O čemu ćete pričati danas: Gde će sve biti blokade u subotu, bolja epidemiološka situacija, oproštaj Angele Merkel

0
EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Dobro jutro,

Kraj je radne nedelje i ima razloga za optimizam kada je u pitanju epidemiološka situacija, a ako vam smeta susnežica u većem delu Srbije, setite se da vatrogasci i dalje gase požar u Obrenovcu – jedan od požara u nizu u Beogradu u poslednje vreme – i da bi sve moglo lakše da nam padne kada se sve zabeli.

Osim saobraćaja naravno.

Koji će u subotu svakako i bez snega biti blokiran, a organizatori velikih protesta objavili su i na kojim sve lokacijama.

Pogledajte koje će još vesti danas da vam privuku pažnju.

Uz muziku, naravno…

GDE ĆE SVE BITI BLOKADE U SUBOTU

Ekološki ustanak objavio je spisak svih lokacija u Beogradu i Srbiji koje će biti blokirane tokom protesta u subotu, 4. decembra, zbog donošenja zakona o referendumu i eksproprijaciji.

U saopštenju je upućen poziv svim građanima, organizacijama, studentima i javnim ličnostima na okupljanje ispred Sava Centra, (ulaz iz Milentija Popovića), već od 12 sati, odakle će krenuti u dvočasovnu mirnu blokadu autoputa s početkom u 14h.

„Za one koji se opredele za auto-blokadu: vozite izrazito usporeno (5km/h) od 14h na potezu od Bubanj Potoka – do Aerodroma – do potpunog zaustavljanja“, navodi se u saopštenju.

Takođe, kako se dodaje, usporena vožnja će biti na kružnim tokovima: Slavija, Autokomanda, Opština Novi Beograd, kao i po beogradskim mostovima.

Naglašeno je da svi građani obrate pažnju da zaustavna traka mora biti slobodna za prolaz hitnih službi.

„Studenti će se okupiti ispred TC UŠĆE u 13h odakle će organizovano krenuti ka Sava Centru. Pozivamo i advokate da nam se nakon protesta na Andrićevom vencu pridruže u blokadi. Pozivamo policiju da stane na stranu građana, obezbedi mirne proteste i spreči sve eventualne provokacije“, navodi se u saopštenju.

Sledi spisak lokacija u Begradu i Srbiji.

Beogradske lokacije:
Beograd – Sava Centar
Beograd – Auto – put (Bubanj potok – Aerodrom)
Kružni tokovi: Autokomanda, Slavija, Opština Novi Beograd
Ibarska magistrala – kod Umke i Bariča
Pančevački most
Brankov most
Pupinov most
Obrenovački put kod Makiškog polja

Srbija:

Novi Pazar – kružni tok u centru
Nova voroš
Kikinda
Novi Sad
Požega
Niš – trg Nikola Pašić
Veliko gradište
Loznica
Smederevo
Nova Varoš
Užice
Prijepolje
Požarevac
Sremska Mitrovica
Toplica
Boljevac kod motela Balašević
Valjevo
Gornji Milanovac
Jagodina
Lazarevac
Kostolac
Zrenjaniski put kod putnika
Leskovac
Subotica
Vlasotince
Kraljevo
Šabac
Kragujevac
Vršac
Topola
Pančevo
Čačak – kružni tokovi u gradu
Preljina
Kula
Bor
Užice – ložionički most
Aleksinac – Autobuska stanica
Obrenovac
Aranđelovac – ciglana
Zrenjanin kod LingLonga

PAD NOVOZARAŽENIH, MAKAR DO PRAZNIKA

Od početka pandemije u Srbiji je ukupno registrovano 1.259.005 pozitivnih slučajeva, testirana je 6.845.489 osoba. Od posledica infekcije preminula su 11.792 kovid pacijenta, a procenat smrtnosti je 0,94.

Dok se očekuje potvrda prvog slučaja zaraze omikron sojem virusa, istovremeno se beleži pad broja novoinficiranih kovidom 19.

Prema poslednjem preseku, registrovano je 1.980 slučajeva zaraze koronavirusom među 15.248 testiranih. Od posledica infekcije preminulo je 48 osoba.

Hospitalizovano je 3.798 kovid pacijenata, od kojih je 48 na respiratorima.

Кliničko-bolnički centar “Dr Dragiša Mišović” izlazi iz kovid sistema, a drastično je manji priliv pacijenata.

Od ponedeljka će u nekovid režimu početi da radi glavna zgrada tog kliničko-bolničkog centra, u kome se nalaze odeljenja hirurgije i interne medicine.

