O čemu ćete pričati danas: Eksplozija cene gasa zbog zatvaranja Severnog toka, Erdogan u Beogradu, Srbija sigurna na Eurobasketu

0
EPA-EFE/FILIP SINGER

Dobro jutro,

U vremenu nestabilnosti, kada cene gasa odlaze u nebo, a strani državnici i visoki predstavnici svako malo pristižu u Beograd – da proture koju o dijalogu Beograda i Prištine i pošalju još neke poruke – prija stabilnost koju posle nekoliko teških godina pruža košarkaška reprezentacija Srbije.

EKSPLOZIJA CENE GASA

Cene prirodnog gasa eksplodirale su danas posle objave o potpunom zatvaranju Severnog toka jedan, u trenutku kada su i cene nafte povišene pred odlučujući sastanak Opeka plus na kome bimoglo da se odluči o smanjenju proizvodnje.

Na holandskoj platformi za trgovinu gasom TTF, koja predstavlja referencu za evropsko tržište danas se oko 11.10 po srednjeevropskom vremenu fjučursima trgovalo po ceni od 278,500 evra po megavatčasu što je porast od 30 odsto, najveći porast od početka ruske invazije na Ukrajinu.

Gasprom je u petak objavio da će gasovod Severni tok, koji je trebalo da nastavi rad u subotu posle trodnevnog prekida zbog redovnog održavanja, biti potpuno u prekidu dok se ne popravi turbina vitalna za snabdevanje Evropljanja. Gasprom je naveo da su pronadjena curenja ulja u turbini tokom operacije održavanja.

Proizvodjač turbina Simens Enerdži je medjutim naveo da curenje ulja sa tehničke strane ne opravdava zaustavljanje gasovoda Severni tok jedan.

Sa tim novim zatvaranjem gasovoda evropska ekonomska kriza je ušla u novu kritičnu fazu.To su strahovanja o najgorem scenariju za koji su evropske vodje bile pripremljene, upozorila je Suzana Striter analitičarka u firmi Gargreaves Lansdown. 

Porast cene danas je u jednoj seansi trgovanja nadoknadio velikim delom pad od prethodne nedelje.

Cena barela nafte Brent iz Severnog mora za isporuku u novembru porasla je za 2,38 odsto na 95,65 dolara. Cena barela američke nafte WTI za isporuku u oktobru je porasla 2,6 odsto na 89,19 dolara, podstaknuta mogućim smanjenje proizvodnje Opeka plus.

Trinaest članova Organizacije zemalja izvoznica nafte (Opek) predvodjene Saudijskom Arabijom i njihovih deset partnera na čelu sa Rusijom danas će u Beču, sedištu grupe, održati video konferenciju da prilagode kvote za mesec oktobar.

“Najverovatniji rezultat današnjih razgovora je da će Opek plus ostati na svojim sadašnjim nivoima prozvodnje”, rekla je analitičarka Viktorija Skolar.

Neki analitičari se slažu sa njom dok neki smatraju da je verovatno da će odlučiti da smanje proizvodnju. Analitičar Bjarne Šildrop smatra da kartel treba da zadrži cenu nafte iznad 100 dolara po barelu da bi novac nastavio da ulazi u njihove kase i da osigura da se održe investicije u taj sektor.

ERDOGAN U BEOGRADU

Predsednik Srbije domaćin je turskom predsedniku Redžepu Taipu Erdoganu koji stiže u dvodnevnu zvaničnu posetu Srbiji.

Tokom nedavnog boravka turskog šefa diplomatije u Beogradu rečeno je da je tokom posete predsednika Erdogana planirano potpisivanje niza međudržavnih sporazuma, koji bi kako se očekuje, trebalo da daju dodatan podstrek razvoju ukupnih bilateralnih odnosa.

Čavušoglu je rekao, da za Tursku, postoje dva izazova u ovom regionu. Prvi je politička kriza u BiH, a drugi izazov je dijalog Beograda i Prištine.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da će sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, tokom njegove sutrašnje posete BiH, razgovarati o projektima koji se tiču auto-puta Beograd-Sarajevo-Beograd.

Dodik je rekao da se u Republici Srpskoj neke deonice već grade, a u Federaciji BiH ništa.

