“Nismo imali mnogo para, putovali smo vozom celu noć. I kada smo došli čuo sam glas Đoka Vještice sa radija da je ubijen Lenon…”: Dejan Cukić o godišnjici smrti jednog od najvećih rok muzičara u istoriji

0
Fotografija: Nebojša Babić

Pre tačno četrdeset godina, na današnji datum, ubijen je jedan od najznačajnijih muzičara u istoriji Džon Lenon.

Tog 8. decembra 1980. Lenon i Joko Ono pozirali su Eni Lebovic za naslovnu stranu Rolingstouna, posle čega je Lenon je dao intervju za radio i onda su se, oko pet popodne, zaputili u studio.

Mark Čepmen, po zanimanju radnik obezbeđenja, mesecima planirao da ubije Džona Lenona i da je u nekoliko navrata dolazio pred hotel Dakota u Njujorku gde je muzičar živeo sa suprugom Joko Ono i njihovim sinom Šonom.

Čepmen ih je sačekao tog dana ispred hotela i ispalio pet metaka od kojih su četiri pogodili Lenona.

Mark Čepmen je mirno sačekao policiju, sa podignutim rukama.

Naš muzičar Dejan Cukić je preveo dve knjige o Lenonu i obišao najznačajnija mesta vezana za Lenona i Bitlse. On je o godišnjici ubistva govorio sa Zoranom Stanojevićem za RTS.

GDE SAM BIO KADA SU UBILI LENONA

Jako dobro se sećam. Te večeri je grupa Bulevar u kojoj sam ja bio imala nastup u Zagrebu. U jednom klubu koji se zove Lap, u stvari Lapidarij. To jedan podrumski prostor sa nekim lukovima koji je jako podsećao na fotografije iz vremena početaka Bitlsa i Kavern kluba.

To je bilo vreme nju vejva, Bulevar je bio „Nestašni dečaci” i te fore. Ali sam ja te noći nosio jednu majicu, onako, crnu sa kratkim rukavima, vrlo u duhu vremena, ali je bila ta bitls Magritova jabuka na njoj. To je bio moj mali ispad u tom trenutku u odnosu na novotalasnu scenu.

Pošto nismo imali mnogo para, putovali smo vozom nazad odmah posle svirke. Putovali smo celu noć i došli smo u Beograd rano ujutru. Ulazim u stan, još uvek sam živeo kod roditelja, i prvo što čujem je glas Đoke Vještice sa radija koji je saopštio tu vest.

Prvi utisak je bio kao i za milione širom sveta, potpuni šok. Onda počneš da radiš neke gluposti. Sećam se da sam posle izvesnog broja isplakanih suza, a pošto sam imao na zidu svoje sobe četiri postera Bitlsa iz “Belog albuma” na Lenonovu sliku sam stavio crni flor. To je bila prva idiotska stvar koju sam uradio.

ŠTA JE SVET IZGUBIO ZA OVIH 40 GODINA

Sigurno ne toliko albuma pošto je Makartni čuveni radoholičar. Lenon nije bio toliko vredan u smislu želje za stalnim radom, ali smo svakako izgubili jednu zanimljivu muzičku karijeru koja bi tekla nekim drugim tokom.

Album koji je snimio pred samu smrt je govorio o njegovoj zrelosti, spremnosti da uđe u neki rok za starije. Snimio je album koji su na početku kritičari dočekali na nož. U to doba novog talasa i svega on je pevao o ljubavi prema ženi, o ljubavi prema sinu, o porodičnom životu.

To su rok kritičari dočekali sa negodovanjem. 

Ali posle tog tragičnog događaja i taj se album bolje prodavao i doživeo i drugačija tumačenja. Na njemu ima fantastičnih pesama koje pokazuju da bi on i muzički mogao mnogo toga da da.

DA LI BI SE BITLI PONOVO OKUPILI DA JE OSTAO ŽIV

Gotovo sam siguran da bi to bilo, ali sad ću reći jednu jeres, možda mi je i malo drago što do toga nije došlo. Jer, karijera Bitlsa ovakva kakva je, savršena je i neukaljana, kao da ju je neki savrešeni scenarista pisao.

Čak i poslednji album koji su snimili, Ebi roud, se završava stihom „na kraju ljubav koju daješ je jednaka ljubavi koju primaš” i to u pesmi koja se zove „Kraj”. To je jedna savršeno zaokružena karijera i bilo bi možda i šteta.

Ali, prosto ne verujem da bi odoleli. Došla su neka druga vremena kada je svirati uživo postalo mnogo prijatnije nego u njihovo vreme. Oni su prestali da sviraju pred publikom zato što se nisu čuli od silnog vrištanja.

Čitav taj stadionski rok se potom razvio tako da su koncerti postali vrlo udobni i za same izvođače. Da ne zanemarimo i to da su izvođači zaista počeli da zarađuju ogroman novac na tim koncertima. Postoji priča u knjizi Bila Vajmena, basiste Rolingstonsa, gde on kaže da je prvi ozbiljan novac zaradio tek osamdesetih kad su počeli sa stadionskim turnejama. 

Verovatno bi oni poklekli pod tim pritiscima. Iz moje perspektive ne radi se samo o Lenonu i Makartniju koji bi verovatno radili pesme u studiju zajedno. Koncert Bitlsa nije koncert Bitlsa bez Ringa i Džordža. Ringo bi sigurno potrčao, za Džordža već nisam siguran. Možda i bi, jer je krajem osamdesetih imao jedan album koji se dosta okretao zvuku Bitlsa. 

Na kraju krajeva napravio je super grupu sa Bobom Dilanom, Traveling vilburs. Možda bi umesto njih imali nove Bitlse.