Direktorka kovid bolnice u Batajnici Tatjana Adžić Vukićević navodi da je situacija u toj zdravstvenoj ustanovi stabilna, ali i dalje ima pacijenata u teškom stanju, kao i onih koji u takvom stanju dolaze.

Dodaje da najmlađi pacijent ima 21 a najstariji 94 godine i da je među njima 80 odsto nevakcinisanih.

Sa druge strane, medicnski deo Кriznog štaba strahuje da će doći do novog rasta broja novozaraženih u kontekstu predstojećih novogodišnjih praznika.

Epidemiolog Predrag Кon kaže da je zbog toga na sednici Кriznog štaba medicinski deo bio za uvođenje 24-časovnih kovid propusnica, ali da je to odbijeno s obrazloženjem da su dosadašnje mere dale rezultate i da ne treba ništa dalje raditi.

OPROŠTAJ ANGELE MERKEL

Odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je večeras Nemce da se suprostave mržnji.

“Naša demokratija živi zbog činjenice da gde god se mržnja i nasilje vide kao legitimno sredstvo za ostvarivanje nečijih interesa, tolerancija nas demokrata mora da ima granicu”, poručila je Merkel u Berlinu na oproštajnoj ceremoniji na kojoj su prisustvovali svi pripadnici političke elite osim radikalno desene Alternative za Nemačku koja nije pozvana.

Ona će naredne nedelje, kada socijaldemokrata Olaf Šolc položi zakletvu, otići sa mesta kancelarke nakon 16 godina vladavine.

Njemu i novoj vladi poželella je “sve najbolje, sreću i puno uspeha”.

Ceremonija je zbog pandemije korona virusa održana u Ministarstvu odbrane Nemačke, a vojni orkestar je u čast kancelarke odsvirao tri pesme po njenom izboru.

Prva pesma bila je “You Forgot the Color Film” iz 1974. koju izvodi nemačka pank pevačica singer Nina Hagen. Hagen je kao i Merkelova odrasla u Istočnoj Nemačkoj.

Druga pesma je popularna šansona “It Shall Rain Red Roses for Me” koju izvodi nemački pevač Hildegard Knef, a treća je nekadašnja hrišćanska himna “Holy God, we Praise thy Name”.

OSTALE VESTI

Nastavlja se “neposredni model nastave”

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić izjavio je danas da će se nastava u Srbiji i sledeće nedelje odvijati neposredno, odnosno da će djaci ići u škole.

Tokom gostovanja na Radio-televiji Srbije (RTS), Ružić je kazao da se već tri nedelje nastava odvija u školama, a da je to pokazatelj delovanja preventivnih mera, discipline i entuzijazma nastavnika i odgovornosti dece.

On je naveo da je u Srbiji trenutno zaraženo oko 1.000 dece školskog uzrasta, što je oko 0,15 odsto.

“Mnogo je važnije da putem edukacije i sinergijom i radom sa nastavncima i učenicima promovišemo i podižemo svest, kako kod nastavnika tako i kod dece, o potrebi borbe protiv virusa i da je jedini civilizovani način da se izborimo s tim, a to je vakcinacija”, naglasio je on.

Dodao je da trenutno u 80 odsto škola u Srbiji nema nijednog slučaja zaraze korona virusom.

“To govori o tome da je sistem vitalan, ali to ne znači da može da bude izuzet iz čitavog društva i zato je važno da se sve mere poštuju”, istakao je on.

I dalje traje gašenje požara u Obrenovcu

Gašenje požara u velikoj robnoj kući u centru Obrenovca i potraga za dve nestale osobe i dalje traje.

Prema informacijama, “dogašivanje” bi prema najavama trebalo da bude gotovo do 12 sati.

Zamenik predsednika opštine Miloš Stanojević rekao je da se i dalje traga za dve osobe koje se vode kao nestale.

“Više od 20 vatrogasaca rade na otkrivanju krova kako bi došli do svih žarišta. Traga se za dve osobe. Krov je velike površine i možda će otkrivanje potrajati malo duže. Požar je zahvatio i najbližu zgradu, ali na vreme je sprečeno širenje vatre”, rekao je Stanojević u uključenju u jutarnji program “Kurir” televizije.

Veliki požar izbio je juče oko 10.40 sati u kineskoj robnoj kući u Obrenovcu. Vatrogascima su odmah u pomoć došli pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica iz Obrenovca, Surčina, Batajnice, Železnika, Košutnjaka, Zvezdare i Zemuna. Tokom gašenja požara došlo je i do niza detonacija u zapaljenom tržnom centru i to verovatno zbog pirotehničkih sredstava.

