Želja američkog predsednika Trampa za teritorijalnom ekspanzijom Sjedinjenih Američkih Država na Grenland dovela je do nepredviđenih problema za stanovnike Farskih ostrva i njihovu borbu za nezavisnošću.
Farska Ostrva, udaljena stotine kilometara od Kopenhagena, postala su nova geopolitička „lopta“ oko koje se otimaju veliki igrači, piše Njujork Tajms (The New York Times).
Mala nacija sa snažnom ekonomijom i velikim snovima
Farska Ostrva, dom za 55.000 ljudi, nalaze se usred ključnog plovnog puta između Islanda i Škotske, na pragu Arktika, gde se supersile bore za dominaciju.
Evropske ribarske flote, američki ratni brodovi i ruske podmornice krstare ovim vodama. Pre nekoliko godina, jedna kineska kompanija pokušala je da preuzme farski telekomunikacioni sistem.
Svakodnevno, stvari izgledaju u redu. Ušuškani restorani služe fermentisanu ovčetinu, farski specijalitet. Farme lososa izvoze ribu vrednu skoro milijardu dolara širom sveta. Saobraćaj teče glatko kroz impresivnu mrežu tunela na ostrvima.
Stanovnici Farskih ostrva su čak izgradili i kružni tok ispod mora.
Za razliku od Grenlanda, koji se u velikoj meri oslanja na danske subvencije, Farska Ostrva su izgradila snažnu lokalnu ekonomiju. To im daje visok životni standard i sredstva da se odvoje od Danske i krenu sami.
Poslednjih nekoliko godina, želja za nezavisnošću rasla je sve više.
Zatim su došle pretnje američkog predsednika Trampa o preuzimanju Grenlanda, što je dovelo do toga da se ta ostrvska teritorija više približi Danskoj, svom bivšem kolonizatoru.
„Mi smo nacija za sebe“
Ovaj obrt doveo je do toga da Farska Ostrva pauziraju pregovore sa Kopenhagenom o većoj autonomiji koji je trebalo da počnu prošlog meseca.
Ipak, zvaničnici poluatonomne vlade Farskih ostrva insistiraju na tome da ne odustaju od svog sna.
„Grenland i Danska su u lošoj situaciji“, izjavio je Aksel V. Johanesen, premijer Farskih ostrva i dodao da, „postoji širok politički konsenzus da se naš odnos sa Danskom mora promeniti“.
Čak i ako su ova ostrva privukla daleko manje pažnje od Grenlanda, geopolitički analitičari ih pažljivo posmatraju, a i sami ostrvljani osećaju sve veće interesovanje.
„Stari Hladni rat se vraća, a mi smo u centru“, rekao je Hogni Hojdal, bivši ministar spoljnih poslova Farskih ostrva i jedan od najglasinih zagovornika nezavisnosti.
Stanovnici Farskih ostrva sebe vide kao preživele u surovoj zemlji. Mnogi vuku poreklo od Vikinga koji su se iskrcali na obalu pre više od 1.000 godina.
Njihova domovina je jedno od najkišovitijih mesta u Evropi, a vetrovi tamo rutinski dostižu brzinu od 50 do 65 kilometara na čas.
Ali ipak ne uzmiču, kako sami kažu: „Nema lošeg vremena. Samo loše odeće“.
Joanes Paturson, uzgajivač ovaca, deo je 17. generacije svoje porodice koja živi u spektakularnoj primorskoj seoskoj kući sa jarkozelenim travnatim krovom koji je ovde uobičajen.
„Uvek će biti borbe“, rekao je Paturson o težnji za nezavisnošću i dodao: „Mi smo nacija za sebe“.
Paturson čak drži stari nož okačen na zidu koji je njegov hrabri predak koristio da poseče dansku zastavu pre skoro jednog veka.
Godine 1946. stanovnici ostrva su tesnom većinom glasali za nezavisnost, ali je danski kralj to glasanje blokirao.
Godine 2000, kada su stanovnici pokušali da pregovaraju o punom suverenitetu, Danska je zapretila povlačenjem subvencija. U to vreme privreda ostrva nije bila tako jaka i ostrvljani su bili prinuđeni da se povuku, nadajući se da će kasnije pokušati ponovo.
„Džokeri“ severnog Atlantika
Prošlog meseca, ostrvljani su trebali da ponovo otpočnu pregovore sa Danskom i traže veću autonomiju.
Ali to je bilo pre nego što je Tramp ponovio svoje pretnje da će „dobiti“ Grenland, alarmirajući celu dansku kraljevinu i navodeći mnoge u Evropi da strahuju od kolapsa svetskog poretka.
Tako je rukovodstvo na Farskim Ostrvima, koja su povezana sa Danskom više od 600 godina, odlučilo da nije vreme za teške pregovore sa Kopenhagunom.
