Američki predsednik Donald Tramp rekao je savetnicima da će, ukoliko diplomatija ili bilo koji početni ciljani napad SAD ne primoraju Iran da popusti pred njegovim zahtevima i odustane od nuklearnog programa, razmotriti mnogo veći napad u narednim mesecima sa ciljem da svrgne lidere te zemlje sa vlasti, piše Njujork Tajms.
Pregovarači iz SAD i Irana trebalo bi da se sastanu u Ženevi u četvrtak na onome što se čini kao pregovori u poslednjem trenutku kako bi se izbegao vojni sukob. Međutim, Tramp već odmerava opcije za akciju SAD ako pregovori propadnu.
Tramp sprema nove udare ako Teheran ne popusti
Premda još uvek nema konačne odluke, savetnici kažu da je Tramp naklonjen izvođenju početnog udara u narednim danima, koji bi liderima Irana pokazao da moraju biti spremni da odustanu od sposobnosti da proizvedu nuklearno oružje.
Ciljevi koji se razmatraju kreću se od štaba iranske Islamske revolucionarne garde, preko lokacija ključnih za iranski nukelarni program, do pogona balističkih raketa.
Ukoliko ti koraci ne ubede Teheran da ispuni njegove zahteve, Tramp je rekao savetnicima da će ostaviti otvorenu mogućnost vojnog napada kasnije ove godine s ciljem da pomogne u rušenju vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija.
Postoje sumnje čak i unutar same administracije o tome da li se taj cilj može postići samo vazdušnim udarima. Iza kulisa, obe strane razmatraju novi predlog koji bi mogao biti izlaz iz vojnog sukoba: veoma ograničen program obogaćivanja nuklearnog materijala koji bi Iran mogao da sprovodi isključivo u svrhe medicinskih istraživanja i lečenja.
Ipak, kako navodi Njujork Tajms, nije jasno da li bi bilo koja od dve strane pristala na to.
Tramp tražio od šefa generalštaba i direktora CIA jasnu strategiju za Iran
Tramp je u sredu održao sastanak sa vrhom administracije o planovima za napade na Iran u kriznoj sobi Bele kuće.
Sastanku su prisustvovali potpredsednik Džej Di Vens, državni sekretar Marko Rubio, general Den Kejn, predsedavajući Združenog generalštaba, direktor CIA Džon Retklif i Suzi Vajls, šefica kabineta Bele kuće.
Kako navodi Njujork Tajms, saznanja o ovom sastanku dobijena su u razgovorima sa više zvaničnika, uključujući zvaničnike sa različitim stavovima o najboljem toku akcije.
Tokom sastanka, Tramp je tražio od generala Kejna i Retklifa da se izjasne o široj strategiji prema Iranu, ali nijedan zvaničnik generalno ne zagovara određenu poziciju.
General Kejn je govorio o tome šta vojska može da uradi sa operativnog stanovišta, dok je Retklif radije diskutovao o trenutnoj situaciji na terenu i mogućim ishodima predloženih operacija.
Tokom rasprava o prošlomesečnoj operaciji hapšenja predsednika Venecuele Nikolasa Madura, general Kejn je rekao Trampu da postoji velika verovatnoća uspeha. Međutim, general Kejn nije mogao da pruži ista uveravanja Trampu tokom diskusija o Iranu, u velikoj meri zato što je to daleko teža meta.
Džej Di Vens, koji dugo poziva na veću uzdržanost u prekomorskim vojnim akcijama, nije se protivio napadu, ali je na sastanku intenzivno ispitivao generala Kejna i direktora Retklifa.
Tramp insistira na „nultom obogaćivanju“, Teheran ne odustaje od nuklearnog goriva
Ranije su Sjedinjene Države razmatrale opcije koje su uključivale slanje specijalnih jedinica koje bi mogle da izvrše racije radi uništavanja iranskih nuklearnih ili raketnih postrojenja.
To je uključivalo proizvodne pogone i pogone za obogaćivanje uranijuma ukopane duboko ispod površine, van dometa američke konvencionalne municije. Ali svaka takva racija bila bi izuzetno opasna, zahtevajući da jedinice budu na terenu mnogo duže nego što je to bio slučaj prilikom zarobljavanja Madura.
Više američkih zvaničnika reklo je da su planovi za akcije komandosa za sada odloženi.
Zvaničnici kopnene vojske, mornarice i vazduhoplovstva takođe su izrazili zabrinutost zbog uticaja koji bi dugotrajni rat sa Iranom, ili samo pripravnost za takav sukob, mogao imati na borbenu gotovost brodova mornarice, oskudne protivraketne sisteme Patriot i preopterećene transportne i nadzorne avione.