Šest osoba je povređeno.

Bajdenov plan za suzbijanje omikrona

Predsednik SAD Džozef Bajden apelovao je danas na Amerikance da prime buster doze vakcine protiv kovida-19 i podrže njegov plan za suzbijanje novog soja korona virusa, omikrona, kroz veću dostupnost vakcina, ali bez većih ograničenja na svakodnevni život.

Bajden želi da privatne osiguravajuće kompanije pokriju sve troškove kućnih testova na korona virus i pooštri uslove za testiranje svih ljudi koji dolaze u SAD, bez obzira na to da li su vakcinisani, prenosi Glas Amerike.

Dok pojedine zemlje širom sveta zatvaraju granice ili ponovo uvode karantine, Bajden je rekao da u ovom trenutku neće uvoditi dodatne mere osim preporuke da Amerikanci nose maske u zatvorenom prostoru, na javnim mestima.

“Eksperti kažu da će broj slučajeva kovida nastaviti da raste narednih nedelja ove zime, zbog čega moramo da budemo spremni”, rekao je američki predsednik tokom posete Nacionalnim institutima zdravlja u predgrađu Vašingtona.

Poručio je da njegova nova strategija “ne obuhvata zatvaranja i karantine” i da se nada dvostranačkoj podršci.

“Objavljujem odlučan plan u borbi protiv kovida-19 i mislim da bi trebalo da nas ujedini”, dodao je Bajden.

Sprovođenje Bajdenove uredbe o obaveznoj vakcinaciji u većim kompanijama je blokirano pred sudovima u pojedinim državama, zbog čega je predsednik pozvao preduzeća da sama nalože imunizaciju svojih radnika, kako bi mogla da ostanu otvorena bez širenja zaraze.

Bajdenova administracija smatra da je rasprostranjena imunizacija busterima najefektivnije sredstvo za borbu protiv kovida-19 tokom ove zime. Zdravstveni eksperti smatraju da dodatne doze vakcine pružaju pojačanu i trajniju zaštitu, uključujući i protiv novih varijanti.

I dalje se ne zna mnogo o omikron soju – da li je zarazniji, da li zaraženi imaju ozbiljne simptome, te da li je otporan na vakcine. Novi soj potvrđen je i u SAD.

Bajden je najavio i da će od naredne sednice, svi putnici koji dolaze u SAD, bez obzira na nacionalnost i da li su vakcinisani, morati da pokažu negativan test na kovid-19 urađen dan pre leta. Prethodno, vakcinisani putnici mogli su da urade test u periodu od tri dana od puta.

Bela kuća je odustala od strožijih opcija kao što su obavezno testiranje ili karantin po dolasku u SAD.

Predsednik SAD je takođe produžio uredbu o nošenju maski u javnom saobraćaju, koja je trebalo da istekne u januaru, do najranije sredine marta, saopšteno je iz Bele kuće.

Pokuševski gledao istoriju sa parketa: Poraz Oklahome 73 razlike

Utakmica Memfis Grizlisa i Oklahoma Siti Tandera, odigrana u noći između četvrtka i petka, ostaće upisana za sva vremena, pošto je domaćin ostvario najubedljiviju pobedu u istoriji NBA. Memfis je na svom parketu ponizio rivala pobedom 152:79, čime je postavio novi rekord u najjačoj ligi sveta.

Franšiza iz Tenesija oborila je rekord Кlivlenda iz 1991. godine, kada su Кavsi sa 68 razlike savladali Majami Hit, ujedno postavši i prvi tim koji je nekog pobedio sa 70+ poena.

Utakmica u “Fedeks forumu” izazvala je veliku pažnju po završetku, mnogi aktuelni, ali i bivši igrači i stručnjaci su reagovali na neverovatne scene iz Memfisa.

Grizlisi su bili favoriti pre početka, krenuli su furiozno i prvu četvrtinu dobili rezultatom 31:16. Međutim, niko tada nije očekivao da će potpuno osramotiti rivala.

Ekipa koju vodi Tejlor Dženkins nije se zaustavljala, “gazila” je iz napada u napad, dok igrači Marka Dejnja nisu znali šta ih je snašlo. Već na poluvremenu bilo je +36 i katastrofa je bila na pomolu.

Čudno zvuči, ali je razlika mogla da bude i veća jer je nekoliko minuta pre kraja rezultat iznosio 148:70 (+78), ali je Oklahoma uspela da pogodi nekoliko šuteva u završnici.