“Ovaj auto-put uopšte ne funkcioniše niti se šta preduzima na prostoru Federacije. Mi smo već preduzeli neke mere, neke deonice puta se već grade. U svakom slučaju, imamo niz ranije dogovorenih projekata koje treba da realizujemo”, rekao je Dodik, prenela je RTRS.

Naveo je da će biti interesantno čuti šta Erdogan misli o globalnim kretanjima, pogotovo jer Turska ima upečatljiv stav u vezi sa ukrajinskom krizom.

Dodik je poručio da je Erdogan veliki državnik, te da je do sada u svemu pokazivao veoma jasan stav i da uvažava sve.

SRBIJA SIGURNA NA EUROBASKETU

Košarkaši Srbije savladali su Finsku rezultatom 100:70 u meču trećeg kola grupe D Eurobasketa koji je odigran u Pragu.

Najefikasniji u redovima srpske reprezentacije bili su Vasilije Micić i Nemanja Nedović sa po 14 postignutih poena. Nikola Jokić postigao je 13 poena, uz 14 skokova, dok je Fince predvodio Lauri Markanen sa 18 poena.

Finci su veoma dobro započeli meč predvođeni Maćunijem koji već nakon nekoliko minuta na svom kontu imao deset poena. Pratio ga je Markanen – koji je od samog starta pokušao da Jokića što je više moguće izvuče iz reketa – zabeleživši 5 poena u uvodnom delu utakmice.

Međutim, nakon vođstva Finske od 15:10, usledila je serija Srbije od 14:0 koju su pokrenuli Micić, Jokić i Kalinić. Izabranici Svetislava Pešića nastavili su u istom tempu do kraja prve deonice – koju su završili vođstvom od 11 poena (33:22) – a naročito su se istakli Micić sa deset i Kalinić sa osam poena.

Početak druge četvrtine pokazao je da Srbija poseduje verovatno najdublju rotaciju na prvenstvu. Tamo gde su starteri stali, njihove zamene su nastavile u drugih deset minuta, postigavši 11 neuzvraćenih poena.

Kalinić je u tim momentima, kao jedini igrač iz prve postave koji je ostao na parketu, pokazao sve svoje kvalitete. Igrao je odličnu odbranu, zabeležio nekoliko ukradenih lopti, ali i preuzeo ulogu organizatora igre – u kojoj se odlično snašao.

Odlična timska odbrana koju je Srbija u tim momentima igrala rezultovala je velikim brojem lakih peona, što se odrazilo i na procenat šuta za dva poena – neverovatnih 86 odsto nakon 20 minuta igre. Osim šuta za tri poena koji ih nije preterano služio, Finci nisu imali drugi odgovor na tempo koji je srpska reprezentacija nametnula, pa je rezultat na semaforu nakon prvog poluvremena bio 62:44.

U nastavku meča Srbija nije menjala pristup, dok su Finci nešto dinamičnijom igrom pokušali da smanje zaostatak. Ipak, razlika ni u jednom trenutku nije bila manja od dvadeset poena, a glavni razlog za to treba tražiti u veoma agresivnoj odbrani Srbije. Treća četvrtina okončana je prednošću od 28 poena (76:48).

Tokom poslednjeg kvartala prednost Srbije je nastavila da raste, dostićuži u jednom trenutku i 34 poena. Svi srpski igrači koji su ušli u igru postigli su makar po jedan koš, a čak šestorica su kraj svog imena imala dvocifren broj poena. Na kraju pobeda od 30 razlike i još jedan meč u kom je postignuto 100 poena.

Sledeći meč koji Srbija igra protiv Izraela na programu je sutra u 21.00 čas.

OSTALO

Koronavirus u Srbiji

Prema zvaničnim podacima, u poslednja 24 sata preminulo je još 13 osoba od posledica koronavirusa u Srbiji, pa je ukupan broj žrtava 16.750, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs.

Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus je testirano 12.595 osoba, od kojih je pozitivna 3.221.

Na respiratorima je 28 pacijenata.

Ukupno je hospitalizovano 620 osoba.

U Srbiji je od početka epidemije zvanično potvrđeno 2.297.227 slučajeva infekcije.

Procenat smrtnosti je 0,73 odsto.

Do 15 časova 5. septembra 2022. godine, u Srbiji je sproveden 10.729.331 test na osobama koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.

Rat u Ukrajini, 195. dan

U Ukrajini se nastavljaju sukobi duž cele linije fronta na istoku i jugu zemlje.

