Nije od slepog miša, ali nije ni iz laboratorije: Kako je nastao koronavirus i dalje je glavna tema brojnih naučnika

0
Foto: Profimedia

Da li je koronavirus napravljen u laboratoriji i šta do sada znamo o njegovom poreklu, neka su od aktuelnih pitanja nakon što je predsednik SAD Donald Tramp rekao da je uveren u to da je virus potekao iz laboratorije u Vuhanu. Naučna zajdenica kaže da nema dokaza za ovu tvrdnju, ali način na koji koronavirus nasta postaje sve sporniji, prenosi Gardijan.

Ideja da postoji obaveštajna informacija koja sugeriše da je virus nastao u laboratoriji u Vuhanu nije podržana od američkih obaveštajnih agencija, iako postoje izveštaji koji navode da je Bela kuća vršila pritisak na obaveštajne agencije da podrže konkretnu tvrdnju.

Tako se Institut za virusologiju u Vuhanu (VIV) našao u centru pažnje svetske javnosti, a do sada je promovisano nekoliko teorija zavere koje tvrde da je koronavirus delo ljudskih ruku. Recimo, da je virus – sticajem slučajnih okolnosti – ‘pobegao’ iz laboratorije dok su naučnici Instituta sprovodili eksperimente nad slepim miševima ili da jednostavno nisu ipoštovani svi protokoli u laborotorijskom radu.

Međutim, naučni konsenzus ovakvih teorija se jednoglasno odbacuje, a stručnjaci tvrde da je mnogo verovatnije da se virus prirodno pojavio i ojačao prirodnom selekcijom.

“Pretpostavljamo dva moguća scenarija koja mogu objasniti poreklo Sars-Cov-2”, rekao je mikrobiolog Kristijan Anderson.

“Prvo, moguće je da je došlo do prirodne selekcije virusa tokom prenosa sa životinje na životinju, pre nego što je došlo po prenosa sa životinje na čoveka. Drugo, možda je došlo do prirodne selekcije virusa kod ljudi, nakon prenosa sa životinje na čoveka”, rekao je Anderson.

Šef Nacionalne laboratorije Galveston u SAD Džejms Li Dak takođe smatra da virus nije mogao nastati u laboratoriji.

“Postoje uverlji dokazi da virus nije rezlutat namernog genetskog inžinjeringa i da gotovo sigurno potiče iz prirode, s obzirom na to da ima veliku sličnost sa ostalim poznatim koronavirusima”, rekao je Li Dak.

Li Dak ne veruje ni u teorije da je laboratorija u Vuhanu bila neadekvatno opremljena i da je radila sa nedovoljno kvalifikovanim osobljem.

“Posetio sam Institut u Vuhanu kada je otvoren 2017. godine i uveren sam da su sprovedene sve mere predostrožnosti i bezbednosti koje se primenjuju u Evropi ili SAD”, rekao je Li Dak, ukazujući da je uvek imao “vrlo otvorenu i transparentnu saradnju” sa stručnjacima iz kineske laboratorije u Vuhanu.

Još uvek nije sasvim sigurno ni da se virus najpre pojavio u Vuhanu.

Naime, genetičar sa Univerziteta u Kembridžu Piter Foster je, uporevdiši sekvence genoma virusa prikupljenih početkom pandemije u Kini, i kasnije u ostatku sveta, identifikovao ti dominantna soja – A i B, sa C varijantom koja se kasnije razvila iz soja B.

Međutim, nalazi su pokazali da verzija sa najbližom genetskom sličnošću koronavirusu nije bila najrazvijenija u Vuhanu, već u južnoj kineskoj provinciji Guandong.

“Samo tri od 23 slučaja u Vuhanu su imali A tip virusa, u odnosu na pet od devet slučajeva u Guandongu”, rekao je Foster.

Trenutno saznanja, upozravaju stručnjaci, samo su privremena i moguće je da ćemo u narednom periodu saznti nešto novo, ali je i dalje najverovatnije objašnjenje da je virus nastao prirodnim putem i proširio se među ljudima prirodnim događajem.