U redovima Memfisa čak devetorica igrača završila su sa dvocifrenim učinkom, najbolji je bio Džekson koji je upisao 27 poena, Melton je dodao 19, dok je Aldama zabeležio dabl-dabl (18 poena i 10 skokova).

Na drugoj strani, kod Oklahome, koja će pokušati što pre da zaboravi ovaj košmar, Dort je bio najefikasniji sa 15 poena, tri više od Džeroma i Mena.

Srpski košarkaš Aleksej Pokuševski takođe je bio deo najveće sramote u istoriji NBA lige. Na parketu je proveo 19 minuta i za to vreme postigao četiri poena (2/7 iz igre, 0/2 za tri), četiri skoka i po jednu asistenciju i blokadu.

Zanimljivo je da je ovo Pokuševskom četvrti duel od poslednjih osam koji je završio sa četiri poena.

Memfis je vezao treći trijumf i sada je peti na Zapadu sa skorom 12-10, dok je Tander 13. sa šest pobeda i 13 neuspeha.

U ostalim utakmicama Finiks je nastavio neverovatnu seriju i pobedio Detroit 114:103, Toronto je iznenadio aktuelnog šampiona Milvoki (97:93), Čikago je bio bolji od Niksa u Njujorku sa 119:115, a San Antonio od Trejlblejzersa u Portlandu – 114:83.

(NE)VREME

U Srbiji će danas biti oblačno i hladnije vreme, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).

Tokom jutra na severu, zapadu i jugozapadu, a kasnije i u ostalim krajevima kiša, na planinama sneg.

U planinskim predelima na zapadu i jugozapadu doći će do povećanja visine snega.

Vetar slab i umeren, na planinama povremeno jak, na severu i zapadu severozapadni, u ostalim krajevima južni u skretanju na severozapadni. Minimalna temperatura od dva do 10, maksimalna od pet do 13.

U Beogradu danas oblačno sa kišom. Uveče prestanak padavina.

Vetar slab i umeren severozapadni. Tokom dana temperatura u padu, jutarnja oko devet, posle podne oko pet.

ŠTA PIŠU NOVINE

Beogradska dnevna štampa na naslovnim stranama izdanja za petak, 3. decembar 2021. godine, pišu o korona virusu, sahrani političara Milutina Mrkonjića, o presudi Specijalnog suda povodom ubistva novinara Slavka Ćuruvije i drugim društvenim i ekonomskim temama.

BLIC – O korona virusu u svetu “Obavezna vakcinacija rešenje i za Srbiju”. Presuda Specijalnog suda 100 godina zatvora za ubistvo Slavka Ćuruvije, piše list.

ALO – “Srbija kupuje nove pancire”, naslov teksta o nabavci protivtenkovskih ruskih sistema. “Kakvi ekolozi, Srbiju blokiraju prevaranti”, list piše o najavljenoj blokadi saobraćajnica u Srbiji.

VEČERNJE NOVOSTI – Presuda Specijalnog suda za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, “Za smrt Ćuruvije 100 godina”. Sahrana političara Milutina Mrkonjića, “Mrka otišao uz zvuke ‘Čubure'”.

DANAS – O prekidu signala Radio televizije Srbije tokom obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića: “Kablove RTS-a čuvalo obezbedjenje”. Ekolozi o navodima predsednika Srbije da dobijaju novac da bi vodili kampanju protiv njega i kompanije Rio Tinto, “Radikalskom retorikom na ekološki aktivizam”.

KURIR – “Zbogom”, o sahrani Milutina Mrkonjića. List piše o sudskom procesu za ubistvo tročlane porodice Djokić.

INFORMER – List piše o blokadama saobraćajnica u Srbiji najavljenim za vikend i o sahrani Milutina Mrkonjića.

NOVA – Direktorka kovid bolnice u Batajnici Tatjana Adžić Vukičević: “Srećna sam kada teški bolesnici konačno stanu na noge”. List o istraživanju Demostata: “Opozicija u Beogradu jača nego u Srbiji”.

POLITIKA – List piše “Da li su nuklearne elektrane ekološka budućnost”. Odluka Generalne skupštine Svetske turističke organizacije UN: “Mokra Gora izabrana za najbolje turističko selo na svetu”.

SRPSKI TELEGRAF – List piše o sahrani Milutina Mrkonjića.

NA DANAŠNJI DAN

1694 – U Engleskoj je usvojen zakon prema kojem će se novi parlament birati svake treće godine.

