“Nocebo efekat”: Dve trećine reakcija na kovid vakcine nije izazvano samom vakcinacijom

0
(Beta/AP Photo/Sakchai Lalit)

Više od dve trećine uobičajenih nuspojava koje ljudi doživljavaju nakon vakcine protiv korona virusa mogu da se pripišu negativnoj verziji placebo efekta, a ne samoj vakcini, tvrde istraživači.

Naučnici u SAD su ispitali podatke iz 12 kliničkih ispitivanja kovid vakcina i otkrili da je “nocebo efekat” činio oko 76% svih uobičajenih neželjenih reakcija nakon prve doze i skoro 52% nakon druge doze.

Nalazi pokazuju da značajan deo blažih nuspojava, kao što su glavobolja, kratkotrajni umor i bol u rukama, ne izazivaju sastojci vakcine, već drugi faktori za koje se smatra da izazivaju nocebo odgovor, uključujući anksioznost, očekivanje i pogrešno pripisivanje raznih bolesti vakcini.

Imajući u vidu njihove rezultate, istraživači tvrde da bolje javne informacije o odgovorima na nocebo mogu da poboljšaju prihvatanje vakcine protiv kovida smanjenjem zabrinutosti koje neke ljude čini neodlučnim.

“Reći pacijentima da intervencija koju preduzimaju ima nuspojave slične placebo tretmanima za ovo stanje u randomizovanim kontrolisanim ispitivanjima zapravo smanjuje anksioznost i tera pacijente da odvoje trenutak da razmotre neželjeni efekat”, rekao je Ted Kapčuk, profesor globalnog zdravstvenu i socijalnu medicinu na medicinskoj školi Harvarda, i viši autor studije.

“Ali treba nam još istraživanja.”

Kapčuk i dr Džulija Has iz medicinskog centra Bet Israel u Bostonu analizirali su neželjene reakcije prijavljene tokom desetak kliničkih ispitivanja vakcina protiv kovida. U svakom ispitivanju, onima u placebo grupi date su injekcije neaktivnog rastvora soli umesto vakcine. Studija nije razmatrala ozbiljne, retke nuspojave kao što su krvni ugrušci ili zapaljenje srca.

Pišući u časopisu Jama Network Open, istraživači opisuju kako je nakon prve injekcije više od 35% onih u placebo grupama iskusilo takozvane “sistemske” nuspojave, kao što su glavobolja i umor, a 16% je prijavilo bol u ruci ili crvenilo ili otok na mestu injekcije.

Kao što se i očekivalo, oni koji su primili prvu vakcinu imali su veću verovatnoću da dožive neželjene efekte. Oko 46% prijavilo je sistemske simptome, a dve trećine je iskusilo bol u ruci ili druge lokalizovane simptome na mestu injekcije.

Kada su istraživači pogledali neželjene efekte nakon drugog uboda, otkrili su da je stopa glavobolja ili drugih sistemskih simptoma bila skoro dvostruko veća u grupi koja je primala vakcinu u poređenju sa grupom koja je primala placebo, na 61% i 32%.

Razlika je bila još veća za lokalne bolesti, dostižući 73% među onima koji su primili vakcinu i 12% u placebo grupi.

Sve u svemu, istraživači su izračunali da je oko dve trećine uobičajenih nuspojava prijavljenih u ispitivanjima vakcine protiv kovida izazvano nocebo efektom, posebno glavoboljom i umorom, koji se navode kao najčešće neželjene reakcije nakon injekcije.

Dok dokazi pokazuju da informacije o nuspojavama mogu da dovedu do toga da ljudi pogrešno pripišu uobičajene bolesti vakcini ili da nateraju ljude da budu hiper senzibilni to kako se osećaju, Kapčuk se zalaže za više informacija o nuspojavama, a ne manje.

“Većina istraživača tvrdi da pacijentima treba manje govoriti o nuspojavama kako bi se smanjila njihova anksioznost”, rekao je on. “Iskrenost je pravi put”.