Novi soj je dobio ime i pažnju, ali će vakcine i dalje biti delotvorne: “Evoluirao u telu osobe koja je prethodno inficirana HIV-om, čiji je imuni sistem možda bio preslab…”

0
(Beta/AP Photo/Vadim Ghirda)

Novi soj koronavirusa “omikron” nosi “zabrinjavajuće mutacije” koje bi mu “pomogle” da postane otporan na trenutne vakcine protiv kovid-19, upozoravaju naučnici. Međutim, biće potrebno još istraživanja da saznaju kako nova varijanta “dela” protiv vakcinisanih ljudi.

Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) naglasili su da je nova varijanta koronavirusa, otkrivena u Južnoj Africi i Bocvani, “varijanta zabrinutosti“, ujedno i najozbiljnija kategorija koju agencija koristi otkako prati razvoj novih sojeva kovida širom sveta.

Određivanje, objavljeno nakon hitnog sastanka tog zdravstvenog tela, rezervisano je za opasne varijante koje mogu brzo da se prošire, izazovu razvoj teških kliničkih slika i smanje efikasnost vakcina ili tretmana protiv kovida.

Poslednji soj koronavirusa koji je dobio ovu oznaku bio je delta soj, kojom je trenutno zaraženo većina novih slučajeva u svetu.

SZO je naglasila da nova verzija, nazvana omikron, nosi niz genetskih mutacija koje joj mogu omogućiti da se brzo širi, možda čak i među vakcinisanima.

Nezavisni naučnici su se saglasili da je omikron soj vredan pažnje, ali su takođe istakli da će biti potrebno više istraživanja da bi se utvrdio obim pretnje. Iako su neke varijante, poput delte, opravdale početne brige, druge su imale ograničen uticaj.

“Ovo bi moglo biti loše. Ovo bi moglo biti jako loše. Ali ne znamo dovoljno, ovako unapred”, naglašava epidemiolog sa Harvarda Vilijam Hanadž, a prenosi Njujork tajms.

On i nekoliko drugih istraživača tvrde da će “vakcine najverovatnije štititi i od novog soja”, ali su potrebne dalje studije kako bi se utvrdilo koliko se efikasnost vakcina može umanjiti kao posledica delovanja novog soja korone.

Poreklo novog soja

Kako se koronavirus umnožava u ljudima, stalno nastaju nove mutacije. Kada se pojave takozvane zabrinjavajuće mutacije, SZO koristi grčki alfabet da imenuje varijante. Prva „varijanta zabrinutosti“, alfa, pojavila se u Britaniji krajem 2020. godine, a ubrzo potom i beta, u Južnoj Africi. Omikron je prvi put identifikovan u Bocvani. Do sada je bilo šest takvih slučajeva u ovoj zemlji. Otprilike u isto vreme, istraživači u Južnoj Africi su identifikovali virus u jednoj proviniciji. Od petka je zabeleženo 58 slučajeva.

Istraživači su pronašli više od 30 mutacija na šiljku proteina koronavirusa, glavnoj “meti” antitela koja imuni sistem proizvodi u cilju borbe protiv infekcije kovidom. Toliko mutacija je izazvalo zabrinutost stručnjaka da bi omikronov šiljak mogao da izbegne antitela proizvedena prethodnom infekcijom ili vakcinacijom.

Pojedine države u Evropi, kao i Sjedinjene Države i Kanada, bile su među zemljama koje su brzo reagovale na pojavu naovog soja, zabranjujući letove koji stižu iz Južne Afrike i nekoliko drugih afričkih zemalja. Ipak, omikron je već identifikovan u Hongkongu i Belgiji. Izraelski mediji navode da je slučaj novog soja identifikovan kod jednog putnika koji je nedavno boravio u Africi…

Zašto je potencijalno opasan i otporan na vakcine…?

Teodora Hacijanu, virusološkinja sa Univerziteta Rokfeler u Njujorku, rekla je da karakteristične mutacije omikrona povećavaju mogućnost da je najpre evoluirao u telu osobe koja je prethodno inficirana HIV-om, čiji je imuni sistem možda bio preslab da bi se brzo borio protiv njega.

Kako kaže, umesto da se ukloni za nekoliko dana, virus je možda ostao u toj osobi mesecima, koristeći vreme na sticanje sposobnosti da izbegne antitela.

„Ovaj virus je video mnogo antitela“, rekla je dr Hacijanu.

Ona i njene kolege uspele su da u svojoj laboratoriji proizvedu mutirane šiljaste proteine koji viruse čine veoma otpornim na antitela. Ona je istakla da omikron ima mnogo mutacija u istim regionima šiljastog proteina koji su precizirani i u njihovom sopstvenim istraživanjima.

„Preklapanje je prilično upadljivo“, rekla je ona.

Upravo su ta preklapanja izazvala zabrinutost struke da će omikron moći da izbegne neka od antitela koja su ljudi “izgradili” vakcinacijom, ili usled činjenice da su preležali bolest.

“Ipak, očekuje se da vakcine obezbede izvesnu zaštitu od omikrona, jer stimulišu, ne samo antitela, već i imune ćelije koje mogu da napadnu zaražene ćelije”, rekla je dr Hacijanu.

Mutacije šiljastog proteina ne otupljuju taj odgovor imunoloških ćelija. Pojačane vakcine bi potencijalno mogle da prošire opseg antitela koje ljudi prave, omogućavajući im da se bore protiv novih varijanti kao što je omikron.

Za sada, nema dokaza da ovaj novi soj izaziva težu bolest. Odnosno, ne u većoj meri od prethodnih sojeva. Takođe još nije jasno koliko je efikasan kada je reč o brzini prenošenja. Čak i ako se pokaže prenosivijim od drugih varijanti, stručanjci ističu da će vakcine najverovatnije ostati vitalno oružje. Dovoljno da mu se posveti pažnja, ali i da se shvati da nije apokaliptičan.