Izraelski premijer Benjamin Netanjahu suočava se sa najizazovnijom političkom pretnjom od početka rata u Gazi zbog neslaganja među članovima njegove koalicije oko toga da li ultrapravoslavni Jevreji treba da zadrže svoje dugogodišnje izuzeće od služenja vojnog roka.
Desničarski savez sekularnih i ultra-pravoslavnih poslanika, članovi koalicije, podeljeni su oko toga da li država treba da nastavi da dozvoljava mladim ultra-pravoslavnim muškarcima da studiraju u verskim bogoslovijama – umesto da služe vojsku, kao što to čini većina drugih Jevreja u Izraelu.
Ako vlada ukine izuzeće, sekularni članovi bi mogli da se povuku, piše The New York Times. U svakom slučaju, koalicija bi mogla da se raspadne.
Ova situacija predstavlja najveći izazov za vlast Netanjahua od kada je Hamas napao Izrael 7. oktobra. Mnogi Izraelci premijera kritikuju zbog načina na koji vodi rat, Netanjahu zaostaje u anketama i suočava se sa sve više poziva da podnese ostavku.
Postoji više problema zbog kojih bi njegova koalicija mogla da se uruši. Kraj koalicije bi najverovatnije doveo do novih izbora, a ankete sugerišu da bi Netanjahu izgubio.
Nova izraelska vlada predvođena centristima, sigurno ne bi značajno promenila pristup ratu u Gazi, ali bi možda bila otvorenija i dozvolila palestinskom rukovodstvu na okupiranoj Zapadnoj obali da igra veću ulogu u Gazi, kada rat bude završen.
To bi moglo da stvori povoljniji položaj za Izrael da normalizuje odnose sa Saudijskom Arabijom, koja se pre rata u Gazi približila zatvaranju diplomatskih veza sa Izraelom.
Ultraortodoksni Jevreji, bili su oslobođeni vojne službe od osnivanja Izraela 1948. godine, ali kako je broj ultrapravoslavaca rastao —posebno u mesecima od početka rata — tako su rasli i ogorčenost i bes zbog ovih privilegija.
To pitanje je došlo do izražaja u četvrtak uveče, kada je vlada saopštila da se koalicija nije dogovorila o produženju izuzeća, a 1. aprila ističe sadašnje izuzeće.
Ta vest je podstakla Vrhovni sud da, čim rok prođe, naloži vladi da obustavi posebne obrazovne subvencije koje omogućavaju učenicima Bogoslovije da se ne odazovu na pozive u vojsku.
Odluka suda izazvala je ogorčenje među ultrapravoslavnim liderima koji strahuju za finansijsku budućnost svog obrazovnog sistema, koji u velikoj meri zavisi od državnih subvencija. Oni se brinu da bi zamrzavanje finansiranja mogao da bude prvi korak ka obaveznom služenju vojnog roka za njihovu zajednicu.
Pojedini ultrapravoslavni lideri rekli su da će njihove stranke ostati u koaliciji dok čekaju da vide šta će se desiti.
Ovo je pitanje karaktera i budućnosti jevrejske države, koje je oduvek bilo teško, a 7. oktobra se samo iskomplikovalo. Sekularni Izraelci su se dugo sukobljavali sa ultra-pravoslavnom manjinom, poznatom na hebrejskom kao Haredim, oko toga koliko bi država trebalo da bude religiozna i koliku autonomiju Haredimi treba da imaju.
Danas se sve veći broj vojnika, uključujući i one verskog porekla, pridružuje ratu u Gazi i postavlja pitanje „zašto bi trebalo da rizikuju svoje živote za manjinu koja prima ogromne subvencije za obrazovanje, a manje doprinosi ekonomiji i ne služi vojsku“.
Značajni delovi haredijske javnosti iskazali su zabrinutost za budućnost Izraela – izrazili podršku vojsci, ali je mala manjina pokazala nešto više od toga – što bi značilo pridruživanje vojsci.
Otprilike 1.000 Haredima trenutno dobrovoljno služi vojsku — a to je manje od jednog procenta svih vojnika. Ipak, više od 2.000 Haredima je pokušalo da se pridruži vojsci u prvih 10 nedelja rata, prema vojnoj statistici.
Tagovi
