“Niko loptu ne može da uhvati. Ajmo kući…”: Zašto je Srbiji na Mundobasketu nedostajao Miloš Teodosić

4
Foto Profimedia

“Kao što je u biznisu sa nekretninama najvažnija lokacija, lokacija, lokacija, tako su u košarci najvažniji bekovi, bekovi, bekovi…”

Tako je Aleksandar Đorđević govorio posle poraza od Argentine u četvrtfinalu Mundobasketa, aludirajući na to da bekovska linija Srbije nije odigrala dovoljno dobro, imajući nasuprot sebe raspoložene bekove Argentine.

Nekoliko važnih niskih igrača koji bi mogli da odigraju značajne uloge u Kini, zbog povreda ili nerazjašnjenih okolnosti nisu krenuli na Mundobasket.

Među njima je verovatno najznačajniji dosadašnji kapiten reprezentacije Srbije Miloš Teodosić.

Internetom kruži snimak iz Rio de Žaneira, sa jedne od utakmice “Orlova” na Olimpijskim igrama i reakcija Miloša Teodosića koji pokušava da razmrda uspavane saigrače i poručuje da je bolje da idu kući ako ne mogu da uhvate loptu.

Beskrvnoj igri nacionalnog tima koji je u dve utakmice bio fizički inferiorniji, a vrlo često i dekoncentrisan, svakako bi od velikog značaja bila reč kapitena na tajm autu. Ponekad i pregrubo, ali da upali mašinu.

Sa druge strane, Teodosić je mnogo nedostajao ovom timu i u čistom, košarkaškom smislu.

Srbija je u obe utakmice koje je izgubila bila inferiorna i po pitanju asistencija – istina vrlo često zbog loših kretnji igrača u napadu, kao i jakih odbrana – a Teodosićev njuh za asistenciju i pas koji povezuje saigrača sa košem, a protivnike demorališe, najbolji je u Evropi.

Pored toga, Teodosić je, ne računajući Bogdanovića, verovatno najbolji srpski igrač iz spoljne linije u kreiranju pozicije za sopstveni šut.

S obzirom da su “Orlovi” u dve najvažnije utakmice na prvenstvu šutirali za tri poena 11 od 47, jedna sigurna ruka više bi timu Aleksandra Đorđevića mnogo značila.

Na kraju, Miloš Teodosić je lider i najvažniji enzim dobre atmosfere i prave hijerarhije u timu.

Čini se da je Srbiji to nedostajalo više i od dobrog šuta kada je bilo gusto.

4 KOMENTARA

  1. Malo je takvih majstora, kakav je Teo. Nedović ima tu vrstu ”bezobrazluka”, i eksplozivnost pride, ali ne i dovoljno igračke inteligencije. Jović ima pamet, sporost ga ”ubija”. Beli totalno van forme(možda i najveći problem na ovom prvenstvu). Gudurić, Birčević, Bobi i Simon, samo popunjavali broj. Nikad kraća i lošija klupa. Na prvenstvo nisu otišli Nedović, Marinković, Simanić, Zagorac, Dobrić, Kalina…A zašto , Sale sigurno ima svoje razloge. Jedino ne mogu da razumem da je Simonović(bez obzira na sve zasluge), dobio prednost u odnosu na značajno polivalentnije igrače Zagorca ili Simanića. Prvi bez problema pokriva 2 i 3, a drugi 3 i 4. Gudurić totalno podbacio u oba pravca, momak definitivno nema herca za vrhunskog igrača. Jokić, zbog loše forme Bjelice, na silu guran da igra četvorku, što ga je svelo na ispod 50% Jokića……….. Znam, lako je sad, posle ”boja” biti pametan. Iskreno biti 5. na svetu u bilo čemu je veliki uspeh, osim u košarci kad si srbin. Pamet u glavu, ko zna zašto je ovo dobro.

  2. Nasi igraci su mnogo sporiji od Spanaca i Argentinaca, posebno bekovi. Kad se tome doda nekonstantan sut – uvek se ceka da famozni sut proradi a nekad se to i ne desi, losa postavka igre, odsustvo taktike onda se dobije ovo. Cak i sa takvom losom igrom mogli smo da dobijemo da je samo jos jedan igrac smogao hrabrosti da ubode neke suteve ali se to nije desilo.

  3. Kosarka je najlepsi sport kad je igra Milos Teodosic. Takav talenat je neponovljiv. Kad je igraju drugi, kosarka je najcesce samo dinamican sport sa povremenim bljescima lepote. Ekipa bez njega je samo skup pojedinaca razlicitog kvaliteta koja nema fizionomiju. Nisam subjektivan. Prosto takvog vise nema…ne pravi se.

  4. Mali prilog za istoriju kosarke: koliko ja znam samo jedan kosarkas je uzeo medalju kad god je igrao na OI, Svetskim i Evropskih prvenstvima… Ukupno 13…a samo jednom u 14 godina, od 1973-1986 nije igrao… I tada Jugoslavija nije osvojili medalju! Zove se Drazen Dalipagic.

Comments are closed.