Novo srpsko raskršće; Ekskluzivni intervju Andrej Kozirev; Život i karijera Neleta Karajlića – O čemu ćete, uz specijalno izdanje Nedeljnika, danas pričati

0
Fotografije: EPA, Beta/AP

Najgore je kada se navikneš, kada oguglaš na patnju i na strahote, najgore je kada ti se dani spoje jedan u drugi, kada se učini da žrtve postaju samo brojevi. Tako nešto živimo već dugo: prošle su ravno dve godine otkako je zabeležen prvi slučaj koronavirusa u Srbiji, prošle su ravno dve nedelje otkako je počeo rat dva bratska naroda na istoku Evrope.

Taj rat promenio je sve, i ima potencijal da promeni živote svakog od nas čak i dugoročnije nego što je to učinila pandemija; zato je bilo jedino logično da je naslovna strana novog broja, kao i dobar deo celog izdanja, ponovo posvećena dešavanjima u Ukrajini. Na tridesetak stranica očekuju vas analize i predviđanja, ekskluzivni intervju sa dobro poznatim licem Andreja Kozireva, ali i autorski tekstovi Zorana Panovića i Antonija Pušića…

Pogledajte šta vas čeka u novom broju Nedeljnika i ostale vesti koje će obeležiti dan

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

RASKRSNICA – Postoji verovanje da vlasti u Srbiji nisu razumele pad Berlinskog zida i da je te 1989. godine sve krenulo nizbrdo. Suštinska propuštena šansa i pogrešno skretanje je došlo, ili se najbolje iskazalo 1992. godine, kada su uvedene sankcije i kada je postalo jasno u kom pravcu ide naša zemlja. I opet smo sporije od svih reagovali, sada kada se sprema novi zid, koji će, kako stoje stvari, nići negde u Ukrajini ili kod Ukrajine. Velika analiza novog srpskog raskršća u Nedeljniku.

LALIĆ – “Kina čeka da joj Rusija padne u krilo, kao i pola njene interesne sfere, Britanija hoće da se vrati kao diplomatska sila posle izlaska iz EU, Amerika da pokaže da se bez nje ne može, Makron izigrava klinca zaljubljenog u učiteljicu, dok najveća promena prolazi neopaženo: Nemačka počinje da se naoružava”, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog Nedeljnika.

KOZIREV – Dobro poznato lice i ime na ovim prostorima, ministar inostranih poslova Ruske Federacije od 1991. do 1996, u ekskluzivnom intervjuu za Nedeljnik govori o mogućim ishodima Putinovog rata protiv Ukrajine, o Kremlju i kuloarima vlasti, o svom bivšem pomoćniku Sergeju Lavrovu, ali i o sećanjima na Jugoslaviju i stavovima zvaničnog Beograda prema ukrajinskoj krizi.

PANOVIĆ – Kako i Vučić uvek ističe, Srbija više nije slaba – ima jaku privredu, lider je u regionu u ekonomskom rastu, a i dobro je naoružana (i stalno se naoružava), pa joj je otuda teže da se pravi benevolentna, blesava, odnosno da kao pobednica na izboru za mis univerzuma kaže kako joj je najbitniji mir u svetu, a posle saniranje ozonskih rupa. Sva dramatika rata u Ukrajini postavila je usred srpske izborne kampanje pitanje – koga zamajava Vučić u Srbiji više: evrofile ili rusofile? O “Vučićevom sofizmu” za novi Nedeljnik piše Zoran Panović.

SMAJLOVIĆ – O tome kako se postaje Čerčil našeg doba u kolumni “Vinston Zelenski” piše Ljiljana Smajlović.

KONSTRAKTA – Iako ovakvi događaji izgledaju možda i relativno beznačajno dok se dve hiljade kilometara dalje od Torina ratuje, čini se, ako je verovati kladionicama, da će gledaoci Evrovizije – njih ukupno oko 180 miliona – i sudije verovatno stati rame uz rame sa Ukrajinom. A to znači i ovo: da bi srpska predstavnica Konstrakta imala ikakve šanse, nije dovoljno da publika zna o čemu ona peva, nego i da njena zemlja bude jasno određena prema ruskoj invaziji, što sada nije slučaj. Novi Nedeljnik piše o tome koja je tajna kose Megan Markl i koja je magijska privlačnost Evrosonga i (geo)politike na njemu.