„Veoma je važno da budemo jedinstveni“, rekla je Ejdis Hartman Niklasen, poslanica stranke koja se zalaže za Dansku u farksom parlamentu, koji se sastaje u elegantnoj kući od drvenih dasaka.
„U trenutnoj globalnoj situaciji“, dodala je, „mi smo džokeri u severnom Atlantiku i velike nacije će to iskoristiti“.
Farska ostrva nalaze se tačno unutar jedne od najvažnijih svetskih pomorskih čvorišta, koja je takođe jedno od glavnih puteva korišćenih od strane Rusije za prolaz između Arktika i Atlantskog okeana.
Plovni put se zove GIUK moreuz, a ime je dobio po zemljama oko njega: Grenlandu, Islandu i Ujedinjenom Kraljevstvu (United Kingdom).
Širok je oko 320 kilometara na svojoj najužoj tački, a koristi ga NATO, koji je tamo intenzivirao svoje patrole prošle godine, kao i ruske nuklearne podmornice koje dolaze iz Murmanska, glavne ruske baze na Arktiku.
Strateški čvor Atlantika
Farska Ostrva su „nesrazmerno važna“, rekao je Troj J. Bufard, direktor Centra za arktičku bezbednost na Univerzitetu Aljaska u Ferbanksu, Aljaska.
Iako imaju populaciju jednog američkog predgrađa, rekao je, ona se nalaze „tačno usred jedne od najvažnijih tranzitnih tačaka za našeg glavnog protivnika“.
Kina je 2019. godine pokušala da preko svog telekomunikacionog giganta, kompanije Huawei, modernizuje farsku telekomunikacionu mrežu u zamenu za povećanje međusobne trgovine.
Američka vlada je proglasila Huawei pretnjom po nacionalnu bezbednost i izvršila ogroman pritisak na farske političare da ne dozvole kompaniji da tamo posluje. Na kraju su ostrva izabrala drugog, i to evropskog, dobavljača.
U proteklih nekoliko godina, više američkih podmornica i brodova iz drugih zemalja NATO-a pojavilo se u farskim lukama, prema podacima farskog ministarstva spoljnih poslova.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, većina evropskih zemalja je izbegavala ruske brodove. Ne i Farska Ostrva. Ruski ribarski brodovi godinama pristaju ovde. To rade i dalje.
Neki farski političari brinu da Rusija koristi ribarske brodove za vršenje nadzora ili čak planiranje sabotaže. Nekoliko važnih podmorskih kablova u Skandinaviji i na Baltiku presečeno je poslednjih godina, a Rusija ostaje glavni osumnjičeni.
„Mi zaista ne znamo šta ruski brodovi rade“, rekao je Sjurdur Skale, koji predstavlja Farska Ostrva u parlamentu Danske i dodao da oni čak ne znaju ni „šta je na brodu“.
Još jedna stvar koja ga čini nervoznim je nedavna promena ruske pomorske doktrine. Nekoliko meseci nakon početka rata u Ukrajini, ruska vlada je objavila da se ruski civilni brodovi mogu koristiti u vojne svrhe, ako bude potrebno.
Farska Ostrva su trenutno pod bezbednosnim kišobranom NATO-a kao deo Kraljevine Danske, jedne od osnivača alijanse. Bez NATO-a, rekao je gospodin Skale, „Rusi bi nas uzeli sutra pre doručka, da su hteli“.
Solidarnost prouzorkovana Trampovim pretnjama
Farski lideri kažu da za sada ne odustaju od svojih težnji za većom autonomijom. Kažu da moraju sami da sklapaju trgovinske ugovore sa stranim zemljama i da im je, prema sadašnjem aranžmanu sa Danskom, uskraćen sopstveni glas na međunarodnoj sceni.
Uz Trampove pretnje u vezi sa Grenlandom, neko bi mogao pomisliti da je ovo odlično vreme za ostrvljane da izvuku ustupke jer Danska očajnički želi da spreči raspad svog vekovnog kraljevstva.
Ali nekoliko političara reklo je da ne žele da iskoriste taj uticaj i igraju oštro, barem ne trenutno.
„Sa stanovišta pregovora, to je verovatno nepromišljeno“, rekao je Bjarni Karason Petersen, još jedan član farskog parlamenta, čija stranka insistira na razgovorima o nezavisnosti.
„Ali to je čin dobre volje i solidarnosti prema našim prijateljima na Grenlandu i u Danskoj“, dodao je Karason Petersen.
Postoji široka podrška javnosti za veću autonomiju od strane ljudi poput Herija Joensena, frontmena farskog metal benda Tyr.
„Već se osećamo prilično nezavisno“, rekao je Joensen.
Iako je bio na turnejama širom sveta, uvek se vraća kući, gde planinar može da pije vodu direktno iz potoka, gde ljudi mogu nedeljama da ostave nezaključane automobile i gde su padine prošarane kućama sa travnatim krovovima koje se prenose sa generacije na generaciju.
Tagovi
