadržavanja.

Tetoviranom učitelju rečeno da ne uči decu jer imaju noćne more

Francuz Silvan Elan koji ima tetovaže na telu, licu i jeziku, i beonjače hirurški obojene u crno, izjavio je da mu je rečeno da ne uči decu u obdaništu, pošto su se roditelji žalili na njegov izgled.

Elan (35) i dalje u osnovnoj školi uči šestogodišnjake i stariju decu, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).

On je rekao da nije bio učitelj deci čiji su se roditelji žalili, a da su njegovi učenici bili „kul“ prema njegovoj pojavi jer su ga poznavali.

„Samo kada me ljudi vide iz daleka mogu da pomisle najgore“, rekao je on agenciji Rojters.

Elan je rekao da je bio učitelj u školi u Palasou blizu Pariza prošle godine, kada su trogodišnjaci govorili svojim roditeljima da su imali noćne more pošto su ga videli.

Roditelji su se zatim žalili prosvetnim vlastima.

Skoro dva meseca kasnije, zvaničnici su mu rekli da više ne može da predaje tom uzrastu, a po njegovim rečima ta odluka je bila „tužna“.

Njegove tetovaže, kako je rekao, mogu da pomognu da djaci nauče da prihvate ljude koji ne izgledaju kao oni.

„Deca koja me vide uče kako da tolerišu druge. Kada odrastu, manja je mogućnost da će biti rasisti ili homofobi, i neće gledati ljude sa posebnim potrebama kao da su iz cirkusa“, rekao je on za TV BFM.

Elan trvdi da je proveo oko 460 sati pod iglom za tetovažu.

To uključuje i zahvate na njegovim očima zbog kojih je putovao u Švajcarsku, jer tako nešto nije bilo moguće legalno uraditi u Francuskoj.

Preporuka

U svetlu odlaska Doka Riversa iz Klipersa, evo preporuke dana. U dokumentarnoj seriji Playbook na Netflixu, saznaćete između ostalog životnu filozofiju Doka Riversa i kako ju je upotrebio da osvojio NBA titulu sa Boston Seltiksima.

*U ovom pregledu korišćen je materijal agencije Beta.

Elektronsko (PDF) izdanje Nedeljnika (br. 454), od 24. septembra

https://www.nstore.rs/product/godisnja-pretplata-na-magazin-nedeljnik/

https://www.nstore.rs/product/nedeljnik-pretplata-na-elektronsko-izdanje-za-inostranstvo/