Novi predsednik Irana odbacuje mogućnost sastanka s Bajdenom: “Nema pregovora oko raketnog programa…”

0
(Beta/AP Photo/Vahid Salemi)

(Beta-AP) – Novoizabrani predsednik Irana Ebrahim Raisi odbacio je mogućnost sastanka s američkim predsednikom Džozefom Bajdenom ili pregovaranja o raketnom programu Teherana ili o spornoj podršci Irana regionalnim oružanim grupama.

Tokom prvog govora posle predsedničkih izbora, održanih u petak, Raisi je čvrstim pozicijama nagovestio kako će se Iran odnositi prema drugim državama, uoči očekivane nove faze pregovora o oživljavanju međunarodnog nuklearnog sporazuma Teherana i velikih sila iz 2015. godine.

Raisi, štićenik vrhovnog lidera Irana ajatolaha Alija Hamneija, obećao je da će sačuvati sporazum iz 2015. godine kako bi obezbedio ukidanje američkih sankcija, ali je isključio mogućnost ograničenja iranskih raketnih sposobnosti i podrške regionalnim oružanim grupama, što Vašington, između ostalog, smatra nedostacima postojećeg sporazuma.

“O tome neće biti pregovora. SAD su u obavezi da ukinu sve represivne sankcije Iranu”, rekao je Raisi o mogućnosti ograničenja iranskog programa razvoja balističkih raketa.

Na konferenciji za novinare u Teheranu, 60-godišnji Raisi se danas prvi put u uživo prenosu suočio sa sopstvenom ulogom u masovnim pogubljenjem političkih zatvorenika 1988. godine, na kraju Iransko-iračkog rata.

Raisi, dosadašnji ministar pravde, nije ponudio konkretan odgovor na to mračno poglavlje iranske istorije, ali je delovao samouvereno i opisao sebe kao “zaštitnika ljudskih prava”.

Međunarodna organizacija Amnesti internešenel osudila je izbor Raisija i pozvala na pokretanje istrage protiv njega za “zločine protiv čovečnosti”. Ta organizacija je navela da je 2018. dokazala da je Raisi učestvovao u vansudskom pogubljenju hiljada političkih neistomišljenika 1988. godine.

Raisi na izborima nije imao ozbiljnog protivkandidata jer je njegovim glavnim konkurentima zabranjeno učešće. Osvojio je 62 odsto glasova.

Izbore je obeležila najniža izlaznost od Islamske revolucije 1979. godine.

Milioni Iranaca ostali su kod kuće, smatrajući izbore neslobodnim jer je komisija na čelu sa Hamneijem zabranila učešće poznatim umerenim kandidatima i saveznicima dosadašnjeg relativno umerenog predsednika Hasana Rohanija.