Bela kuća je odbila da komentariše Trampovo donošenje odluka.
„Mediji mogu nastaviti da spekulišu o predsednikovom razmišljanju koliko god žele, ali samo predsednik Tramp zna šta može, a šta ne mora da uradi“, navela je u saopštenju Ana Keli, portparolka Bele kuće.
Čak i pre nego što Iranci podnesu ono što će verovatno biti njihov poslednji predlog, obe strane su počele da učvršćuju svoje pozicije.
Stiv Vitkof, Trampov specijalni izaslanik, rekao je za Foks njuz da je Trampovo „jasno uputstvo“ njemu i Džaredu Kušneru, njegovom ko-pregovaraču i predsednikovom zetu, da je jedini prihvatljiv ishod sporazuma onaj u kojem Iran prelazi na „nulto obogaćivanje“ nuklearnog materijala.
Međutim, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči ponovo je insistirao u intervjuu za CBS-ov program „Face the Nation“ u nedelju da Iran nije spreman da odustane od onoga što je nazvao „pravom“ na proizvodnju nuklearnog goriva prema Ugovoru o neširenju nuklearnog naoružanja.
Tom izjavom, odluka o tome da li će Sjedinjene Države napasti ciljeve u Iranu, sa očiglednim ciljem daljeg slabljenja vlade ajatolaha Hamneija, činila se svedenom na to da li obe strane mogu da se dogovore o kompromisu koji čuva obraz u vezi sa nuklearnom proizvodnjom, a koji bi Vašington i Teheran mogli da opišu kao potpunu pobedu.
Grosijev plan za spas mira
O jednom takvom predlogu raspravljaju i Trampova administracija i iransko rukovodstvo.
Prema rečima nekoliko zvaničnika, predlog je potekao od Rafaela Grosija, generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Prema tom predlogu, Iranu bi bilo dozvoljeno da proizvodi veoma male količine nuklearnog goriva u medicinske svrhe.
Iran već godinama proizvodi medicinske izotope u Teheranskom istraživačkom reaktoru, postrojenju starom skoro 60 godina nadomak glavnog grada, koji su, u jednom od čudnih obrta moderne nuklearne istorije, proameričkom iranskom šahu Muhamedu Rezi Pahlaviju poslale SAD u okviru programa „Atomi za mir“.
Ako bi predlog bio usvojen, Iran bi mogao da tvrdi da i dalje obogaćuje uranijum.
Tramp bi mogao da iznese argument da Iran zatvara sva postrojenja koja bi mu omogućila da napravi oružje, od kojih je većina ostala otvorena, radeći na niskom nivou, prema sporazumu iz 2015. godine između Irana i Obamine administracije.
Tramp se povukao iz tog sporazuma 2018. godine, što je navelo Irance da na kraju zabrane pristup inspektorima i proizvedu uranijum skoro pogodan za bombu, čime je stvorena trenutna kriza.
Međutim, daleko je od jasnog da li su Iranci spremni da svedu svoj sadašnji ogroman, industrijski nuklearni program, na koji su potrošili milijarde dolara, na sićušan napor tako ograničenog obima. Takođe je nejasno da li bi Tramp dozvolio nuklearnu proizvodnju ograničenu na studije lečenja raka i druge medicinske svrhe, s obzirom na njegove javne izjave o „nultom obogaćivanju“.
Abas Aragči nije direktno pomenuo predlog kada je govorio iz Teherana, ali je rekao:
„Verujem da još uvek postoji dobra šansa za diplomatsko rešenje“, dodajući: „Dakle, nema potrebe za bilo kakvim vojnim nagomilavanjem, a vojno nagomilavanje ne može pomoći i ne može da nas pritiska“.
Zapravo, pritisak je ključ ovih pregovora. Ono što Tramp naziva „ogromnom armadom“ koju su Sjedinjene Države nagomilale u morima oko Irana predstavlja najveću vojnu silu koju su koncentrisale u regionu otkako su se pripremale za invaziju na Irak, pre skoro 23 godine.
Dve grupe nosača aviona, mnoštvo borbenih aviona, bombardera i aviona za dopunu goriva, kao i protivraketne baterije slile su se u region, što je demonstracija „diplomatije topovnjača“ čak i veća od one koja je prethodila prisilnom izvlačenju Madura iz Venecuele početkom januara.
Drugi nosač, „Gerald R. Ford“, plovio je u nedelju južno od Italije u Sredozemnom moru i uskoro će biti nadomak obale Izraela, rekli su vojni zvaničnici.
Tagovi