Najžešće borbe vode se oko Hersona, na jugu zemlje. Ukrajinska vojska pokušava da probije rusku odbranu, a zbog pogoršane bezbednosne situacije odložen je i referendum o priključenju te oblasti Rusiji.

Ukrajinski premijer Denis Šmigal pozvao je EU da isporuči njegovoj zemlji više oružja i opreme.

Iz pogona je isključen i poslednji operativni reaktor nuklearke u Zaporožju pošto su, prema tvrdnjama Кijeva, u ruskom granatiranju oštećeni električni stubovi.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je novo isključenje struje koje povezuje Zaporošku nuklearnu elektranu sa nacionalnom mrežom po drugi put dovelo nuklearnu elektranu na korak od radijacijske katastrofe.

Članovi misije Međunarodne agencije za atomsku energiju su, posle višednevne posete, napustili teritoriju nuklearne elektrane Zaporožje. U postrojenju su ostala dva stručnjaka kao posmatrači.

Francuski predsednik Emanuel Makron razgovarao je sa Volodimirom Zelenskim i rekao mu da je jedini način za povratak bezbednosti nuklearke povlačenje ruskih snaga s tog područja i poštovanje ukrajinskog suvereniteta nad centralom.

Makron je razgovarao i sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. Dogovorili su se da Francuska i Nemačka pomognu jedna drugoj u suočavanju sa energetskom krizom koja je proistekla iz rata u Ukrajini. Pariz će biti spreman da Nemačkoj obezbedi gas, dok je Nemačka pristala da šalje struju Francuskoj ako bude potrebno.

Кremlj je saopštio da Rusija neće u potpunosti obnoviti svoje isporuke gasa Evropi sve dok Zapad ne ukine sankcije Moskvi.

Gasprom je saopštio je da je dobio zvanično upozorenje od ruskih vlasti da pasivizirana kompresorska stanica Portovaja, koja bi trebalo da potiskuje gas ka Nemačkoj kroz gasovod Severni tok 1, više ne ispunjava bezbednosne zahteve.

Moskva je objavila novi spisak lica kojima je zabranjen ulazak u Rusiju. Na njemu su pojedini članovi Američkog kongresa, visoki zvaničnici, predstavnici poslovne i stručne zajednice, ličnosti iz sveta kulture, ali i holivudske zvezde Ben Stiler i Šon Pen.

Rusija ih je dodala na “crnu listu” kao odgovor na nove lične sankcije Vašingtona protiv Rusa.

Đukanović: SPC kriminalizovana i paravojna struktura

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović oštro je večeras kritikovao Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) navodeći da to nije nikakva verska organizacija, već da je reč o kriminalizovanoj i paravojnoj strukturi, koja je zaklonjena verom ljudi u Boga.

“Ona zloupotrebljavajući njihova čista uverenja služi najmračnijim ideologijama sadašnjice. Ono što danas radi Kremlj, kroz reviziju istorije i povratak u doba Hladnog rata, uz način na koji to radi uz izazivanje kriza, pa i na Balkanu, otvarajući velikosrpskom nacionalizmu iluziju da će vratiti Kosovo, a pride da dobije i Crnu Goru, Rusija time danas pravi ozbiljan haos. I to uz pomoć implementacionih agencija kakva je SPC”, rekao je Đukanović u intervjuu za Gradsku TV.

On je rekao da je SPC zato daleko od verske organizacije, i navodeći da poštuje verska osećanja ljudi, upozorio “svakog čoveka da mu između njega i Boga nije potreban posrednik, a posebno tako izvitoperen posrednik kakva je SPC.

“A ona će se naći na tapetu odgovornosti za mnoga zlodela koja su se dogodila na području bivše Jugoslavije u poslednjih 30 godina”, kazao je on i ocijenio da SPC u vremenu ovakvih poremećaja izgleda moćno, ali sve je to, kako je rekao, “na jako staklenim nogama”.

Đukanović je rekao da je SPC na pogrešnom putu i dodao da se ona tako ne ponaša samo na ovim prostorima, već i na prostoru globalnog pravoslavlja.

Komentarišući ulogu SPC u Crnoj Gori, Đukanović je rekao da iako može izgledati paradoksalno, istina je da je zahvaljujući autoritetu preminulog mitropolita Amfilohija više uvažavana autonomija pravoslavne crkve u Crnoj Gori, nego nakon njegove smrti.