NELE – Pjesma „Nedelja kad je otišao Hase” nastavila je da živi svoj život i bez Tita. Nevjerovatno je kako je u ovih četrdesetak godina mijenjala svoju osnovnu boju. U početku je bila neka vrsta zagonetne zajebancije u kojoj nije bilo jasno o kome se u pjesmi govori, da bi pred rat postala himna onih koji su se nadali da se kataklizma neće dogoditi. Nakon rata posljednji stihovi u kojima hor kliče Jugoslaviji bivaju skoro izviždani od publike u svim krajevima bivše zajedničke domovine, da bi se samo par godina kasnije taj isti kraj pretvorio u urlik jugonostalgičara. Čini mi se da će trenutak kad „Hase” postane samo jedna obična rokenrol pjesma biti i trenutak u kome će život na Balkanu postati normalan, ispričao je Nenad Janković, čuveni dr Nele Karajlić, u velikoj ispovesti za Nedeljnik

CRNA GORA – Mnogi su skeptični oko toga da li će novi eksperiment sa manjinskom vladom premijera Dritana Abazovića, nakon debakla koji je doživjela ekspertska vlada Zdravka Krivokapića, imati smisla, piše Petar Komnenić u velikoj analizi nove crnogorske vlade u Nedeljniku.

Ostale vesti

Kako je protekao jučerašnji dan na ukrajinskom ratištu…

Krizni štab danas o ukidanju kovid propusnica 

Članovi Kriznog štaba za suzbijanje epidemije korona virusa mogli bi na sednici najavljenoj za danas, da donesu odluku o ukidanju kovid propusnica ali i karantina za osobe koje su bile u kontaktu sa inficiranima.

Takvu mogućnost ranije je najavio epidemiolog Branislav Tiodorović zbog smanjenja broja novoinficiranih prethodnih nedelja.

“Imamo veliko smanjenje broja zaraženih i kraj što se tiče direktne opasnosti od kovida, biće relativno brzo. Već do kraja marta imaćemo kontrolisanu situaciju”, naveo je Tiodorović.

Dodao je da će članovi Kriznog štaba razgovarati i o tome da se četvrta i peta doza vakcine protiv korona virusa preporuče ugroženim grupama gradjana, kao i onima koji ne mogu da putuju, zbog vakcina koje nisu priznate u svim državama.

Ocenio je da će proleće i leto “verovatno proći u mirnoj situaciji” s tim što se kako je dodao, na jesen mora razmišljati o vakcinaciji pre svega ugroženih kategorija.

Kovid propusnice uvedene su 23. oktobra prošle godine i najpre su važili posle 22 časa da bi sa porastom broja novozaraženih, njihovo važenje bilo produženo pa su primenjivane od 22 časa.

U Versaju danas i sutra neformalni samit EU o ukrajinskoj krizi

U francuskom dvorcu Versaj danas i sutra će biti održan neformalni samit šefova država i vlada Evropske unije (EU) posvećen prvobitno ekonomskim pitanjima, ali se na dnevnom redu nametnula ruska invazija na Ukrajinu.

Skup u organizaciji francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) bio je predvidjen ranije u sklopu programa francuskog šestomesečnog predsedvanja EU, ali je Makron u nedavnom obraćanju naciji rekao da rat u Ukrajini označava novu eru za Evropu, koja sada mora da postane suverenija sila i da izgradi zajedničku odbranu.

Kako je saopštila Jelisejska palata, na samitu treba da bude upućen politički signal Ukrajini, kao i Gruziji i Moldavili, da pripadaju evropskoj porodici, ali da Unija ne može da pokrene ubrzanu proceduru za njihovo članstvo, uz napomenu da balkanske zemlje godinama čekaju u predvorju EU.

Za Francusku je neophodno da te tri zemlje “osmisle nove oblike približavanja EU uz jačanje saradnje u političkoj, ekonomskoj, obrazovnoj i istraživačkoj oblasti, navela je Jelisejska palata.

