Neopravdani časovi, kašnjenja, bežanje sa pismenih, kontrolnih: Može li to biti razlog loših rezultata na PISA testovima?

1
Foto: Nedeljnik

Učenici u Srbiji nisu zainteresovani za školu. Ne vide da ona ima nekog smisla. Demotivisani su, u školu idu po navici i zato što moraju. Deca školu doživljavaju kao izolovano ostrvo i slabo je povezuju sa svojim životima. I ovo je nešto najstrašnije što je moglo da nam se dogodi, kaže dr Dragica Pavlović Babić, direktorka Instituta za psihologiju za “Večernje novosti” u velikom tekstu o razlozima loših rezultata na PISA testovima.

Oko 41 odsto učenika u Srbiji neopravdano izostane iz škole u toku dve nedelje. Njih čak 61 odsto zakasni na neki čas, svaki četvrti smatra da naporno učenje nije važno za postizanje rezultata, a polovina navodi da tokom nastave ne dobija jasnu povratnu informaciju od nastavnika.

Ovaj proces, kaže Dragica Pavlović Babić, traje dugo, a razlog su okolnosti u kojima živimo i vreme u kome nema entuzijazma.

Sagovornici Novosti, među kojima su i roditelji koji potvrđuju ogroman broj izostanaka, kažu da se najviše izostaje kada su pismeni, kontrolni zadaci, zaključivanje ocena… Učenici se vode logikom da im je bolje da ne dođu u školu nego da pokvare ocenu ili dobiju keca. Nastavnici pričaju da se đaci u starijim razredima ponašaju kao da su na fakultetu, spreme gradivo, dođu i odgovaraju, dobiju pet i onda ih opet nema do sledećeg odgovaranja. Smatraju da je problem u roditeljima koji redovno pravdaju izostanke, uz uredna lekarska opravdanja, ali i u domovima zdravlja u kojima se ta opravdanja olako dobijaju.

“Obrazovanje mora da se posmatra kao vrhunska vrednost. Upornim radom ono može da dođe u fokus kao razvojna šansa”, ističe Dragica Pavlović Babić i kao primere navodi Finsku i Poljsku, koje su postigle velike rezulate u toj oblasti.

“Naš program je prenatrpan, deca između 14 i 17 godina su u pubertetu, ne žele da idu u školu, vreme koriste da bi kampanjski naučili ono što moraju, jer uče za ocenu a ne da bi znali”, kaže Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, koja je 22 godine radila kao nastavnik u srednjoj školi, gde je, kaže, uvek bilo mnogo izostanaka.

“Trend među srednjoškolcima je da su deca koja izostaju sa nastave ‘in’, a ona koja redovno idu na časove nisu”, kaže ona.

Kao moguće rešenje vidi uključivanje roditelja, domova zdravlja i nastavnika, koji su sada nemoćni, jer moraju da pravdaju časove prema potvrdi koju deca donesu.

1 KOMENTAR

  1. Ovo prebacivanje odgovornosti na decu je sramno pranje ruku Ministarstva prosvete, koje sprovodi neadekvatne kobajagi reforme trošeći budžetski novac na gluposti. To je jedno. Drugo je društvena klima u kojoj je važnije koga znaš a ne šta znaš. Naravno da deca ne cene takvu školu – šta im školovanje u ovom društvu donosi? Bez članstva i poznanstva ništa. A sa članstvom i poznanstvom škola im i ne treba. To što deca imaju manjak motivacije je onda dokaz njihove pameti i toga da su ispravno razumeli gde žive. A svi koji su tome doprineli, uključujući Ministarstvo prosvete – treba da se stide. Oni da se stide a ne deca.

Comments are closed.