Učenici u Srbiji nisu zainteresovani za školu. Ne vide da ona ima nekog smisla. Demotivisani su, u školu idu po navici i zato što moraju. Deca školu doživljavaju kao izolovano ostrvo i slabo je povezuju sa svojim životima. I ovo je nešto najstrašnije što je moglo da nam se dogodi, kaže dr Dragica Pavlović Babić, direktorka Instituta za psihologiju za „Večernje novosti“ u velikom tekstu o razlozima loših rezultata na PISA testovima.
Oko 41 odsto učenika u Srbiji neopravdano izostane iz škole u toku dve nedelje. Njih čak 61 odsto zakasni na neki čas, svaki četvrti smatra da naporno učenje nije važno za postizanje rezultata, a polovina navodi da tokom nastave ne dobija jasnu povratnu informaciju od nastavnika.
Ovaj proces, kaže Dragica Pavlović Babić, traje dugo, a razlog su okolnosti u kojima živimo i vreme u kome nema entuzijazma.
Sagovornici Novosti, među kojima su i roditelji koji potvrđuju ogroman broj izostanaka, kažu da se najviše izostaje kada su pismeni, kontrolni zadaci, zaključivanje ocena… Učenici se vode logikom da im je bolje da ne dođu u školu nego da pokvare ocenu ili dobiju keca. Nastavnici pričaju da se đaci u starijim razredima ponašaju kao da su na fakultetu, spreme gradivo, dođu i odgovaraju, dobiju pet i onda ih opet nema do sledećeg odgovaranja. Smatraju da je problem u roditeljima koji redovno pravdaju izostanke, uz uredna lekarska opravdanja, ali i u domovima zdravlja u kojima se ta opravdanja olako dobijaju.
„Obrazovanje mora da se posmatra kao vrhunska vrednost. Upornim radom ono može da dođe u fokus kao razvojna šansa“, ističe Dragica Pavlović Babić i kao primere navodi Finsku i Poljsku, koje su postigle velike rezulate u toj oblasti.
„Naš program je prenatrpan, deca između 14 i 17 godina su u pubertetu, ne žele da idu u školu, vreme koriste da bi kampanjski naučili ono što moraju, jer uče za ocenu a ne da bi znali“, kaže Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, koja je 22 godine radila kao nastavnik u srednjoj školi, gde je, kaže, uvek bilo mnogo izostanaka.
„Trend među srednjoškolcima je da su deca koja izostaju sa nastave ‘in’, a ona koja redovno idu na časove nisu“, kaže ona.
Kao moguće rešenje vidi uključivanje roditelja, domova zdravlja i nastavnika, koji su sada nemoćni, jer moraju da pravdaju časove prema potvrdi koju deca donesu.
Tagovi
Marija
Ovo prebacivanje odgovornosti na decu je sramno pranje ruku Ministarstva prosvete, koje sprovodi neadekvatne kobajagi reforme trošeći budžetski novac na gluposti. To je jedno. Drugo je društvena klima u kojoj je važnije koga znaš a ne šta znaš. Naravno da deca ne cene takvu školu - šta im školovanje u ovom društvu donosi? Bez članstva i poznanstva ništa. A sa članstvom i poznanstvom škola im i ne treba. To što deca imaju manjak motivacije je onda dokaz njihove pameti i toga da su ispravno razumeli gde žive. A svi koji su tome doprineli, uključujući Ministarstvo prosvete - treba da se stide. Oni da se stide a ne deca.