U novom broju Nedeljnika čekaju vas odlomci iz nove, još neobjavljene knjige vladike Grigorija „Jedni drugima potrebni“. Knjiga koja će uskoro izaći iz štampe donosi vladikine najdublje misli o Božiću, praštanju, Mostaru, ali i o temama o kojima se u Crkvi retko govori – o depresiji, duševnim ranama i onoj najtežoj tišini koja nastaje kada ne umemo da zatražimo pomoć.
Vladika Grigorije piše o susretima koji su ga promenili, o Hercegovcima i njihovoj veri, o studentima kao ogledalu društva i o tome zašto je Bogu i ljudima potreban čovek koji ne krije svoje rane.
„Jedna od najtežih rana našeg vremena je – i svi to dobro znamo – depresija, stanje u kojem se sav život čovjeku slije u jednu crnu rupu bez izlaza. Iz nje najčešće sami ne možemo isplivati. Tada nam treba ruka prijatelja, brata, bližnjeg, topla i jaka ruka koja će nas povući ka svjetlu. Zato smo jedni drugima potrebni“, piše vladika Grigorije.
Specijalna vojna operacija u Venecueli
Veljko Lalić u uvodniku „Mi smo samo dizali ruke“ piše o hapšenju Nikolasa Madura i novoj američkoj intervenciji koja je promenila pravila igre. On povlači paralelu između „specijalnih vojnih operacija“ na istoku i zapadu, upozoravajući da je Venecuela postala prva žrtva novog oblika imperijalizma, u kojem međunarodno pravo važi samo kada velikim silama to odgovara.
„Venecuela je tako postala prva zemlja izložena novom obliku imperijalizma. A Amerika, koja je otela njenog predsednika, čak i bez privida međunarodnog prava, dala je vetar u leđa autoritarnim režimima širom sveta da urade to isto susedima kojima misle da imaju pravo da upravljaju. Mi smo iz toga jedva izašli u 19. veku. Pa u 20. Da bismo na pragu 21. poželeli da mi to postanemo“, piše glavni urednik Nedeljnika.
Svet po Trampu: Neka se pripreme Grenland, Kolumbija…
Željko Pantelić analizira geopolitičke posledice američke akcije u Venecueli. On objašnjava kako su bombardovanje Irana i hapšenje Madura ogolili činjenicu da su Rusija i Kina, uprkos velikim rečima, ostale neme pred američkom silom, te da Trampova administracija šalje jasnu poruku: Monroova doktrina je mrtva, živela „Donroova doktrina“.
„Bombardovanje Irana i hapšenje Madura pokazali su da je ne samo Rusija već i Kina planetarna sila drugog reda, budući da nije odgovorila, a kamoli predupredila akcije SAD. Svi predsednici i premijeri drugih država s pažnjom prate odmeravanje snaga suprotstavljenih strana i shvataju da činjenice demantuju propagandu da je Amerika na nezaustavljivoj silaznoj putanji“, piše Pantelić.
Tajna diplomatija: Kad predsednik šalje pismo u Belu kuću
Milan St. Protić u velikoj istorijskoj priči otkriva nepoznate detalje posete Vojislava Koštunice Vašingtonu 2001. godine.
„Pismo nije bilo opširno, ali je sadržina bila interesantna…U pismu američkom predsedniku, Koštunica nije krio oduševljenje posetom i prijemom u Vašingtonu… Potom je bez ikakve rezerve pružio jemstva da će se hitno doneti zakon o saradnji s Haškim sudom koji će predvideti brza hapšenja i isporučivanja. ..Izraz ’sav svoj lični ugled’ začudio je Amerikance. U redovnoj diplomatskoj prepisci obično se kaže ’sav svoj politički autoritet’ ili ‘sve što je u mojoj moći'“, otkriva Protić.
Gde je ta apokalipsa i za šta ćemo sutra koristiti AI?
Pavle Zlatić piše o budućnosti veštačke inteligencije u 2026. godini, predviđajući da nas umesto robotskog ustanka čeka „tiha apokalipsa“ i potencijalno pucanje tehnološkog mehura. Tekst se bavi pitanjem da li će AI postati samo alat za generisanje digitalnog smeća ili resurs zbog kojeg će se voditi novi ratovi za čipove i energiju.
„Sve je više projekcija koje se uopšte i ne obaziru na realnost, već služe samo da napumpaju i nahajpuju nešto, kako bi igrači na berzi nastavili da zadovoljno trljaju ruke“, piše Zlatić.
„Kako sam shvatio sveti smisao rata između Hrvata i Srba“
Ante Tomić u svojoj kolumni piše o fluidnosti nacionalnih i verskih identiteta na Balkanu, podsećajući na istorijske apsurde i pretke koji su menjali veru brže nego mi danas zimske gume.
„Nacionalisti vole fantazirati o izvornosti. Vjerovati kako su njihovi još od postanka svijeta bili ono što su oni danas. No, povijest je bila drugačija. Povijest je jedna prljava štenara, gdje je svatko na svakoga skakao i gdje nitko nije čistokrvan. Svi smo mi, moj Petroviću, nekakvi mješanci, nekakve ružne džukele“, piše Tomić.
Da li ljubav može da vas spase?
Milan Damjanac u psihološkoj analizi bavi se fenomenom „spasioca“ u ljubavnim odnosima. On objašnjava zašto potreba da spasavamo partnera nije izraz ljubavi, već potrebe za kontrolom i bežanjem od sopstvenih problema, te kako se ta uloga neminovno završava ulogom žrtve.
„Stvar u spasavanju je što zapravo želite da kroz spas drugog dobijete spasavanje sebe, a ne da osoba bude večna žrtva i da ste vi stalno u svojoj ulozi. Spasilac ne nosi superiornost, već tiho nepoverenje prema sebi koje nadomešta brigom za druge“, piše Damjanac.
Njen prkos: Odlazak Brižit Bardo
Ivan Radojčić piše o životu i smrti jedne od najvećih ikona 20. veka, Brižit Bardo. Tekst se osvrće na to kako je BB redefinisala žensku seksualnost i slobodu, a zatim, u radikalnom činu pobune, napustila sve to da bi se posvetila životinjama i borbi koja nije uvek bila prijatna za mase.
„Lako je poželeti da se jedan veliki deo njene priče izbriše, da ostanu samo osunčane godine Sen Tropea. Ali Brigitte Bardot nikada nije bila zainteresovana da svoju ostavštinu učini prijatnom za mase. Ona je do poslednjeg dana ostala tvrdoglavo svoja“, piše Radojčić.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, Marka Prelevića, vojna analiza Aleksandra Radića o hvatanju Madura, kao i ekonomska analiza Miše Brkića o zaštiti privatne imovine u Srbiji.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD PETKA 9. JANUARA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
