Amos Oz, jedan od najblistavijih umova ljudske vrste u poslednjih sto godina, govorio je za Jevreje i Palestince da je „potrebno da živimo jedni pored drugih, a ne jedni protiv drugih“. Protekle decenije su samo cementirale međusobnu dehumanizaciju i izbrusile ekstremističke snage na obe strane, koje su u međuvremenu postale većinske u nameri da igraju na sve ili ništa.
I pored primirja u Gazi, na horizontu nema dugotrajnog rešenja za Izrael i Palestinu. Stanje na prostoru od reke Jordan do Sredozemnog mora osuđeno je da se pogoršava, a ne da se poboljšava. Motiv je vrlo jednostavan: cilj ultranacionalističke vlade u Jerusalimu nije Gaza – ona je od starta samo instrument za ostvarivanje političkih ciljeva – stvarni ulog u partiji koju oni igraju je Zapadna obala, odnosno kreiranje tzv. Velikog Izraela.
***
Amerika neće ostaviti Izrael na cedilu. U slučaju da opstanak izraelske države bude doveden u pitanje – pod uslovom da je to moguće, barem od strane spoljnih faktora – Vašington će učiniti sve da spase Izrael, ali to ne znači da će podržati bezuslovno Jerusalim, naprotiv. Uostalom, istorija relacija SAD i Izraela bogata je kontroverznim događajima u kojima su se našli na suprotnim stranama.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu već je pokušao da proglasi aneksiju Zapadne obale neposredno po potpisivanju Avramovih sporazuma 2020. godine. U toj nameri sprečio ga je lično Donald Tramp, pošto su Ujedinjeni Arapski Emirati zapretili da će se automatski povući iz tek potpisanog sporazuma ako Izrael anektira Zapadnu obalu.
Sećajući se epizode od pre pet godina, Tramp je prethodne nedelje poslao u Jerusalim, jednog za drugim, čitavu ekipu „Bibi-sitter“, kako su duhovito nazvali u diplomatskim kuloarima zeta Džareda Kušnera i izaslanika Stiva Vitkofa, zatim potpredsednika Džej Di Vensa i na kraju državnog sekretara Marka Rubija, sa zadatkom da zadrže pod kontrolom Netanjahuovu vladu. Ne pamti se u skorijoj povesti da je četvoro tako bliskih saradnika američkog predsednika bilo na jednom mestu (ne računajući Vašington, naravno) u manje od sedam dana, sa više-manje istim zadacima.
Prolazak na prvom skupštinskom glasanju, od četiri predviđena, o prisajedinjenju Zapadne obale Izraelu proizveo je burne reakcije, i pored toga što je Netanjahu pokušao da minimizuje razmere faula prema Amerikancima, dajući svečano obećanje da će oba zakonska projekta o anektiranju Judeje i Samarije biti zaustavljena.
Može se reći da je Netanjahu bio žrtva osvete svojih ultranacionalističkih koalicionih partnera, koji su želeli da ga kazne upravo pred Amerikancima, jer ih je, po njihovom mišljenju, on izdao zbog Amerikanaca – Ben Gvir i Smotrih bili su kategorično protiv primirja u Gazi – a ulje na vatru dodao je poslanik Likuda Juli Edelštajn, koji nije ispoštovao naređenje partije da se uzdrži od glasanja, pošto još nije „svario“ smenjivanje sa pozicije predsednika skupštinskog odbora za bezbednost.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE OD ČETVRTKA, 30. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