1800 – Rođen je slovenački pesnik France Prešern, najistaknutija ličnost slovenačke književnosti 19. veka (“Sonetni venac”).

1910 – U Parizu je prvi put prikazana neonska lampa koju je pronašao francuski fizičar Žorž Klod (Georges Claude).

1912 – Bugarska, Grčka, Srbija i Crna Gora sklopile su primirje sa Turskom u Prvom balkanskom ratu. Rat je nastavljen 3. februara 1913, a novo primirje uspostavljeno je 23. aprila kada su obnovljeni i mirovni pregovori u Londonu.

1923 – Rođena je grčka operska pevačica Marija Kalas (Callas) jedan od najvećih soprana u istoriji opere. Karijeru je započela 1947. i s velikim uspehom je pevala na najvećim svetskim operskim scenama uloge dramskog, lirskog i koloraturnog karaktera.

1930 – Rođen je francuski režiser Žan-Lik Godar (Jean-Luc Godar) najznačajniji predstavnik francuskog “Novog talasa” koji je filmovima “Do poslednjeg daha” (1959) i “Prezir” (1963) napravio revoluciju u filmskoj istoriji.

1944 – U Atini je izbio građanski rat između vlade, koju je podržavala Velika Britanija i Fronta nacionalnog oslobođenja (EAM). Mir je postignut na konferenciji u Varkizi 12. februara 1945, kada su predstavnici vlade i EAM-a sporazumeli da se plebiscitom odredi oblik vladavine u Grčkoj.

1952 – Umro je srpski književnik i političar, Milan Grol, dugogodišnji dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, od 1940. šef Demokratske stranke. Do 1943. bio je član jugoslovenske kraljevske vlade u emigraciji u Londonu, a nakon sporazuma Tito-Šubašić ušao je u martu 1945. kao potpredsednik u vladu Demokratske Federativne Jugoslavije u kojoj je bio do avgusta iste godine (“Pozorišne kritike”, “Iz pozorišta predratne Srbije”).

1962 – Teška magla koja je prekrivala London četiri dana prouzrokovala je smrt trovanjem sumpordioksidom velikog broja ljudi.

1984 – U gradu Bopal u Indiji oko 4.500 ljudi je umrlo, 500 oslepelo, a 50.000 zatrovano gasom koji je iscureo iz fabrike pesticida “Junion karbajd”.

1989 – Nakon pada Berlinskog zida u Istočnoj Nemačkoj ostavke su podneli lider Jedinstvene radničke partije Nemačke (komunisti) Egon Krenc (Krenz) i svi članovi partijskog Politbiroa i Centralnog komiteta vladajuće partije.

1995 – Bivši predsednik Južne Koreje Čun Do Hvan (Chun Doo Hwan) je uhapšen pod optužbom da je odgovoran za masakr u gradu Kvangdžu u maju 1979. kada je vojska ubila više od 200 demonstranata.

1997 – U glavnom gradu Kanade Otavi predstavnici 122 zemlje potpisali su Konvenciju o zabrani protivpešadijskih mina. Nekoliko zemalja među kojima i SAD odbile su da se priključe sporazumu.

2000 – U Čikagu je umrla američka pesnikinja Gvendolin Bruks (Gwendolyn Brooks) koja je ušla u istoriju kao prvi crni dobitnik Pulicerove nagrade (Pulitzer). Nagradu je dobila 1949. za zbirku pesama “Eni Alen”.

2009 – U samoubilačkom napadu u hotelu u Mogadišu poginule su 22 osobe, među kojima tri ministra prelazne somalijske vlade. Somalija je bez stabilne vlade skoro dve decenije, a mirovne snage Afričke unije angažovane su zbog skoro svakodnevnih napada islamskih ekstremista.

2013 – Američki federalni sud odobrio je gradu Detroit zašititu od poverilaca i na taj način omogućio najveći banrokrot u javnom sektoru u istoriji SAD.

2017 – SAD su donele odluku da se povuku iz sporazuma UN o međunarodnoj pomoći migrantima i izbeglicama, smatrajući da taj sporazum nije u skladu sa politikom SAD prema migracijama.

2020 – Preminuo je Valeri Žiskar D’Esten (Valery Giscard d’Estaing), francuski predsednik vlade od 1974. do 1981. godine, veliki zagovornik ideje Evropske unije.

2020 – U šestonedeljnim borbama sa jermenskim snagama u samoproglašenoj republici Nagorno-Karabah poginula su 2.783 vojnika Azerbejdžana, prema podacima Ministarstva odbrane te zemlje.

PREPORUKA ZA ČITANJE