“Netačne tvrdnje JUKOM-a, efikanost Zaštitnika građana veća nego ranije”

0
Foto: Medija centar Beograd

Zaštinik građana smatra da su tvrdnje o radu Zaštitnika građana, koje je izneo Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) na završnoj konferenciji projekta „Zašttnik građana u kontekstu evropskih integracija“ 20. decembra 2019. godine, netačne i jednostrane, da obiluju proizvoljnim ocenama i da imaju za cilj da ospore dosadašnji rad i rezultate kako bi dočarale navodni pad poverenja građana u instituciju ombudsmana.

„Potpuno je razumljivo da neko ko dolazi iz teorije ne razume praktično funkcionisanje pravnog sistema. Nejasno je, međutim kako je JUKOM na osnovu metodologije istraživanja koje je predstavio u prethodnim izveštajima došao do pojedinih zaključaka, koja zahtevaju dodatna istraživanja i instrumente. Govoriti o poverenju građana u institucije podrazumeva pre svega istraživanje stavova građana, što ovde nije bio slučaj, te stoga stičem utisak da je izveštaj zasnovan na proizvoljnim procenama“, rekao je zaštitnik građana Zoran Pašalić.

U izveštaju JUKOM-a jedna od oblasti koja je analizirana je rad po pritužbama gde, kako tvrde, i dalje postoji problem odbacivanja velikog broja pritužbi zbog nenadležnostpada i što, po njihovom mišljenju, znači da građani. nedovoljno poznaju nadležnosti zaštitnika građana. Istovremeno, Zaštitnik građana se kritikuje zbog namere proširenja nadležnosti.

„Istina je da se sada pritužbe odbacuju brže, pre svega da građani ne bi bili mesecima u neizvesnosti, pa da im se tek naknadno, nakon nekoliko meseci pošto su se obratili Zaštitniku građana saopštava da institucija nije nadležna, što je bila desetogodišnja praksa. Zbog toga smo uveli dve nove redovne aktivnosti – Dan otvorenih vrata (u Beogradu) i Dane ombudsmana (u gradovima i opštinama Srbije). Dakle, uveli smo praksu odlaženja građanima „na noge“ upravo da bismo im približili nadležnosti institucije i upoznali ih sa načinima zaštite prava koja su im narušena“, naveo je Pašalić.

„Broj pritužbi je i dalje prosečan na godišnjem nivou, dok je ukupan broj obraćanja Zaštitniku građana povećan u odnosu na prethodnu godinu za skoro 15 odsto. To je rezultat direktnog kontakta sa građanima“, dodao je zaštitnik građana.

„JUKOM navodi i podatke o procentu rešenih pritužbi po godinama, koji su uslovno rečeno tačni, ali nisu sveobuhvatni. Iz tih podataka nigde se ne vidi da je ranije praksa institucije bila da se neki predmeti rade i po nekoliko godina. Zbog toga sam početkom ove godine oformio Odeljenje za hitno postupanje čiji je zadatak da postupke koji su hitni, koji ne trpe odlaganje i administrativno komplikovanje i u kojima često oštećeni budu deca ili starije osobe, sprovodi po hitnoj proceduri“, naglašava Pašalić.

Ombudsman ističe da su potpuno netačni navodi iz izveštaja JUKOM-a da se nije pridržavao brojnih zakona i standarda, da je smanjio nivo efikasnosti promenom internih kapaciteta u pokušajima da poveća svoju nadležnost, da je odbio da nominuje osobe za izbor zamenika i da nije reagovao na velika kršenja ljudskih prava.

„Prošle godine ovoj instituciji obratilo se više od 9.000 građana, a primljeno je više od 3.000 pritužbi u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava, u najvećem broju u oblasti dobre uprave, te u ekonomsko-imovinskoj i socijalnoj sferi“, naveo je Pašalić.

Takođe, posebna organizaciona jednica koja obavlja poslove Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM), ojačana je povećanjem broja izvršilaca koji će raditi na unapređenju i zaštiti prava lica lišenih slobode i sprečavanju torture. U ovoj godini je NPM izvršio dva i po puta više nadzora nad radom neuropsihijatrijskih ustanova i ustanova za socijalno staranje u odnosu na ukupan broj nadzora izvršenih u prethodnih deset godina nad radom ovih ustanova.

Takođe, na predstavljanju projekta iz JUKOM-a su uporno naglašavali da ombudsman izvorno treba da bude kontrolor uprave, a ne sudova, ne uzimajući u obzir najznačajnije prakse institucija zaštite ljudskih prava u Evropi, odnosno da u većini evropskih država ombudsman ima pravo da kontroliše sudsku upravu, smatra Pašalić.

On je naglasio da je netačna i informacija o datumu pokretanja postupka kontrole MUP-a u slučaju hapšenja zaposlenog u „Krušiku“. Naime, Zaštitnik građana je u novembru, mesec dana pre nego što je A.O. pušten iz pritvora, pokrenuo po sopstvenoj inicijativi i u okviru svojih nadležnosti postupak kontrole rada MUP-a, a potom uputio i urgenciju pošto odgovor nije dostavljen u traženom roku.

„Zato ne razumem licemernu izjavu da Zaštitnik građana treba, kako je naveo JUKOM, da „do kraja isprati slučaj A.O.“, iako nema ni Ustavom ni zakonom propisanu mogućnost vršenja kontrole rada tužilaštva i sudova. Dakle, sa jedne strane se zagovara da treba da nastavi postupak i prema organima za koje nije nadležan, a sa druge strane osporava mu se širenje nadležnosti na kontrolu sudske uprave.

Podsećamo i da je nevladina organizacija Komitet pravnika za ljudska prava predstavila je u novemebru Izveštaj o radu ombudsmana Srbije u periodu 2015-2019. godine, koji je upućen Globalnoj alijansi nacionalnih institucija za ljudska prava, u kome se navodi su u poslednjih pet godina značajno smanjeni integritet, efikasnost i vidljivost te institucije, ali i zatraženo od Alijanse da status Ombudsmana Srbije sa nivoa „A“ snizi na niži nivo u procesu reakreditacije.

S obzirom da su predstavnici JUKOM-a procenjivali, kako su sami naveli, kapacitete institucije Zaštitnika građana da osigura zaštitu i promociju ljudskih prava, trebalo bi utvrditi njihove kapacitete da se ovakvim procenama bave, posebno u svetlu njihove preporuke Globalnoj alijansi nacionalnih institucija za ljudska prava da status Ombudsmana Srbije sa nivoa „A“ snizi na niži nivo u procesu reakreditacije“, rekao je Pašalić.

„Ovakvu preporuku JUKOM-a posle skoro 15 godina godina rada mojih prethodnika i mene na zaštiti ljudskih prava u Srbiji, kao i njihovu ocenu da bi ponovno dobijanje statusa „A“ „potencijalno dovela do ukidanja“ same institucije omudsmana, smatram, najblaže rečeno, proizvoljnom i zasnovanom na nepoznavanju situacije i istinskog rada svih zaposlenih u instituciji Zaštitnika građana“, zaključio je Pašalić.