U nekim komentarima na poziv na normalizaciju odnosa unutar Srbije podrazumeva se da bi normalizacija značila da svi mislimo na isti način, da se međusobno slažemo i podržavamo. Da je sve skladno i harmonično u društvu. Ovo „ružičasto“ shvatanje poziva na normalizaciju nije psihološki smisleno pa samim tim ni korisno. Ako bi svi mislili isto o svim društvenim pitanjima onda ne bi postojale nikakve razlike. Samim tim ne bi bilo potrebe ni da govorimo o normalizaciji.
Poziv na normalizaciju je tumačen i kao poziv na ukidanje razlika između onih koji su u opoziciji i onih koji su na vlasti, pa čak i na aboliciju onih koji su poziciju vlasti zloupotrebili. Normalizacija naših odnosa ne podrazumeva ukidanje ovih važnih razlika. Vlast i opozicija imaju različite uloge u demokratskom društvu. U skladu sa tim oni imaju i različite odgovornosti. Oni kojima smo, kao građani, trenutno poverili da upravljaju državom i da donose odluke su jedini odgovorni za sve posledice svojih odluka. Normalizacija ne podrazumeva da se ukida njihova odgovornost.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 27. APRILA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS
Tagovi
