“Nikada mi niko nije poslao nezarađeni novac, nikada nisam dobila na lozu, nikada ništa nisam lako postigla…” Sećanje na Miru Trailović u novom Nedeljniku

0
Vera Šegan, Mira Stupica i Mira Trailović na snimanju radio drame u Radio Beogradu pedesetih. Fotografija Stevana Kragujeviča/Wikimedia Commons

I bi još jedan Bitef. Odnosno ne bi. Jedan od najvećih svetskih pozorišnih festivala ove godine se sveo na dvodnevni “Bitef – Prolog” gde je publika, više onlajn nego uživo, imala prilike da vidi dve prestave, a zvezda ovog specifičnog vikend teatarskog druženja bio je jedan humanoidni robot, iz predstave “Dolina jeze”. Švajcarski reditelj Štefan Kegi osmislio je komad u kome igra samo jedan robot kada mu se pokvario kompjuter i osećao se skroz izgubljeno, kao da je izgubio ruku.

I to bi bilo sve o ovogodišnjem festivalu, koji je zapravo međustanica ka sledećem kada će se, nadajmo se, desiti združeni 54. i 55. Bitef. Kako bi na ovo reagovala Mira Trailović, gvozdena ledi, najčuvenija upravnica pozorišta u evropskim okvirima i osnivačica Bitefa? Poznavaoci pozorišnih prilika a i lika i dela ovog “buldoždera u vizonu”, kako ju je nazvao jedan francuski kritičar, tvrde da bi se osmehnula sa naklonom.

Kada već ne bi Bitefa, idealna je prilika da se još jednom bace virtuelna pozorišna svetla na ženu koja ga je zajedno sa Jovanom Ćirilovim stvorila i držala.

Borislav Mihajlović Mihiz ovako je okarakterisao Miru: “Ona ima autentični šarm svetske dame, radni kapacitet jednog amalina, komunikacionu frekvenciju moćne radio-stanice, informisanost jedne enciklopedije i prirodnu upornost jednog kompresora. Govori sve važnije evropske jezike, čak i one koje ne zna. Ima kockarski smisao za rizik, veoma diskretno korigovan domaćinskom opreznošću.”

Mnogi umetnici i političari koji su u njeno vreme sebi pridavali značaj, bili su zapravo pigmeji u odnosu na nju. Svi su oni bili u njenoj senci, pripadali su plemenu čiji je ona bila poglavica.

Bila je mnogo važnija ličnost od bilo kog ministra kulture. Feliks Pašić u njenoj biografiji “Gospođa iz velikog sveta” konstatuje: “Ono što je Andre Malro bio za Francusku, to je Mira Trailović bila za nas. Ono što je ona radila u pozorištu, to je u Rusiji počelo tek 10-15 godina kasnije, a u drugim zemljama istočne Evrope tek su 20 -25 godina kasnije počeli da balansiraju onako kako je to Mira Trailović radila šezdesetih godina.”

Ušla je u urbanu legendu. Anegdote o njoj prenose se sa kolena na koleno. Znala je da kaže: “Neka se o Bitefu piše, makar i dobro. Onog trenutka kada nestanu negativni komentari, Bitef je gotov.”

Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 17. septembra

Digitalno izdanje je dostupno na nstore.rs

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime