„Ništa ne boli ni kada vlast podrži neki predlog opozicije“: Potpredsednik Narodne stranke pozdravio otvaranje pijaca

Potpredsednik Narodne stranke i narodni poslanik Miroslav Aleksić pozdravio je danas otvaranje pijaca i pomoć države proizvodjačima ranog povrća u plastenicima, koji su pretrpeli najveću štetu tokom vanrednog stanja.

„Ništa ne boli ni kada vlast podrži neki predlog opozicije. Predlagao sam da proizvodjačima ranog povrća u plastenicima bude uplaćena subvencija od 80.000 dinara, a Vlada Srbije je sada predvidela najviše 90.000 dinara i to je dobra mera“, rekao je Aleksić u pisanoj izjavi, prenela je Narodna stranka.

Aleksić je, medjutim, istakao da to nije dovoljno i da „država nema strategiju za poljoprivredu“, nego se hitno mora primeniti set mera za spas poljoprivrede, kojoj preti potpuni kolaps ako se hitno ne promeni odnos vlasti prema toj privrednoj grani koja zapošljava milion i po ljudi u celoj Srbiji.

„Nema razlike izmedju malog poljoprivrednog gazdinstva i male preduzetničke firme. Ako preduzetnik može da od države dobije za nekoliko svojih zaposlenih po 30.000 dinara naredna tri meseca, zašto slična mera ne bi bila odredjena i za poljoprivredna gazdinstva“, rekao je Aleksić.

Potpredsednik Narodne stranke je istakao da cena dizel goriva ne sme biti veća od 100 dinara za litar da bi srpski poljoprivrednici bili konkurentni.

„Cena dizela u Srbiji je medju nekoliko najskupljih u svetu i apsolutno je nedopustivo da poljoprivrednici plaćaju 140 dinara za litar dizela dok je cena na svetskim berzama nafte na istorijskom minimumu i dok u Makedoniji dizel košta 85 dinara a u BiH 88 dinara, a u Srbiji samo akciza iznosi 85 dinara po litru“, rekao je Aleksić.

Aleksić je naveo da program Narodne stranke za poljoprivredu predvidja 10 neophodnih mera, medju kojima su najvažnije povećanje agrarnog budžeta na najmanje sedam odsto i obavezno odvajanje za krizni budžet koji bi garantovao minimalne cene kako bi poljoprivrednici imali kakvu-takvu izvesnost.

„Zalažemo se za potpuni zaokret u politici podsticaja da bi ljudi ostali na selu i bavili se poljoprivrednom proizvodnjom, jer ljudi stariji od 55 godina čine 70 odsto nosilaca poljoprivrednih gazdinstava, dok oni izmedju 35 godina i 44 godine čine svega osam odsto“, zaključio je Aleksić.

(Beta)