Nije ovo s Vučićem novo: Jeste li znali da su i Čika Jova Zmaj, Đura Jakšić, Sterija i Vojislav Ilić takođe pevali pesme da bi se dodvorili vladarima?

3
Fotografije iz slobodnih izvora

Udvorička svest teško je odvojiva od patriotske, piše Zoran Panović u velikoj analizi “Antologija srpskog udvorišta” objavljenoj u novom broju Nedeljnika.

Udvoričku poeziju Jaša Prodanović je zvao dinastičkom. Himnopevači i odadžije nisu pevali ne zbog slobode već “rad komada hljeba bijeloga i rad čaše vina crvenoga”. U nečistom zraku srpske političke birtije oni su, što reče Sterija, ti koji su “nađubrivali političke livade”.

Za bolje razumevanje teme preporučujemo kapitalnu “Čitanku srpske političke poezije” (1999) Marinka Arsića Ivkova i Ivana Ivanovića: oni pominju, između ostalih, i sudbinu Đure Jakšića i njegovu “neverovatnu političku nedoslednost”. Dok su na vlasti bili Karađorđevići, Đura je u pesmi molio Boga da sačuva i poživi Aleksandra Karađorđevića, da bi samo godinu-dve docnije, kad su vlast preuzeli Obrenovići, Đura postao odani obrenovićevac i po potrebi se predano molio Bogu za zdravlje i dug život obeju dinastija. Apsurd je da je Đura, za razliku od modernih konvertita, živeo i umro u bedi. Kad se drznuo da napiše satiričnu pripovetku “Ranjenik” u kojoj se “ismeva general Ranko Alimpić”, dospeo je 1878. na sud. Osuđen je na 15 dana zatvora dok je Apelacioni sud preinačio kaznu na osam dana zatvora koju pesnik nije izdržao jer je u međuvremenu zverski pretučen, podseća Ivkov.

Čak je i Jovan Jovanović Zmaj, veliki satiričar i još veći dečji pesnik, napisao pesmu kraljici Dragi Mašin, nesuđenoj zaštitnici umetnika. Zmaj nije bio srpski državljanin ali mu je trebala srpska penzija.

Ivkov i Ivanović uočili su blagoglagoljivost i kod Jovana Sterije Popovića i “pesničke dinastije” Ilić: Jovan Ilić “uskliknuo” je u čast povratka Miloša Obrenovića, dok je njegov sin Vojislav, autor “Maskenbala na Rudniku”, koji se u pesmama suprotstavljao apsolutističkom režimu kralja Milana Obrenovića, spevao odu njegovom sinu Aleksandru.

Ceo tekst Zorana Panovića objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici

3 KOMENTARA

  1. Pa, ŠTA VAM JE TU ČUDNO? OČIGLEDNO STE SRBOMRSCI kad tako pišete o srpskim vekovnim vrednostima! Pa, PESNICI PATRIJOTE SU SRPSKE SVETINJE I OBAVEZNO SE MORAJU STAVITI POD ZAŠTITU UNESCOa, u popis svetske svetske baštine…

  2. Užas šta pišu danas. Pa da se tako gleda kroz lupu pola planete bi bilo na istoj toj listi. Stvar je u tome što se nas narod bavi uvek onim pitanjem, ko je za koga, pa kakve veze to ima po meni moramo da podržimo svakog ko se nađe na mestu vrha Srbije. Ako smo protiv. Nikad nećemo stići nigde, nego uvek ići dva koraka napred tri koraka nazad.

  3. Kakve su ovo zamene teza i gluposti! Niti Jedan od navedenih (Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Jovan Steria Popović…) nikad ništa nisu imali od vlasti i države. Kakvo je to onda udvorištvo?! Ako je neko od njih podržao nekog političara -pa to je sasvim normalno i to se zove politički stav, a ne udvorištvo.
    Ti ljudi su velikani naše književnosti, i treba da ih sve svi sećamo sa pijetetom. Svako veče sam ćerkici dok je još bila sasvim mala čitao čika Jovu Zmaja, i sam se čudio sa koliko duha, razumevanja i poznavanja dečije psihe i mašte taj čovek piše… Pesme su mu remek dela i doslovno su napisane za sve generacije i sva vremena. I svi ostali pomenuti u ovom ruglu od teksta su bili izuzetni književnici, pesnici i pre svega ljudi.

Comments are closed.