Za visok pritisak je važno promeniti ishranu i izbaciti alkohol što pre, navodi se u novim smernicama

Da bi se sprečilo obolevanje od visokog pritiska i kasniji razvoj ozbiljnih kardiovaskularnih problema, potrebno je što ranije započeti lečenje, tj. promeniti način života a ne samo uzimati lekove. Takođe, potrebno je reagovati mnogo pre nego što vrednosti pritiska dospeju na granicu visokog pritiska. Zbog toga je Američko udruženje za srce i Američkog koledža za kardiologiju izdalo nove, za njih oštrije smernice, koje ne podrazumevaju uvođenje lekova odmah, već pooštravanje režima ishrane i izbacivanje alkohola iz upotrebe, a zatim i dodavanje lekova, piše CNN.

Kako su kardiovaskularne bolesti ubica broj jedan u svetu, a krvni pritisak jedan od najlakših načina da se smanji taj rizik, američki kardiolozi su rešili da reaguju pre pojave visokog pritiska ili na samom njegovom početku, dodajući da lekovi nisu dovoljni.

Tihi ubica, kako ga zovu, visok pritisak kada se dovede pod kontrolu, smanjuje rizik i za ostale bolesti, kao što su dijabetes tipa 2, demencija i bubrežne bolesti.

Ciljne vrednosti za odrasle se nisu promenile, kako piše CNN, prema smernicama: Normalan krvni pritisak je manji od 120/80 mm Hg, a povišen iznad 120-129/80 mm Hg. Ako pacijent ima iznad 130/80 mmHg ili više, prema novim smernicama, od njih će se tražiti da naprave neke životne promene, jer to spada u visok pritisak.

Po Evropskom kardiološkom udruženju brojke su nešto drugačije: normalan pritisak jeste 120/80, ali se visokim pritiskom smatra onaj iznad 140/90.

ZBOG ČEGA POOŠTRAVANJE?

Visok pritisak uopšte ne mora da daje nikakve simptome. Ali kada je visok, sila vaše krvi pritiska zidove krvnih sudova, čineći srce manje efikasnim, pa i krvni sudovi i srce moraju da rade više. Bez lečenja, visok krvni pritisak će na kraju oštetiti arterije, povećavajući rizik od srčanog ili moždanog udara. Upravo da bi se organizam zaštitio i da bi se smanjila smrtnost od kardiovaskularnih bolesti, ubice broj jedan u svetu, tamošnje nove smernice kažu da ako je krvni pritisak od 130 do 139, lekari će pacijentima davati smernice za promenu načina života. Ako se nakon tri do šest meseci on ne snizi do željenog raspona, onda se preporučuju lekovi. To je promena u SAD jer po smernicama iz 2017. onima sa pritiskom iznad 140, propisivali promena načina života i lekovi.

„Dakle, samo pokušavamo da agresivnije kontrolišemo krvni pritisak, kako bismo sprečili kardiovaskularne bolesti, moždani udar, bolesti bubrega, a sada znamo da snižavanje krvnog pritiska zapravo pomaže u smanjenju rizika od demencije. Dakle, to je zaista velika vest iz ovih smernica“, rekao je dr Danijel Džons, predsednik odbora za pisanje smernica Američkog udruženja za srce.

Promene načina života, prema novim smernicama, uključuju održavanje ili postizanje zdrave težine, ishranu zdravu za srce, smanjenje količine soli u hrani i piću, upravljanje stresom, najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno i vežbe otpora poput treninga s tegovima.

Ranije smernice za alkohol bile su jedno piće ili manje od toga za žene, a dva ili manje od toga dnevno za muškarce. Dr Džons kaže da sada jednostavno postoji previše dokaza da alkohol negtivno utiče na krvni pritisak.

„Postoji velika individualna varijabilnost u vezi sa odnosom između alkohola i krvnog pritiska, ali mi predstavljamo apstinenciju kao ideal, a za one koji se odluče da piju, manje od jednog za žene i manje od dva pića za muškarce“, navodi ovaj profesor emeritus Medicinskog fakulteta Univerziteta u Misisipiju.

PRITISAK TOKOM TRUDNOĆE

Sa sve većim brojem studija o ženama koje imaju probleme s visokim krvnim pritiskom tokom trudnoće, smernice takođe naglašavaju koliko je važno da one koje žele da zatrudne, ili koje su već trudne, prate svoj krvni pritisak, kaže dr Džons. Visok krvni pritisak može da našteti trudnoći i da uveća rizik od povišenog krvnog pritiska čak i dugo nakon trudnoće. Preporuke za ishranu i dalje uključuju DASH dijetu, odnosno bogatu voćem, povrćem, integralnim žitaricama, ribom, živinom, mahunarkama, orašastim plodovima i biljnim uljima, a siromašnu mastima, šećerom i tropskim uljima (poput kokosovog i palminog).

„Znamo da su so i alkohol omiljeni za mnoge, ali preporučujemo ograničavanje unosa soli, a povećanje unosa kalijuma“, kaže dr Džons. Jednostavan način za to jeste da se prilikom kuvanja kod kuće koriste zamene za so obogaćene kalijumom.

„Realnost je da prve stvari koje preporučujemo i za prevenciju i za lečenje visokog krvnog pritiska imaju veze sa ishranom. Teško je pridržavati se, ali dobra vest je da sve to funkcioniše ako ste spremni da to uradite“.