“Njoj nije dovoljno što piše dobro, ona želi da piše suviše dobro”: Kakve je sve udarce trpela Isidora Sekulić

0

Njoj nije dovoljno što piše dobro, ona želi da piše suviše dobro. A to joj je ozbiljna mana, i u tome se vidi kako je odista “bolje neprijatelj dobrog”

Ovako je Jovan Skerlić pisao o Isidori a uvrede koje je izneo o njoj u kritici njenih “Pisama iz Norveške” 1914. duboko su je povredile. Neće mu ostati dužna, iako će njen odgovor uslediti tek 37 godina kasnije u predgovoru drugog izdanja te knjige.

Književni kritičar Jovan Skerlić, rođen inače iste godine kad i Isidora, najpre se 1913. obrušio na njenu prvu knjigu “Saputnici”, a zatim nastavio sa oštrom kritikom i njene druge knjige “Pisma iz Norveške”. Nije on samo “blatio” Isidoru u stilu “malo te pohvalim, pa te ocrnim”, već i druge, razume se žene, ne baš sve – neke spisateljice je hvalio, ali sasvim dovoljno da danas možda bude nazvan ženomrscem jer je umeo i te kako da ponizi. To je upravo uradio Isidori Sekulić.

Za nekoga, pogotovo ženu u to vreme, ko je tek počinjao karijeru u književnosti, takve kritike koje “sahranjuju” su bile brutalne i svakako bolne. Ali bio je to samo jedan od udaraca koje je Isidora Sekulić primila tokom svog života a koji možda bolje rasvetljavaju njenu povučenost i osamljenost. O Skerlićevim uvredama ćutaće mnogo godina. Šta je to za nju značilo skiciraće kasnije, 1972. u „Letopisu Matice srpske“, pisac i profesor Jovan Vava Hristić:

“Teško da je o ikome napisano nešto strašnije i dvosmislenije, teško da se nad čijim grobom prolilo više prikrivene žuči.”

Jovan Skerlić je 1913. godine napisao kritički prikaz “Saputnika” Isidore Sekulić i “Ispovesti” Milice Janković i objavio ga pod naslovom “Dve ženske knjige”. Skerlić je u „Saputnicima“ video knjigu “ličnoga nadahnuća i vrlo intimnog tona”, napisanu u godini kada se, “otkako nas ima na svetu, najviše prolilo srpske krvi”.

***

Iz hit knjige Ane Mitić “Isidora Sekulić: Sama i svoja” koja se dobija na poklon uz Nedeljnik od četvrtka 15. jula

Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.

U ovoj poklon ediciji očekuju vas novi podaci i novi pogledi na ličnosti koje su, svaka na svoj način, stvarale narativ o Srbiji.

Tajni projekat koji je spreman godinu i po dana donosi i nova istraživanja i nepoznata svedočanstva.

U narednim brojevima očekuju vas ekskluzivne knjige o Zoranu Đinđiću i Dobrici Ćosiću.

U jubilarnom 500. broju Nedeljnika 12. avgusta očekuje vas i poklon knjiga o Nedeljniku.

Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.