Nije slučajno da nijedna država u okruženju koja ima kompaktnu i relevantnu mađarsku manjinu nije priznala nezavisnost Kosova. Ni članice EU, Rumunija i Slovačka, a ni Ukrajina. Ni Bratislava, ni Bukurešt a ni Kijev ne brane međunarodno pravo i teritorijalni integritet Srbije zbog Beograda, nego isključivo zbog sebe, jer ne žele da serviraju Mađarima presedan koji bi sutra mogli da upotrebe protiv njih samih, čim se ukaže povoljna prilika.
Orban je bio veoma vešt da uz pomoć demokratskih pravila i liberalnog ambijenta koji je zatekao 2010. godine, kada se vratio na vlast, transformiše Mađarsku u „gulaš demokraturu“. Viktator, kako ga je krstio bivši predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, ne samo da se nije stideo izraza demokratura i neliberalna demokratija, već ih je promovisao kao brend: kontrola medija, manipulacija izbornim sistemom, podjarmljivanje pravosuđa, disciplinovanje univerziteta, razbijanje opozicije i kreiranje pseudoopozicionih stranaka, zloupotreba državnih resursa u sprovođenju socijalnih politika za kupovanje konsenzusa.
CEO TEKST U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 15. DECEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
UZ NEDELJNIK SE DOBIJA NOVI BROJ MAGAZINA „ISTORIJA“
Tagovi