“On je uspeo da isposluje posle referenduma tri elementa autonomije: da se crkva u dokumentima Crkve Srbije zove Pravoslavna crkva u Crnoj Gori, da ima svoj Episkopski savet i da on ima titulu arhiepiskopa, što je autentično samo za autokefalne crkve”, ocenio je Đukanović.

Dodao je da je pokušao da podstakne mitropolita Amfilohija da idu dalje u tome i da kroz razgovore sa državnom Srbije i njenom crkvom razgovaraju o autonomiji i obnovi autokefalnosti crnogorske crkve.

“Nije želeo to da prihvati. Smatrao je da je to što je ostvareno dovoljno. Nažalost, pokazalo se da su moje zebnje bile tačne. Nije prošlo mnogo nakon njegove smrti da Crkva Srbije ta tri elementa prividne autonomije Pravoslavne crkve Crne Gore ukine”, naglasio je Đukanović.

Onaj ko je na krivom putu, kao što je Crkva Srbije, završiće, navodi Đukanović, “u provaliji”.

“Nema nikakve budućnosti za tu ulogu takve organizacije. Jer nije reč o verskom delovanju, već o nacionalističkom i paramilitarnom delovanju, problemu koji se na širim prostorima prepoznaje kao politički problem Zapadnog Balkana”, naglasio je Đukanović.

Đukanović je rekao da je teško razumeti da zapadni partneri nisu pravilnije pročitali karakter crkvenih protesta od početka 2020. godine do danas.

“Verujem da je i u njihovom interesu da Crna Gora bude stabilna i nastavi da usvaja evropski sistem vrednosti. Mislim da je reč o nedovoljnoj posvećenosti tom pitanju, površnosti, tretmanu vrlo specifičnog balkanskog problema kroz prizmu gledanja univerzalnih demokratskih problema i borbe protiv korupcije”, rekao je crnogorski predsednik.

Izrazio je mišljenje da su zapadni partneri u tom periodu bili zaokupljeni drugim pitanjima, važnijim nego što je Balkan i da su “drugim, trećim ešalonom ostvarivali monitoring u odnosu na Zapadni Balkan”.

On je kazao da nije imao informacije da se pripremala oružana pobuna na izborima 2020. godine, i naglasio da bi ti ljudi koji su pripremali državnu pobunu bili uhapšeni da je bilo takvih podataka.

“Svejedno da li su u mantijama, odelima ili trenerkama. Da li bi se u Crnoj Gori dogodilo neko veliko zlo i da li bi se dogodila oružana pobuna da je pobedio DPS? Ne bi, kao što se nije dogodilo ništa ni 2016. godine bez obzira što je iza velikog pokušaja državnog udara stajala Rusija i logistika Srbije. Kao što se ništa nije dogodilo ni kada smo priznali Kosovo, kao što se nije desilo ni 2015. godijne – zato što je na čelu države bila ozbiljna struktura vlasti koja je osnovni posao zaštiute nacionalnih interesa odgovorno izvršavala”, rekao je Đukanović.

Predstavnici Makrona i Šolca sa Lajčakom dolaze u Beograd i Prištinu 9. septembra

Posrednik EU Miroslav Lajčak posetiće 9. septembra Prištinu i potom Beograd zajedno sa specijalnim savetnicima francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca “s ciljem da se istraže mogućnosti za napredak u dijalogu Srbija-Kosovo”, rekao je agenciji Beta portparol u Evropskoj komisiji, Peter Stano.

Stano, predstavnik za medije šefa Evropske službe za medjunarodne odnose i bezbednost (EEAS), Žozepa Borela, naglasio je da EU “pozdravlja snažnu podršku Makrona i šolca dijalogu Beograd-Priština uz posredovanje EU, kao i naporima visokog predstavnika EU (Borela) i specijalnog izaslanika Lajčaka u tom cilju”.

Lajčak i specijalni savetnici francuskog predsednika i nemačkog kancelara, Emanuel Bon i Jens Pletner, u Prištini će se sastati s kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, a u Beogradu s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Makron i Šolc su uputili zajedničko pismo Vučiću i Kurtiju “u trenutku” – kako su predočili, “od presudnog značaja za bezbednost na evropskom kontinentu i stabilnost u regionu Zapadnog Balkana”.

“Uvereni smo” – stoji u pismu – “da, u svetlu ruske agresije na Ukrajinu, moramo da uložimo još snažnije napore, kako bi evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana postala realnost i kako bi se rešili dugotrajni bilateralni i regionalni sporovi… puna normalizacija odnosa Kosova i Srbije je od suštinskog značaja za Zapadni Balkan”.

Francuski predsednik i nemački kancelar su pozvali Vučića i Kurtija da “pokažu spremnost za donošenje teških odluka u nastavku dijaloga Beograda i Prištine”, istakavši da su zadužili i svoje savetnike Bona i Pletnera da “u tom procesu pomognu evropskom posredniku za dijalog Miroslavu Lajčaku.

Premijerka Ana Brnabić je izjavio da Srbija “nikada nije bežala od teških odluka, donosili smo ih kada smo mislili da su u interesu Srbije i naših građana”, ali je stavila do znanja da dok se ne sprovede sporazum o Zajednici srpskih opština na Kosovu, “nemoguće je razgovarati o drugom sporazumu o normalizaciji”.

Evropski diplomatski zvaničnici u Briselu su Beti preneli da EU apsolutno zahteva da se neizostavno sprovedu svi postignuti sporazumi u dijalogu, uključujući ustanovljenje Zajednice sprskih opština.

Ko je Emanuel Bon, Makronov novi savetnik za Zapadni Balkan

Emanuel Bon (Emmanuel Bonne), koga je francuski predsednik Emanuel Makron (Macron) imenovao za glavnog spoljnopolitičkog savetnika za Zapadni Balkan, karijerni je diplomata i malo je poznat široj javnosti.

Bon i njegov nemački kolega Jens Pletner kojeg je imenovao kancelar Olaf Šolc (Scholz) treba da pomognu u nalaženje rešenja u dijalogu Beograda i Prištine.

Šolc i Makron su u pismima predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju naveli da su zadužili Pletnera i Bona “da pruže direktnu podršku” posredniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku, i da zajedno sa njim posete Kosovo i Srbiju “kako bi istražili mogućnosti da se proces brzo pokrene napred”.

Bon je u od 2003. do 2006. bio savetnik u ambasadi Francuske u Teheranu, a zatim je do 2009. radio u ambasadi u Rijadu. Bon se 2009. pridružio  Stalnoj misiji Francuske pri UN, dok je 2015. godine bio ambasador u Libanu.

Posle francuskih predsedničkih izbora 2012, Bon se pridružio kabinetu socijaliste Fransoa Olanda (Francois Hollande) u okviru diplomatske jedinice. On je tada pratio severnu Afriku i Bliski istok.

Bon je posle predsedničkih izbora 2017. godine kada je izabran centrista Makron imenovan za šefa kabineta tadašnjeg šefa diplomatije Žan-Iva Le Driana (Jean-Yves) a potom 2019. godine za Makronovog diplomatskog savetnika.

O ČEMU PIŠU DNEVNE NOVINE

Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja za utorak, 6. septembar 2022. godine pišu o poseti premijerke Anr Brnabić Kosovu i Metohiji, ratu u Ukrajini, manifestaciji Evroprajd, manjku mleka na tržištu, a pišu i o drugim aktuelnim političkim i ekonomskim temama.

BLIC – O nastavku sudjenja kriminalne grupe Veljka Belivuka, pod naslovom “Velja ‘snimao’ Lalića, Dijana prozvala Rebića i ‘ministra iz poruke'”.

VEČERNJE NOVOSTI – O izjavi premijerke Srbije Ane Brnabić tokom posete Kosovu i Metohiji “Ostajte ovde i računajte da ćemo uvek biti uz vas”. O stavu Moskve po pitanju pokretanja Severnog toka 1 “Ukinite sankcije, pa ćete imati gas”.

DANAS – O manifestaciji Evroprajd “Na Evroprajd stiže više od 60 političara iz sveta”. “Tamara Vučić obećala pomoć Oleni Zelenskoj”, prenosi list.

NOVA – O dijalogu Beograda i Prištine “Pritisak Berlina i Pariza da se trajno reši pitanje Kosova”. List piše da “Mi tek tražimo eksperte za gas, a EU napunila skladišta”.

POLITIKA – “Manjak mleka na tržištu zbog smanjenog otkupa”, prenosi list. O novoj premijerke Velike Britanije “Liz Tras želi da bude nova Margaret Tačer”.