Francusko predsedništvo je dodalo da je tim zemljama EU već uputila “prvi signal” time što je u ponedeljak pokrenula proceduru za ispitivanje zahteva za članstvo koje su Ukrajina, Gruzija i Moldavija podnele neposredno posle početka ruske invazije na Ukrajinu.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) naveo je u pozivnom pismu da će na neformalnom samitu biti razmatrena tri pitanja – jačanje evropskih odbrambenih sposobnosti, smanjenje energetske zavisnosti, posebno od ruskog gasa, nafte i uglja, i izgradnja snažnije ekonomske baze.

Sastanak će početi posle podne razmenom mišljenja sa predsednicom Evropskog parlamenta Robertom Mecolom (Metsola).

“Naš cilj prvog dana je da se fokusiramo na situaciju u Ukrajini, kao i na odbranu i energetiku. Drugi dan će biti posvećen našem novom modelu privrednog rasta i ulaganja”, naveo je Mišel.

Predsednik Evropskog saveta je u pozivu ponovio podršku Ukrajini navodeći da je EU kao odgovor na rusku agresiju, “pokazala jedinstvo i snagu”.

“Uveli smo Rusiji najstrože sankcije ikada usvojene. EU i njene države članice pružaju koordinisanu humanitarnu, političku, finansijsku i materijalnu podršku Ukrajini. Države članice takodje pokazuju ogromnu solidarnost u prihvatanju velikog broja ljudi koji beže od rata”, dodao je Mišel.

Francuski mediji su sa svoje strane istakli značaj mesta održavanja neformalnog samita. Dvorac Versaj koji je bio dom poznatih francuskih kraljeva, bio je domaćin potpisivanja mirovnog sporazuma kojim je 1919. godine okončan Prvi svetski rat.

Francuski predsednici su koristili Versaj da ugoste strane državnike i skupove, a da ironija bude veća Makron je upravo u raskošnom dvorcu krajem maja 2017. na početku svog mandata ugostio predsednika Rusije Vladimira Putina, podsetili su francuski mediji.

ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE

Dnevni listovi na naslovnim stranama  izdanja za 10. mart pišu o mogućem ukidanju anti-kovid mera u Srbiji, kandidatima na predsedničkim izborima kao i o navodnoj ponudi Veljka Belivuka da bude svedok saradnik u istrazi pojedinih zločina poput ubistva Olivera Ivanovića.

ALO – “Vučić; Izbori nisu igra, a država nije igračka” – o stavu predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića.

BLIC – “Ukidaju se karantin i kovid propusnice” – o mogućim odlukama Kriznog štaba za suzbijanje epidemije čija je sednica najavljena za četvrtak.  

VEČERNJE NOVOSTI – Pod naslovom “Belivuk i Miljković maskiraju zlodela” list piše o navodnoj ponudi Veljka Belivuka da bude svedok saradnik u slučajevima ubistva srpskog političara sa Kosova Olivera Ivanovića i smrti advokata Vladimira Cvijana, kao i rušenja u Savamali.

DANAS – U tekstu “Naprednjaci domove birača nazivaju ‘brlogom'” – o navodnom uputstvu aktivistima SNS kako da vrše kampanju od vrata do vrata.

INFORMER – “Gorivo u Srbiji neće preko 181 dinar” – o antikriznim merama koje je objavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. “Sankcije za ruski gas i naftu bilo bi samoubistvo Evrope”, smatra direktor Srbija gasa Dušan Bajatović.  

KURIR – U tekstu “Haos u sudnici”, list  piše o prvom pripremnom ročištu grupi Veljka Belivuka i Marka Mljkovića.

NOVA – O uticaju ruskog napada na Ukrajinu na eventualno ubrzanje puta Srbije ka članstvu u EU pod naslovom “Nema prečica ka EU, sve zavisi od stava prema Rusiji”.

POLITIKA – U tekstu “11 kandidata protiv Vučića” o kandidatima na predsedničkim izborima. “Cene goriva mogle bi da se uskladjuju sedmično”, list piše o posledicama rasta cena goriva na svetskim berzama.

SRPSKI TELEGRAF – “Samo u Srbiji gorivo ne poskupljuje” – o merama države da spreči posledice ukrajinsko ruske krize na Srbiju.