Mnogo godina od poslednje uloge, Savina Geršak, nekadašnja slovenačka i jugoslovenska zvezda, pojavljuje se u novom filmu „Elegija lovora“, reditelja Dušana Kasalice, premijerno prikazanom na nedavno održanom Festivalu autorskog filma. Na IMDB-u se jasno vidi da je ta pauza trajala tačno trideset godina.
Ali u tom stend-baju od kastinga, uloga, filmova… Savina nije sanjala o povratku i gledala u svoje slike koje su raznosile i obeležile pubertete Jugoslovena već se posvetila psihologiji i velikoj karijeri psihoterapeuta. Uostalom, ona je bila svestrana i talentovana i za tenis, glumu, na kraju i psihologiju. Okej, uspeo sam da u prvom redu ovog uvoda ne ponovim da je bila jedan od najvećih seks-simbola bivše Jugoslavije.
Dovoljno joj je bilo da snimi dva filma u režiji Živka Nikolića „Čudo neviđeno“ i „Smrt gospodina Goluže“ pa da ispuni naše živote i domaće filmske enciklopedije.
Poslednji film koji snimate u Jugoslaviji je „Otpadnik“ 1988. To su godine kada kreće kriza u Jugoslaviji, ali još ne liči na raspad. Da li ste vi osećali da će se raspasti Jugoslavija?
Nikada nisam razmišljala o mogućnosti da Jugoslavija doživi kraj. Moj život se odvijao u Sloveniji, moji prijatelji su bili svih veroispovesti i nacionalnosti i politička scena je ostajala u nekoj magli za koju nismo bili ni zainteresovani u svakodnevnom životu. Moje preseljenje u Italiju sticajem okolnosti se vremenski podudaralo sa ratnim sukobima. To nije bilo napuštanje zemlje ili beg. Odluka da život nastavim u Italiji došla je uz profesionalne ponude.
Ceo intervju objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 16. decembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju novi broj Mond diplomatika
Tagovi
